Mladi iz Srbije o tome šta bi voleli da vide na političkoj sceni u 2019. godini

Godina se bliži kraju, i jedino što je izvesno je da ponovo ne znamo šta sve možemo očekivati od one koja dolazi. Situacija je trenutno takva kakva jeste, i samo na osnovu informacija kojima raspolažemo možemo stvarati sliku o svetu koji nas okružuje, kao i formirati ideje o tome kako bi svet oko nas trebalo da izgleda. Iako se u Srbiji filozofiranje ne podržava ni blizu kao u antičkoj Grčkoj, to mnoge ne sprečava da, nalik Platonu, zamišljaju šta bi radili kada bi dobili neku vrstu moći, ili čak poziciju u okviru državnog sistema, kao i kakav bi efekat mere koje bi preduzeli imale na društvo u celini.

Nažalost, tek mali broj od tih ljudi će zapravo i dobiti priliku da nešto po ovim pitanjima i učini, a ako stvari budu tekle kako treba, možda će upravo neki od mladih ljudi koji trenutno studiraju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu biti jedni od onih koji se bore za to da se glas i volja običnog naroda čuje i poštuje.

Iako se to verovatno neće dogoditi već u toku naredne godine, mi smo ih pitali šta bi bili njihovi potezi kada bi se od prvog januara 2019. godine našli u cipelama vlasti ili opozicije.

Đorđe Jokić, 24, student novinarskog smera

Iskreno, trenutno nisam ni za opoziciju, ni za vlast, jer smo i jedne i druge videli šta i kako rade dok su bili na vlasti. Neka nova, sveža opozicija, smatram, u ovoj konstelaciji stvari na trenutnoj političkoj sceni ne bi mogla da uspe. U ovom trenutku stvarno ne vidim šta bi moglo da pokrene masu, jedino da se desi neko čudo. Ne vidim šta bi moglo da izazove reakciju kod ljudi da to bude okidač, kao na primer devedesetih ili dvehiljaditih.

Eventualno bi trebalo posvetiti više pažnje društvenim mrežama. Tim putem bi se mogla uspostaviti bolja komunikacija sa mladima, jer oni sada ne gledaju toliko televiziju, već im Internet i društvene mreže predstavljaju primarni izvor informacija. Pokušao bih da se borim protiv manipulacije koja je sve prisutnija danas u medijima, i resurse bih usmerio na zaštitu istine – narod treba da zna kada neko zapravo ne ispuni obećanje, ili kada pokušava da slaže, a mediji imaju moć da tu istinu učine i informacijama dostupnim javnosti.

Andrijana Ristović, 22, studentkinja međunarodnog smera

Najviše bih volela da vidim veću participaciju mladih u vlasti, pogotovo ženskog pola i na nivou lokalnih samouprava. Svi beže u Beograd, a to nije rešenje, već mlade treba uključiti u upravljanje njihovim lokalnim samoupravama. Vlast bi mogla da preduzme mere koje bi pokrenule reforme u obrazovnom sistemu, zato što je to ono što koči mlade i ih prisiljava da ili odlaze iz države, ili da se sele u veće gradove. Treba uvesti veća budžetska ulaganja u obrazovanje i stipendije. Usput, smatram da bi vlast mogla i da učini nešto po pitanju smanjenja kriterijuma potrebnih da se ispune kako bi se ostvarilo pravo na primanje stipendije iz državnog budžeta.

Marko Golubović, 22, student međunarodnog smera

Da sam u opoziciji pozabavio bih se originalnošću. Sve trenutne stranke su na isti fazon, dvije strane iste medalje. Vrijeme je da se pređe sa riječi na djela – treba se boriti za konkretne mjere: deregulacija, deliberalizacija, individualizacija pre svega, što znači da se orijentišemo na individuu, a ne na kolektiv, bez obzira na naciju ili klasu, i da se da apsolutna sloboda pojedincu. Smatram da je svaka radikalnost loša, kako levičarska, tako i desničarska. Treba se boriti prije svega za zaštitu građanstva, i iz tog razloga opozicija treba čvršće da se bori za ostvarivanje prave liberalne demokratije.

Raden Mićić, 23, student politikološkog smera

Voleo bih da vidim zamenu državnog uređenja. Moja ideologija je rojalistička, tako da bih pre svega na čelu države voleo da vidim kralja, slično kao što to funkcioniše u Britaniji. Voleo bih da se vlast zalaže za formiranje parlamentarne monarhije. Bilo bi lepo kada bi se odlučili, za početak, za prekid pregovora sa Evropskom Unijom, a to bi kasnije definitivno dovelo do nekih drugih promena.

Jelena Nikšić, 22, studentkinja smera za socijalu politiku i socijalnu zaštitu

Mislim da je u suštini jako teško da se opozicija u 2019. godini izbori za bilo kakav svoj cilj, zbog toga što je celokupni državni sistem trenutno u takvoj situaciji da bi najveća nagrada za opoziciju bila da uopšte dođe na mesto nekoga ko može više da učestvuje u odlučivanju. Treba posvetiti pažnju borbi za obogaćivanje lokalnih zajednica i većoj decentralizaciji. Lokalne zajednice bi trebalo više da rade sa svojim građanima.

Treba insistirati na promeni sistema glasanja, makar na lokalnom nivou, gde smatram da treba uvesti sistem jedan glas za jednog predstavnika, čime bi se postiglo da se tačno zna za koga se glasa. Time bi se malim koracima krenulo ka promeni celokupnog sistema glasanja na državnom nivou. Kao i uvek, razvoj na nižim nivoima doveo bi do razvoja i na višim nivoima. Opozicija bi mogla da se založi i za pravljenje istraživanja na temu koja su radna mesta i profesije najpotrebnije, a što se socijalnih mera tiče, treba obratiti pažnju na porodice, a ne na pojedince, kao i na maloletnike, a pogotovo na maloletne delikvente. Za ovakve mere treba da se bori i opozicija, ali i vlast, a ključni faktor bio bi kada bi se u rešavanje problema maloletnih delikvenata mnogo više uključile i njihove porodice.

Vojislav Popović, 22, student međunarodnog smera

Konkretno što se tiče ekonomskih politika, da sam na vlasti smanjio bih porez na rad. Novac koji imamo od suficita, i koji je generalno posledica toga šta država uzima od nameta na rad, ostavio bih ljudima da imaju mogućnost da više raspolažu njime. Mislim da bi to dovelo do veće potrošnje i samim tim do boljeg životnog standarda, što bi se kasnije prenelo na celu privredu. Što se tiče političkog aspekta priče, Kosovo je definitivno primarna stvar koju treba rešiti. Treba videti kako što pre formalizovati i završiti Briselski sporazum i napraviti neki dogovor sa Kosovom. Konačno rešenje mora da postoji, i nikome se neće sviđati, ali bolje je rešiti to pitanje pre nego ga ostavljati za kasnije, jer bolja vremena o kojima slušamo od opozicije ne verujem da će ikada doći, jer da mogu da dođu, ne bismo ih čekali ovoliko dugo.

Zorana Koprivica, 22, student međunarodnog smera

Mislim da bi opozicija morala da se bori za slobodne medije, s obzirom na to da živimo u medijskom mraku koji je podređen partijskom sistemu, iako se govori da nije tako. Vlast ne bi trebalo da štiti samo one koji se bore za nju, već da prevashodno predsednik počne da gleda na sve ljude kao na svoje ljude, jer je on predsednih svih, a ne samo onih koji su članovi njegove stranke.

Mislim da su ovi protesti koji su pokrenuti jako dobra ideja, pogotovo zato što je konotacija da su to građanski, a ne politički protesti. A što se tiče političara iz opozicije koji su prisutni na njima, treba uzeti u obzir i da i oni mogu biti tu u svojstvu građana, a ne isključivo kao politički predstavnici opozicije. Smatram da se trud mora nastaviti u tom pravcu i u toku naredne godine.

Dejan Arsić, 23, student politikološkog smera

Pre svega bih voleo da manji broj mladih napusti Srbiju u toku 2019. godine, jer bez nas mladih nema budućnosti. Najveći problem naše zemlje je što najobrazovaniji sloj napušta zemlju svakodnevno i ostaju samo oni koji su sa onima koji su sada na vlasti, jer smatraju da jedino na taj način mogu obezbediti sebi hleb ili “bolje sutra”. Na taj način sloj društva koji to najmanje zaslužuje dolazi na vrh, a oni koji to daleko više zaslužuju napuštaju zemlju. Vlast bi morala da ulaže više u obrazovanje i da promeni obrazovni sistem u celosti. Treba garantovati mladima posao nakon završetka fakulteta, a posebno onima koji su u toku studija pokazali zapaženije rezultate.

Neda Obradović, 22, studentkinja novinarskog smera

Za početak, opozicija mora da prestane da se ponaša onako kako se ponaša trenutno. Rade sve suprotno od onoga što bi trebalo da rade, i ponašaju se isto kao i vlast za čiju se smenu bore. S obzirom na činjenicu da opozicija nema jednake mogućnosti kao vlast, mogli bi svakako da pokušaju da se predstave ljudima nekim novim projektima, mogućnostima i predlozima, a ne kao do sada psovanjem, tučama, protestima i demonstracijama, koji su, kako vidimo, neuspešni. Sam način na koji oni žele da dođu do cilja nije dobar – ne možete se boriti protiv nekoga, a da se pritom ponašate isto kao i on. To je glavni problem koji bi opozicija morala da reši u 2019. godini.

Matija Čalić, 25, student politikološkog smera

Opozicija bi u 2019. godini trebalo da se jasno pobuni protiv ovog ekološkog genocida koji nam preti sa mini hidroelektranama. Treba se boriti za promenu politika prema migrantima, kao i za novi pristup rešavanju problema Kosova, kao i za preispitivanje plana za ulazak u Evropsku Uniju, jer mi deluje da srljamo bez plana u nešto što može imati nesagledive posledice. Opozicija treba da bude stvarno opozicija, jer trenutna vlast radi isto što je radila vlast pre 2012, a opozicija su im oni koji su tada bili na vlasti, tako da se sve to pretvara u neku kolotečinu od koje korist imaju samo oni koji sve to organizuju. U politiku treba dovesti neke nove ljude koji znaju čemu će da streme, i koji će imati stav i želju da nešto zapravo i naprave od ove države.

Anita Jocev, 23, studentkinja smera za socijalu politiku i socijalnu zaštitu

Da sam na vlasti u 2019. godini bavila bih se prvenstveno pitanjima vezanim za migracije. Ovo pitanje bi trebalo više da se provlači u medijima, trenutno izveštavanje o uslovima u kojima ti ljudi žive nikako nije dovoljno. I dalje postoje strani državljani u našoj zemlji koji nemaju obezbeđen smeštaj, a pogotovo se treba pozabaviti decom tih ljudi. Njima je pomoć države preko potrebna, a na vlasti je da se tim merama napokon ozbiljnije pozabavi.

David Lazić, 22, student politikološkog smera

Da sam u situaciji kao trenutna opozicija, u toku naredne godine bih sve napore usmerio ka ujedinjenju. Prvenstveno se treba složiti oko jednog, zajedničkog, konkretnog cilja. Trenutno ima previše razjedinjenosti u opoziciji, a grupa opozicionih političara okupljeni su u ovaj blok čisto iz želje da smene trenutnu vlast, a ne zbog nekih konkretnih ciljeva. To je jako loše i jasno se vidi, pogotovo kada uzmemo u obzir različite političke programe svih tih partija. Glasačima treba ponuditi nešto suprotno od svega ovoga. Demokratska stranka ne može biti prava opozicija u punom smislu, zato što je, na primer, spoljašnja politika Demokratske stranke ista kao spoljašnja politika stranaka koje su trenutno na vlasti.

Dragana Glušac, 23, studentkinja smera za socijalu politiku i socijalnu zaštitu

Kao neko sa socijalnog smera, da sam na vlasti u 2019. godini borila bih se prvenstveno protiv nasilja, jer u ovoj državi manjka pravde i jednakosti. Treba uvesti proaktivnije kampanje protiv nasilja u porodici, s obzirom na činjenicu da je ono veoma zastupljeno u našem društvu, ali i dalje mislim da ni to ne bi bilo dovoljno. Treba napraviti krupnije promene sistema i time treba da se bave stručni timovi oformljeni upravo sa ovim posebnim ciljem.