Premijera dokumentarnog filma o koncertu The Prodigy u Beogradu 1995. godine

Svako značenje je pridodato. Značenje ne postoji dok ga mi ne pripišemo nekim događajima, pojavama ili osobama. To i jeste jedna od distinktivnih osobina koje čoveka čine čovekom — sposobnost da prepozna trenutke od značaja i iz njih nešto nauči, oplemeni se, donese ključne odluke koje menjaju tok njegovog života. Pridavanjem značaja učimo, ali i prenosimo znanje generacijama koje dolaze. Čovek je jedino biće koje se bavi istorijom i koje obeležava važne trenutke. Naravno, nisu svi događaji iste vrednosti, ali svi oni predstavljaju predložak za priču. I tu dolazimo na prostor pričanja priča, a ova se ne razlikuje ništa više od svih drugih koje su bile važne za našu modernu istoriju. Govori o ljudima, vremenu i događajima koje smo prepoznali kao važne.

Pre nekoliko godina sedeo sam sa ljudima iz organizacije EXIT festivala, nekim kolegama iz VICEa, ljudima zaposlenih na bivšoj B92, kao i sa prijateljima i radnicima u kulturi. Prisećajući se događaja koji su bili deo njihove borbe, a mojih formativnih godina, prepoznali smo neke neuralgične tačke koje su se pokazale kao važne. U vreme velike krize koju svi veoma dobro poznajemo bilo je nekoliko kulturnih događaja koji su obeležili osvih novog vremena, nove nade i izlaska iz mraka u kojem smo čamili godinama od početka rata i raspada zemlje koje više nema. U pitanju je koncert grupe The Prodigy 1995. godine u Beogradu. Ali postavlja se pitanje: kako ispričati ovu priču danas? Kako joj dati na značaju, kako je objasniti generacijama koje nisu ni rođene u vreme kada se ovo desilo i kako im objasniti zašto je ovo važno. I time sam se bavio poslednje dve godine.

Grupa The Prodigy u Srbiji ima poseban status i to mnogi znaju, a onima koji nisu upoznati sa našom modernijom prošlošću cela stvar deluje pomalo čudno i nerazumljivo, otkud to. Domaća publika ih obožava, baš kao i oni njih, ali ovaj odnos ne dolazi niotkuda. The Prodigy su, naime, prvi strani bend koji je 1995. godine, osam dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dok je rat još uvek zvanično trajao, a neposredno nakon sankcija, u okviru svoje svetske turneje kada su bili u vrhuncu slave posetio Beograd. Tog 8. decembra 1995. godine, u današnjoj hali Aleksandar Nikolić, nekadašnjem Pioniru, zabeležen je rekordan broj posetilaca koji nije prevaziđen ni dan danas. Dok je celokupna Srbija bila u medijskom i političkom mraku, izopštena u potpunosti od sveta, a mladi u Srbiji izopšteni od same države bez ikakve nade u bolje sutra, The Prodigy su održavali koncert koji je mnogim generacijama naše zemlje bio životna prekretnica, čime su stekli kultni status. Ovaj događaj je na kulturnom nivou prošao potpuno ispod radara ljudima iz političkog života, a mladima u Srbiji je ulio nadu u bolje sutra.

I ova priča možda jeste počela davno običnim razgovorom sa prijateljima, ali njena realizacija je završena pre skoro dve godine kada nastaju silni problemi koji su nas potpuno obogaljili. Cela stvar je pretila da uopšte ne ugleda svetlost dana. Prvobitan plan je bio da se film uradi i pusti 8. decembra 2015. godine, na dvadesetogodišnjicu koncerta, ali to jednostavno nije bilo moguće. Prvo, potraga za devojkama sa koncerta je trajala više od godinu dana. Potom su tu bile silne prepreke u realizaciji, a poslednjih godinu dana smo bili u deadlocku zbog silnih administrativnih i postprodukcionih poteškoća zbog kojih sam se praktično oprostio sa ovom pričom i bili smo spremni da od nje dignemo ruke. Ali pre nekoliko dana smo imali srećni proboj.

I dalje mi je teško da poverujem da smo ovo izgurali do kraja, ali tu je. The Prodigy, 1995. godine u Beogradu, jebo te. Evo filma, uživajte: