Za video igre se angažuju glumci, baš kao i za filmove

Napomena: dok budete čitali ovaj članak, možda ćete biti u fazonu, „Hm, da li su ovog autora tvorci „Far Cry 5“ doveli avionom“? Pa da, i dali su mi i pivo, i super sam se proveo, ali meni je takođe i zamagljivanje granica između igara i filma prilično zanimljivo.

Davne 1983, Atari je izbacio igru u kojoj se prvi put u jednoj video igri čuo narator. Igra se zvala Sinstar, i sadržala je digitalizovani glas radio voditelja pod imenom Džon Dormus, koji je izgovarao fraze tipa, „Ja sam Sinstar! Beži, kukavice“. A iako ovo danas zvuči pomalo smešno, to se dogodilo u doba kada je digitalna kompresija glasa koštala oko 1000 dolara po reči.

Vratimo se nazad u 2018, kada video igre sadrže ne samo reči, već i prave izvedbe glumaca. To je postignuto putem tehnologije beleženja pokreta, ali takođe i ima velike veze sa time što se proizvođači igara trude da podražavaju konvencije filma. Savremene igre sada su sveobuhvatni svetovi nastanjeni iznijansiranim likovima, motivisanim složenim pozadinskim pričama. 2018. godine, narativ igre je jednako bitan kao i njena igrljivost, pa vodeći glumci, kao što su Semjuel L. Džekson, Elen Pejdž i Ilajdža Vud bivaju angažovani za video igre, ozvaničavajući približavanje gejminga i filma.

Ali ove promene su takođe dovele i do pomeranja u očeivanjima. U igrama a više ne može da prođe šmiranje, tako da je prava podela uloga postala ozbiljan posao – što je postalo očigledno pojavom Ubisoftovog Far Cry 5.

Ova franšiza vam je možda poznata. Far Cry odvodi igrača na lokacije u divljini i traži od njih da se izbore da se izvuku iz nje, što je tačno ona situacija koja se dešava u njenom petom izdanju. Far Cry 5 se vrti oko propale policijske akcije hapšenja vođe apokaliptičnog kulta, samoproklamovane inkarnacije Hrista, koji sebe naziva Ocem. Onda morate da se boreći se izvučete sa imanja kulta u Montani, uz nadu da ćete uhapsiti vođu.

„I sve je zavisilo od toga da za negativca angažujemo onog pravog glumca“, objašnjava izvršni producent igre, Den Hej. „Da bismo napravili uverljivi kult, bio nam je potreban uverljivi vođa“.

Den objašnjava da je poteškoća bila u tome što Otac nije zli protivnik u tradicionalnom smislu, već je pre neko ko veruje da njegovi moralni prekršaji imaju opravdanje u višem cilju. A na ovaj način, Otac ima niz ličnih osobina, uključujući i, kao što ističe Den, harizmu.

„Ja nikada nisam pripadao nekom kultu“, kaže Den. „I ono sa čime se stvarno mučim je ideja da bi neko mogao da me ubedi da pristupim njegovom kultu. Jednostavno, retko vidim nekog toliko harizmatičnog, pa sam znao da će biti teško naći glumca koji će u tom smislu biti dovoljno ubedljiv“.

Den opisuje kako je njegov tim pregledao na stotine aplikacija za kasting, ali da nisu imali sreće. Lako su našli glumce za ostale likove, ali Očeva uloga je ostala nepopunjena. „A onda su ljudi počeli da pitaju, ’Hoćemo li naći Oca? Kada ćemo naći Oca’? A ja bih im rekao, „Da, stiže, ne brinite, biće dobro, sve će biti u redu’. A onda smo pomalo počeli da se brinemo, ’Jesmo li u nevolji’?

I konačno, Den opisuje jednog kanadskog glumca koji se zove Greg Brik, i koji je poslao traku za audiciju, i koji je smesta pokazao potencijal. „Greg komunicira na veoma zanimljiv način, i ne trepće mnogo, i u roku od 30 sekundi, ja sam pomislio, ’Ja apsolutno, nepokolebljivo verujem da bi ovaj tip mogao da me ubedi da pristupim njegovom kultu’“.

I kako se digitalizuje nečija gluma? Kao što Den objašnjava, ovaj proces je uključivao i Gregov odlazak u Ubisoftov studio za beleženje pokreta, gde su mu čitavo telo označili markerima, posle čega je morao okružen kamerama da odglumi sekvence igre. Na ovaj način, pokreti markera su izmereni, što je Gregovu izvedbu pretvorilo u niz nula i jedinica.

„Greg je dosta širio nozdrve, i pravio je neke veoma čudne pokrete ustima“, objašnjava Den. „S toga smo morali da snimimo sve te podatke i damo ih nekim stvarno talentovanim animatorima i kažemo im, „U redu, sada pretvorite ovo u zlato“.

Kasnije, nakon sastanka sa Denom, prikazali su nam promotivni video. U pitanju je vinjeta iz igre, u kojoj gledamo Oca koji u jednom potoku krsti svoje pristalice. Gledamo kako mlada žena pada na kolena, i kako je Otac hvata za ramena, pre nego što upadne u neku vrstu transa. Do trenutka kada izađe iz transa, prošlo je nekoliko minuta, i Otac uviđa da je slučajno udavio sledbenicu. Bez ikakvog okolišanja, Otac diže ruke u vis, a telo mlade žene otpluta niz maticu.

I da, ovo je video igra, ali osećaj je kao da je u pitanju trenutak iz nekog filma.