Dok sam odrastala, moji roditelji su imali delikatesnu radnju u južnom Velsu, i živeli smo iznad radnje. Moj otac je svake nedelje odlazio u London po namirnice, pa je unaokolo uvek bilo zanimljivih stvari. Mislim da sam uvek bila predodređena da se bavim nečime vezanim za hranu. Isprva sam imala tezgu na uličnoj pijaci Moltbu u Londonu, gde samo prodavala lepinje iz peći na drva, sa južnomediteranskim nadevima. Dok sam to radila sam smislila recept za kečap od nara koji prodajem danas.Ono što se dogodilo je bilo to da sam imala težak mamurluk.Napravila sam sendvič sa jajima i slaninom, i po polici sam tražila nešto slatko i kiselo što bih mu dodala. Vidiš, ja se čitavog života plašim kečapa. To je kao fobija. To je stvarno čudna mržnja koju osećam prema kečapu od paradajza. Ne znam šta je u pitanju. Mora da mi se dogodilo nešto stvarno grozno kada sam bila dete, zato što se sada zgrozim i kada samo ugledam kečap. Tako da sam tražila nešto što ću da stavim u sendvič sa jajima i slaninom.Na kraju sam improvizovala sos od melase nara, paradajza, luka, belog luka i nekih začina. Stavila sam to u sendvič i bilo je izuzetno ukusno. Nedelju dana kasnije sam taj sos donela prijateljima koji su pravili roštilj. Svi su bili u fazonu, „Jebote ovo je sjajno. Moraš ovo da prodaješ". Onda sam ga flaširala i prodavala na tezgi na pijaci, sa ručno napravljenim etiketama na kojima je pisalo „Kečap od nara", i ljudima se svideo. Počela sam ozbiljno da se bavim tim sosom i fokusirala sam se na posao prodavanja tog kečapa.Recept se mnogo promenio otkako sam ga prvi put napravila, i bilo mi je potrebno mnogo vremena da ga usavršim. Morali smo da smislimo kako da ga pravimo u tako velikim količinama. Nekada sam trošila ogromne količine melase od nara, što sada ne bi bilo isplativo. Takođe sam prvobitno dodavala neku tursku pastu od crvenihh papričica, ali nisam mogla da nađem dovoljno veliku količinu neke koja je dovoljno dobra i bez aditiva. Sada koristim papriku, i izbacujem dosta šećera, zato što su veoma, veoma slatke.Ali princip recepta je ostao isti. Recept nije previše komplikovan, i sadrži samo prirodne sastojke. Melasa od nara, divan grčki paradajz, začini (cimet, malo pimenta i tucane paprike), par kapi jabukovog sirćeta, par prstohvata soli, i nerafinirani smeđi šećer. Voće u kečapu zvuči čudno, ali funkcioniše! Malo je reskiji i oporiji, zato što je melasa od nara u isto vreme stvarno i kisela i slatka.I dalje prolazi test mamurluka. Stvarno dobro ide uz bilo šta masno, zato što je opor i preseca stvari kao što su slanina, kobasice ili pržena jaja. Nisam mislila da ću da pravim kečap, ali kul je. Mada, da mi je neko pre par godina rekao da ću da prodajem kečap, rekla bih mu da zatvori vrata iza sebe kada izađe.Moji roditelji sada u svojoj delikatesnoj radnji prodaju moj kečap. Moj tata čak ispred radnje drži oglasnu tablu na kojoj piše, „Uđite i kupite Diksin kečap od pomorandže". On ga zapravo prodaje najviše od svih distributera! Na neki način, zatvorili smo pun krug.Diksi Ins je šefica kuhinje i suosnivačica Aphrodite's , kompanije za proizvodnju zanatskih prehrambenih proizvoda, stacionirane u Forest Gejtu, u Londonu.Još na VICE.com:Kako je živeti sa strahom od insekataKako je živeti sa strahom od insekataKad od straha ne smeš da prozboriš: fobija od razgovoraDeset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite ljudima koji se plaše da izađu iz kuće
Reklame
Reklame