Murinjo protiv Pogbe, iliti generacijsko merenje kite

Ponekad, prosto poželite da se isključite iz medijskog cirkusa Premijer Lige, da zaboravite na sve te pizdarije po Tviteru i TalkSport portalima, i opustite se i gledate fudbal. Ponekad, ali ne i ove nedelje.

Jer, ove nedelje svi bruje samo jednoj stvari, a to nažalost nije tugovanka o tome kako je Kevin Kigen mogao da kupi Hatema Ben Arfu pre deset godina ili neki novi hvalospev na adresu mladog Fila Fodena koji je zauzdao uvek neugodni Oksford Junajted u Liga Kupu. Ne, ne, drugovi, radi se o nečemu mnogo većem - Žoze Murinjo i Pol Pogba su se mrštili jedan na drugoga čitav trening, i budućnost svetskog fudbala sada zavisi od toga.

Ova mala priča o velikoj svinjariji svakog dana dobija sve više i više detalja. Nemerljivi zločini francuskog veziste postaju sve konkretniji - Pogba je došao na trening u privatnom Rols-Rojsu. Pogba je preglasan sa svojim izborom muzike. Pogba se nasmešio na instagramu. Pogba je izgubio jednu od svojih dijamantskih minđuša i saigrači su se odrali dok su je našli. Ali njegov najveći greh je, barem ako se njegov trener pita, to što je on "dobar igrač, ne i poseban igrač" - upravo je ovako Murinjo opisao svog doskorašnjeg kapitena nakon što je njegov kiks protiv Vulverhemptona prošle nedelje koštao Junajted nova tri boda.

Možda je ovaj mali rat i zaista krenuo od prosutih bodova, ali radi se o nečemu mnogo dubljih korena. Odmah da vam kažemo - to za koga navijate u ovom sukobu verovatno će odlučiti datum na vašoj krštenici. Mančesterski vazduh ovih dana prosto vonja po jazu generacija, i na vidiku je okršaj u kojem ćemo saznati da li je fudbal ono što je stvarno bio, ili ono što će tek postati - bogato derište koje bi rado da izađe na teren, ali ne i da se bavi onime što je na terenu.

Znate, nekada je Murinjo bio sasvim drugačiji čovek. Setite se samo kako je izgledao kada je prvi put došao u Englesku - elegantan i doteran do te mere da su čak i domaćice uzdišući gledale njegove presice, ali i oštar na jeziku i uvek dosledan svom principu da ga zanima samo pobeda a ostali i ne postoje. Bio je savršena slika zlog genija.

Danas? Danas je on samo senka. Osedeo je, podočnjaci su mu svakim danom sve veći, a oblači se kao da je spavao u kontejneru. Uveliko se priča da je Murinjov fudbal pregazilo vreme, ali to baš i nije potpuno tačno - preciznije bi bilo reći da je ono protiv čega se on borio zapravo izašlo iz mode. Otkako je tiki-taka fudbal preminuo, Murinjove taktičke šeme sada podsećaju na antibiotik koji nema više šta da leči.

Ali, nije samo Murinjo pase. Suludo je ovo i pomisliti, ali čini se i da Pogbu polako gazi vreme, što je hrabra prijava za lika koji je pre samo par meseci ljubio pehar svetskog prvaka. Ljudi i dalje smatraju da je on veoma talentovan, i žarko žele da ga vide u ulozi svemogućeg centralnog veznog, nekakvog modernog Svetog Iliju koji potpuno kontroliše meteorološke prilike, greje, hladi, baca kiše i snegove i osunčava po potrebi.

Ono što navijači dobiju je više kao neki izolovan mračni oblak koji povremeno baci poneku munju ali i to ne prečesto. Pogba je prosto napravljen za novu generaciju svojih fanova, mladih ljudi čiji raspon pažnje može da istoleriše tačno toliko fudbala koliko stane u petominutnu dnevnu kompilaciju, a kamoli punih devedeset minuta utakmice. Pogbin pas za Freda koji je doveo do prvog gola Junajteda protiv Vulvsa bio je prosto magičan, najlepši potez sezone dosad. A opet, ovaj čovek retko kada pruži celu utakmicu kompletne dominacije, onako kako su to radili Patrik Vijera, Roj Kin, Frank Rejkard ili Stiven Džerard.

U svom tom Murinjovom frustu, to što njegov igrač nije "poseban", oseća se i dosta samokritike. Možda je Žoze ljut na sebe zato što ne uspeva da stimuliše ono najbolje u Pogbi? Reč "poseban" svakako ima određenu težinu u kontekstu Žozea Murinja, i ne može biti slučajno da je on iskoristio baš taj epitet ne bi li malo prenuo svoju usnulu zvezdu. Pogotovo ne u ovo vreme kada se milioni ljubitelja fudbala otvoreno sprdaju sa tim njegovim starim nadimkom, tj. svaki put kada Junajted ne uspe da pobedi.

Želite istinu? Nijedan od ova dva čoveka u ovom trenutku nije poseban, a verovatno neće ni biti dok god su zajedno. Za Pogbu se ne brinem, on ima tek dvadeset i pet godina i uz dovoljno gurkanja napraviće još nešto od sebe. Murinjo je već druga priča, njegova kilometraža je dosta jača i ko zna gde će on nakon što jednom napusti Mančester.

Ali, nekako smo ovih dana svi konačno prihvatili Murinja za ono što on i danas jeste. On više nije stranac koji je došao da osvoji Premijer Ligu i nasmeje nam se u lice. Ne, on je sada konačno jedan od nas, običnih ljudi, čovek koji se trenutno guši u svom poslu dok mi natenane posmatramo puč u njegovoj ekipi. I to je život, ponekad.

@hydallcodeen

Tekst je objavljen na VICE UK.