Prve dame koje su uvele okultno u Belu kuću

Pre Afera s Imejlovima, Bengazijem ili plavom haljinom iz Gepa, Hilari Klinton je morala da se izbori sa mnogo manje kontroverznom mrljom na svojoj ličnosti – da je navodno volela da ćaska sa slavnim mrtvacima. U knjizi iz 1996. godine Izbor: Kako je Bil Klinton pobedio, njen autor Bob Vudvord, kom sočan skandal nimalo nije stran, napisao je da je bivša Prva dama tokom mandata svog muža imala običaj da komunicira sa Elenor Ruzvelt i Mahatmamom Gandijem — mada ne i sa Isusom, jer bi to, prema Vudvordovim rečima, bilo "suviše lično."

"Povremeno vodim imaginarne razgovore sa gospođom Ruzvelt kako bih stekla jasniju sliku o tome šta bi ona uradila na mom mestu", Klinton je napisala u novinskoj kolumni. "Obično mi odgovori tako što mi kaže da stisnem petlju ili makar steknem kožu koja je debela kao nosorogova."

Odmah su usledila senzacionalistička tumačenja: Klintonova drži seanse u Beloj kući. Avaj, zabava nije dugo potrajala, jer je sveta psihološkinja Džin Hjuston odgovorila na Vudvordove tvrdnje, razjasnivši da su razgovori Klintonove prosto "imaginativne vežbe" koje joj pomažu kod njenog knjiškog projekta. Ali iako je Klinton više volela da svoje skandalozne aktivnosti vezuje čvrsto za zemlju i ovostrano, druge Prve dame nisu toliko lako odbacivale okultno. Od razgovora sa mrtvima do čitanja iz dlana, spiritualizam je privlačio mnoge Prve dame, naročito kao strategija za izlaženje na kraj sa zahtevima života i rada u Beloj kući.

Iako je moguće da su neke Prve dame bile uspešnije u prikrivanju svojih običaja, njih pet —Džejn Pirs, Meri Tod Linkoln, Edit Vilson, Florens Harding i Nensi Regan — pokazalo je umereno do snažno interesovanje za okultno, prema rečima Pet Krajder, izvršne direktorke Nacionalne biblioteke Prvih dana. Na taj spisak mogle bi još da dospeju i Grejs Kulidž, Elenor Ruzvelt, Ledi Berd Džonson i Džeki Kenedi, a sve one su tvrdile da su videle Linkolnov duh ili osetile njegovo prisustvo tokom godina provedenih u Beloj Kući, mada lično nisu dovodile astrologe ili koristile medijume kao ove druge. A što se tiče toga kako su te dame razvile fascinaciju okultnim, Krajder je za Broadly rekla: "Ljudi koji očajnički žele pomoć i odgovore ponekad posežu za ekstremnim sredstvima."

Tvrdnja da su mnoge supruge bivših predsednika "očajnički želele pomoć" lako može da se potkrepi. Pirs, prva poznata Prva dama okultistkinja, stekla je nadimak "senka u Beloj kući" i živela u permanentnoj depresiji nakon što je njeno poslednje preživelo dete, sin Beni, stradao u tragičnoj železničkoj nesreći sa 11 godina. Skrhana ekstremnim osećajem krivice i anksioznošću, ona je prvobitno pokušala da dozove njegovog duha napisavši mu emotivno pismo, tražeći od njega da mu se vrati kako bi mogla da se iskupi za svoje majčinske propuste.

"Bože pomozi mi da u svojoj ogorčenosti ispravim svoje greške kada je oh! isuviše kasno da ti izvučeš slatku korist iz toga — i sada ove sabatnje večeri ti ćeš se u svom svom sjaju pojaviti preda mnom i ja ću sesti uz tebe, možda držati tvoju ruku u svojoj, ti ćeš se nasloniti na mene na sofi ili kao što si nekada radio nedeljom uveče neko vreme mi posedeti u krilu…", napisala je Pirs.

Čvrsto rešena da se ponovo poveže sa svojim sinom, Pirs je pozvala sestre Foks, ključne figure pokreta Savremenog spiritualizama, sa severa države Njujork u Belu kuću da održe seanse. Navodno su sesije Pirsovoj pružile neku vrstu utehe, mada to nije potrajalo. Prema njenoj stranici na sajtu Bele kuće, na kraju predsedničkog mandata njenog muža, ovaj par je "pošao na poduže putovanje kako bi joj obezbedio ozdravljenje — ona je sa sobom tokom čitavog putovanja nosila Benijevu Bibliju. Potraga je bila neuspešna, tako da se par vratio kući u Nju Hempšir da bi bio uz porodicu i prijatelje sve do Džejnine smrti 1863. godine. Sahranjena je blizu Benijevog groba."

Nakon što su Pirsovi napustili Belu kuću, na naredne četiri godine uselio se doživotni mladoženja Džejms Bjukenen — dakle, nije bilo veštičije Prve dame — ali se sledeći spiritualista koji je živeo u Beloj kući uselio odmah posle Bjukenenovog mandata: Meri Linkoln. Kao i Pirsova, Linkolnova je doživela smrt svojih sinova (jednu pre Ejbovog mandata, jednu tokom i jednu posle), a okultni proces po njenom izboru takođe su bile seanse. Čak je navodno i njen slavni dobri muž prisustvovao jednoj seansi, prema istoričaru Karlu Entoniju, koju je gospođa održala u Crvenoj sobi Bele kuće. Ona je navodno uspela da stupi u kontakt sa obojicom mrtvih sinova, Vilijemom i Edijem, čiji su je duhovi, prema njenim tvrdnjama, posetili u njenoj spavaćoj sobi u Beloj kući.

"Vili mi dolazi svake noći i stoji mi uz podnožje kreveta s istim onim slatkim, predivnim osmehom koji je oduvek imao", rekla je Linkoln svojoj sestri, prema tvrdnjama iznetim u knjizi Linkolnovi: Portret jednog braka. "On ne dolazi uvek sam. Ponekad je s njim i Mali Edi." Nakon atentata na njenog muža, prema izvesnim napisima ona je otišla u "spiritualističku komunu" i sedam godina posle njegove smrti, tražila od ozloglašenog spiritualističkog fotografa Vilijama M. Mamlera da fotografiše zajedno nju i duha njenog muža.

A što se tiče toga da li se Prve dame neproporcionalno bave okultnim, Krajder misli da nema neke značajne razlike. U Njujorku sredinom 19. veka, javne seanse sestara Foks popularisale su Spiritualizam, upravo u vreme kada su Pirs i Linkoln pokušavale da stupe u kontakt sa svojim mrtvim sinovima. Kasnije su i Edit Vilson i Florens Harding držale konsultacije sa slavnom astrološkinjom Madam Maršom Čempni 1910-ih i 1920-ih, kad su naglo procvetali proricanje sudbine za novac i astrološke radijske emisije, sve dok nije započeo prvi mandat Federalne komisije za komunikacije a ova ugasila slične programe 1934. godine. Prema članku iz 1988. godine u Vašington postu , Harding — koju je Čempni nazivala "detetom Sudbine" — "nikad ništa nije uradila a da se prvo nije konsultovala sa svojim horoskopom." Još pre nego što je Voren preuzeo dužnost, njegova supruga odlazila je na konsultacije kod Čempni i obećala joj da će, ako njen muž bude bio izabran za predsednika, proglasiti Čempni zvaničnim astrologom Bele kuće. Prema istom članku, ona je Čempnijevoj rekla da će je "uvesti na glavna vrata, a ne na zadnja" — što se odnosi na to kako je prethodnica Florens Harding, Edit Vilson, krišom uvodila Čempnijevu na južni ulaz.

Ono što ove žene doživljavaju u mnogo većoj meri u odnosu na druge jeste verovatnoća podsmeha ili kritike. U jednom drugom članku Vašington Posta o Hardingovoj i njenoj najboljoj prijateljici objavljenom 1986. godine, isti novinar primećuje "sumnjivu opsesiju Prve dame okultnim". Pred kraj mandata Ronalda Regana, portparol Bele kuće Marlin Ficvoter pričao je za Njujork Tajms o ljubavi Reganovih prema astrologiji, nakon što su memoari bivšeg šefa protokola Bele kuće Donalda T. Regana obelodanili navike ovog para.

"Istina je da se gospođa Regan zanima za astrologiju", rekao je Ficvoter. "Ona je to radila već neko vreme, posebno posle neuspelog pokušaja atentata iz marta 1981. godine. Veoma se zabrinula za zdravlje svog muža a astrologija je spadale među njene brige kad su pitanju njegove aktivnosti." Iako je administracija vodila računa o tome da istakne kako astrologija nikad nije uticala na kreiranje politike, Ficvoter jeste priznao da je uticala na organizovanje rasporeda; na primer, par je upotrebio astrologiju da odluči u koje vreme će objaviti da se Ronald ponovo da se kandiduje za predsednika i u drugom mandatu. Decenijama kasnije, Nensin odnos (kao i suptilniji odnos njenog muža) s astrologom bio je tema članaka u USA Tudej i Njujork Tajms, a Los Anđeles Tajms se osvrnuo na njenu zavisnost od horoskopa u njenoj umrlici prošle godine, napomenuvši da su joj se zbog toga mnogi podsmevali.

I dok su "imaginativne vežbe" Klintonove teško mogle da se smatraju spiritualnom ili okultnom praksom, njeni lažni razgovori sa Ruzveltovom takođe su bili predmet podsmeha. "Javnost prevashodno smatra da Predsednik i Prva dama treba da zastupaju tradicionalna uverenja", rekla je Krajder za Broadly. "Mnogi bi mogli da pomisle kako je verovanje u okultno nehrišćansko."

Ali ako za samo jedan trenutak možete da budete ona vrsta osobe koja će za Nensi Regan pomisliti da je tipična supruga koja se plaši mogućnosti smrti njenog muža — a ne neko ko se zavalio i gledao kako AIDS hara Amerikom osamdesetih — moći ćete da se poistovetite sa konačnom poentom Krajderove: "Prve dame su iste kao i svi drugi", rekla je Krajder. "Imaju poteškoća u svojim životima zbog kojih traže neke odgovore."

Još na VICE.com:

Bili smo u rodnom gradu Melanije Tramp i jeli đakonije napravljene u njenu čast

Okultna magija u umetnosti bivšeg osuđenika na smrtnu kaznu, Demijana Ekolsa

Nekad pop kultura stvarno vodi ka okultizmu