Kad je prečesto mokrenje znak ozbiljnog problema

Prvobitno objavljeno na Tonic-u.

Možda ste treći put stali na benzinskoj pumpi tokom dvosatne vožnje do roditeljske kuće. Ili ste se možda četvrti put tokom avionskog leta okrenuli sve nestrpljivijoj ženi na sedištu do vas, zamolili je da spusti džepnjak, ustane i pusti vas da prođete. Ili je to možda bilo dok niste mogli da izdržite do kraja bitku za Vakandu u Osvetnicima: Rat beskraja i pognuti se odšunjali u bioskopski toalet. Ali u nekom trenutku ste se sigurno zapitali: kad prečesto mokrenje postaje ne samo neprijatnost, već i znak nekakvog zdravstvenog problema?

Do odgovora je zapravo iznenađujuće teško doći. Neki od najvećih stručnjaka u oblasti inkontinencije — što će reći odsustva voljne kontrole nad mokrenjem ili defekacijom — imaju poteškoća da definišu ono što je poznato kao hiperaktivna bešika.

Međunarodno društvo za kontinenciju je 2002. godine izbrusilo sledeću definiciju : “nagon, sa ili bez inkontinencijom, obično uz učestalost i nokturniju, u odsustvu infekcije ili druge dokazane etiologije” — što znači nagon za pišanjem, sa ili bez gubitka kontrole, obično često i noću, bez drugih zdravstvenih simptoma.

Ova definicija, međutim, ne govori precizno koliko je tačno odlazaka u toalet previše. Prag između čestog mokrenja i hiperaktivne bešike prekoračen je kad često mokrenje, iznenadni nagon ili nemogućnost “zadržavanja”, kod pacijenta izazivaju neprijatnost.

“Hiperaktivna bešika je neodređena dijagnoza”, kaže Tomas Či, vanredni profesor na katedri za urologiju Kalifornijskog univerziteta u San Francisku. “Ono što vama smeta ne mora da smeta i meni. Neki ljudi možda odlaze u toalet po 40 puta dnevno pre nego što to postane problem, dok neki drugi možda idu svaka dva sata.”

Pored toga što je neodređena, aktuelna definicija ne pokriva curenje, vrstu inkontinencije kada se iznenada pusti mokraća, bez primetne potrebe ili gomilanja, što je neprijatnost gotovo u potpunosti rezervisana za žene.

“Većina žena priznaje da je nekad imala inkontinenciju pod stresom, da im se bar neki put u životu desilo da im popusti bešika”, kaže Una Li, urološkinja i istraživačica pri Medicinskim kliničkom centru "Virdžinija Mejson" u Belvjuu, u Vašingtonu. Ona se često dešava tokom vežbanja i žene ponekad “pomisle da je to prirodan deo nuspojave rađanja ili starenja.” Propust da se to pomene ostavlja veoma čest oblik urinarne inkontinencije van vidokruga urologa zbog čega i nastaje izrazito rodno orijentisana definicija.

Iz tih razloga, Međunarodno društvo za kontinenciju nekoliko puta je razmatralo reviziju te svoje definicije, držeći panele na konferencijama pod nazivima kao što su : “Da li nam treba nova definicija za sindrom hiperaktivne bešike?” (Za sada, definicija nije promenjena.)

Li je anketirala kolege po pitanju neodređenosti definicije hiperaktivne bešike. Otkrila je da mišljenja mogu grubo da se podele u četiri kategorije: trenutna definicija hiperaktivne bešike je adekvatna; radi se više o grupi simptoma nego o poremećaju; definicija hiperaktivne bešike treba da se proširi tako da obuhvati strah od curenja; hiperaktivna bešika je “marketinški pojam”, način da se televizijski gledaoci navedu da od svog lekara traže da im ispiše lekove kao što su detrol ili veziker. Na jednoj konferenciji Društva, urolog Ričard Milard, sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, otišao je toliko daleko da se zapita: “Da li je hiperaktivna bešika marketinški trik ili pravo stanje?”

Jedan od problema da se odredi šta je abnormalno za bešiku jeste neodređenost šta jeste normalno. Ne postoji konsenzus oko prosečnog broja mokrenja u toku dana. Či daje okvirnu procenu od šest puta ili svaka tri ili četiri sata, tokom budnog stanja, ali “postoji mnogo varijacija normalnog”, kaže on.

Postoje neki faktori načina života i unosa tečnosti i hrane koji mogu da utiču na to da normalna bešika deluje hiperaktivno. Naravno, ljudi koji loču vodu, sokove ili neku drugu tečnost idu češće da pišaju. A postoje i iritanti bešike u ljudskoj ishrani, kaže Či, uključujući kafu i hranu koja je začinjena ili kiselasta.

I neki lekovi izazivaju češće mokrenje. “Viđamo to kod aderola”, kaže Džamin Brambat, urolog i vanredni profesor na Medicinskom koledžu Univerziteta u centralnoj Floridi. “Sve što ubrzava metabolizam teraće vas češće u toalet.”

I negativna emotivna stanja loše utiču na urinarni sistem. Studija iz 2015. godine na pacijenatima sa hiperaktivnom bešikom u Školi medicine Univerziteta u Vašingtonu pokazala je da su oni po sopstvenom priznanju imali povećane simptome urinarne inkontinencije tokom stresnih perioda. Ista grupa sa Univerziteta u Vašingtonu objavila je još jednu studiju u kojoj je 30 odsto anketiranih pacijenata sa hiperaktivnom bešikom prijavilo seksualnu traumu iz detinjstva.

I kod prosečne osobe bez hiperaktivne bešike, nagomilan stres obično izazove češće mokrenje. “Neuroni koji se aktiviraju da bi vas naterali da idete u toalet su složeni”, kaže Či, “i povezani sa drugim neurološkim mehanizmima.” Dakle, uzroci urinarnih problema mogli bi delimično da budu navike u ishrani ili psihološko stanje — ili bi mogli da budu znakovi nečeg višeg. Hiperaktivna bešika je simptom više stanja , uključujući multiplu sklerozu, dijabetes, akutnu infekciju urinarnog trakta, tumor bešike, kamen u bešici i uvećanu prostatu.

Postoje i problemi svesti javnosti koji sprečavaju ljude da posete lekara koji može da im da dijagnozu jednog od ovih stanja posle prvobitnog simptoma hiperaktivne bešike, kaže Brambat. Ljudi obično ne doživljavaju često mokrenje ili neizdrživu potrebu za mokrenjem kao zdravstveno stanje, sramota ih je da pričaju o tome ili su donekle prilagodili svoj način života tako da ne shvataju da je to ekstremno.

“Pričam s ljudima koji tek usput pomenu da idu u toalet 20 puta dnevno”, kaže Brambat. “Oni ni ne shvataju koliko to nije normalno.” Inkontinencija nije samo zdravstveno pitanje kad je znak nekog sveobuhvatnijeg problema. “U nekim slučajevima, prosto je samo bešika hiperaktivna”, kaže Brambat. “To se leči. Koji god da je problem, treba da odete na pregled." U zavisnosti od ozbiljnosti vašeg slučaja, lečenje može da varira od lekova preko fizikalne terapije i operacije , menjanja načina života do tehnika vođenja računa o mentalnom zdravlju .

Za hiperaktivnu bešiku, Li predlaže karlične vežbe i tehnike skretanja misli kako bi pacijent istrpeo sve dok kupatilo ne postane dostupno kad oseti potrebu. “Brojte do 100 u trojkama, identifikujte sve predmete u sobi koji su plavi, zamislite u glavi neko mesto za odmor ili otpevajte neku pesmu”, kaže ona. “To vašu bešiku nauči da je mozak gazda.”