Video igre su postale svakodnevica, dopalo se to ljudima ili ne. Iako pored posla i fakulteta imamo malo slobodnog vremena, onda kada ne odlučimo da odgledamo novu epizodu ili onaj film na koji već par meseci čekamo da se pojavi na piratskim kanalima, uhvatićemo se za naše kutije, igračke stanice, računare, zovi to kako hoćeš. Na pola smo životnog veka generacije PS4 i XBOX ONE i nakupilo se dovoljno igara koje niste stigli da prođete, a čuče na polici. Jedna stvar je jasna - kada bi rekao da nemaš šta da igraš zvučao bi kao tinejdžerka kada izusti, "Ali nemam šta da obučem".
Reklame
Sa slobodom izbora dolazi i agonija samog procesa odabira. S obzirom na to da sam svestan kompleksnosti pitanja "šta igrati?", ovde sam da pomognem. Evo svih najčešćih psihofizičkih stanja kojima igraš igrice, a zajedno sa njima i korisnih saveta koji bi trebalo da suze taj težak, težak izbor.Bože, mislim da smo jedina zemlja trećeg sveta sa problemima prvog. Elem…
Stres
Rocket League
U redu, u sred smo junskog ispitnog roka, imaš dva ispita sutra i još jedan prekosutra. U procesu si spremanja da počneš da se spremaš da počneš da učiš. Imaš izbor, možeš da eksplodiraš od stresa ili možeš da eksplodiraš od zadovoljstva svaki put kad zabiješ tu glomaznu loptu u go. Ne tog zadovoljstva, ne tu loptu, ne taj go…Sve u vezi davanja jednog gola u Rocket League je tako prokleto dobro. Od odnosa lopte prema golu, do toga kako lopta puca u dim jednom kada pređe crtu, a možda i činjenica da sve vreme igraš fudbal prokletim kolima ima neke veze sa tim užitkom.
Meni Rocket Leauge definitivno pomaže da se opustim i ispustim višak nepotrebne negativne energije koja se skuplja u vratnom predelu pre nego što se vratim… čemu god, nemam pojma ni šta polažem sutra, ko smišlja ove stvari uopšte?! Ali to je sada nebitno, vodim 3 – 1. Da, ovi golovi su tako dobro odrađeni da čovek čak ne može previše da se ljuti ni kada gubi. Dobro, ajde, sad već preterujem. Nije baš tako jednostavno u slučaju da se na primer takmičite sa najboljim prijateljem. Mašina je jedno, živa konkurencija je nešto sasvim drugo. Da, na tebe mislim. Znam da čitaš ovo. Sve sam bliži Logane, sve sam bliži…
Reklame
Bes
Prirodno kanalisanje ljutitosti kod svakog homo sapiensa uglavnom se ogleda nekim vidom razaranja, pa čak i da je ono krajnje minorno. Osim kada nije. Taj televizor se nije kupio sam, za taj iPhone je i te kako trebalo štedeti, a u slučaju da si buržuj pa si ga uzeo na kredit - koji je smisao u lomljenju nečega što ni na papiru još uvek nije u potpunosti tvoje?Kako se u Srbiji neisplati lomiti stvari potrebno nam je izdvojeno mesto u kome nemamo kočnice. Nešto poput onih scena iz filmova gde tip odlazi bogu iza nogu, pentra se na vrh planine samo da bi mogao da urla pola sata. Ukoliko ti trenutno ipak nije do planiranja izleta i treba ti momentalno "opuštanje" tu je uvek Kratos da se penje za tebe… Na Olimp, da pobije sve bogove pomenute planine ali i da se dernja.
Ustvari, ova igrica je toliko nasilna da mi se neretko desi da sanjam nemilosdrno razaranje mitskih bića ukoliko provedem samo par sati sa Kratosom na njegovom osvetničkom pohodu. Santa Monica Studio se zaista potrudio da napravi jednu od najnasilnijih video igara za PlayStation kada se govori o igri God of War. Dok čekamo četvrtu igru za konzole u serijalu, trojka i pomenuti osvetnički pohod na bogove Olimpa je tvoj najbolji izbor. Naravno, ukoliko imaš stomak za to - pričamo o kidanju glava, udova, razbacivanju iznutrica, vađenja očiju, krvničkom šaketanju. Ma kakav Mortal Kombat, ceo rooster MK boraca su male mace za Kratosa.
Reklame
Ovo je takođe jedan od onih igrica u koju će popularni mediji upreti prst kako "kvari omladinu" i stvara trinaestogodišnjake serijske ubice, ali ako mene pitaš, ova igrica pre sprečava nasilje nego što ga podstiče. Svi smo mi nasilni, ali ne moraju naši bližnji niti tehnologija koju smo skupo platili - što mu danas dođe na isto - da ispaštaju, kada to mogu digitalni Posejdon, Hermes, Helios, Afrodita i Zevs…Huh, pitam se ko se danas bori za prava softvera…
Pijanstvo
Haha, čoveče sjeban si, vidiš da držiš gejmped naopako.
Melanholija
"Melanholija" je precizno izabrana reč to zato što ne mogu da pričam o depresiji. Kada sam depresivan ne mogu da igram. Zapravo ne mogu ništa, to depresija radi čoveku. Ukoliko tebi pomaže da igraš kada si depresivan to je super, za mene je to muzika. Ali melanholija je malo drugačije stanje, daleko blaže i ne utiče u toliko drastičnoj meri na tvoj život. Drugim rečima, u stanju si da ustaneš ujutru, opereš suđe i upališ računar ili konzolu. Ipak, malo si pokisao, i nije ti do previše nabijenih avantura.
Evo šta meni pomaže - fantazija. Uglavnom smo melanholični zato što nam se beži. Nešto što ljudi kao što su Tolkin i Spakovski predobro znaju. Sve dok imam svet koji je daleko fascinantiji i čudniji od onog koji možeš da nađeš u Kafkinom Procesu koji je, uzgred, isti onaj svet koji češ da nađeš ako samo pogledaš kroz prozor, sve je uredu. Makar da je taj "fantastični" svet često tmuran kao što je svet Vičera u The Witcher 3 Wild Hunt.
Reklame
Pejzaži, daleka kraljevstva, veštice, magija, fantastična bića, bajke… Sati će proći pre nego što shvatiš da nisi ništa bliži Novigradu nego kad si startovao igricu. U suštini tako je lako izgubiti se u šumama Velena, gde nekom seljanu uvek treba neka vrsta pomoći - bilo da se tiče utvara koje vrebaju obližnji bunar (koji je uzgred jedini izvor vode), bilo da se tiče tiganja koji je isti taj seljanin izgubio. Geralt se često bavi i problemima kraljeva i princeza. Ipak, njegov svet je toliko gust i čudan, a pritom uverljiv, da nekako uspeva da na skladan način smesti sva ta dešavanja u jednu igru koje ima dovoljno za sve tvoje nalete egzistencijalnih teskobe koje se, eto, nekim čudom, javljaju baš u sred ispitnog roka. Pritom, ova igra je odlično određena i na vizuelnom polju, pa će se često desiti da prosto samo šetaš ili jašeš unakolo gledajući i upijajući sve te prizore insipirsane prirodnom slovenskih zemalja.Da, naših zemalja!
Prehlada
Bilo koja pucačina-horor ikada će poslužiti. Prosto, ima nečeg čarobnog u DOOM-u pri telesnoj temperaturi od 37 na gore. Daje taj 10D efekat, ti goriš, demoni gore, ekran gori, oči gore, sve gori…Ako si ipak više nazebao nego što si u delirijumu, nema ničeg boljeg za tvoju grlobolju/glavobolju od, na primer, hladnog i psihički zamarajućeg ambijenta Dead Space 3. Brzo primećuješ da tvoje iskustvo prehlade, tromosti i bolova nadopunjuje ono što se dešava na ekranu. Psihosomatski fenomen je utoliko više na delu onda kada si suočen sa grubim neuspesima koji se uglavnom završavaju probijanjem vaznemaljskih-zombi-pipaka kroz mozak našeg protagoniste. Grlo kao da utoliko više boli i mrzne što duže gledaš u taj sneg na ekranu, a interfejs očitava nenormalne temperature od ispod -50.
Reklame
Šta mi je bilo da igram Dead Space i DOOM prehlađen, ne znam. Ukoliko moja doktorka čita ovo, nije to moj izbor, to je jače od mene. Prehlade su najslađi trenuci za igranje. Da, to ima direktne veze sa opravdanjima koje dobijem od Vas.
Prosvetljenje
Odlučio si da ti je muka od posla, fakulteta, propalih veza, jurenja za karijerom. Ma znaš šta, to je sve teorija zavere, mašina, i vreme je da istupiš iz nje. Ne želiš više da budeš samo šraf u nemilosrdnom kapitalističkom sistemu koji će svakako samo da te sažvaće, isisa sve bogate sokove iz tebe i ispljune kao poslednji otpad. To, i pročitao si jedan prevod budiste koji je došao na zapad da nas podučava o tajnama univerzuma. Pošto si toliki hipster i misliš da si tako zen, Journey je za tebe. Igra koja je krajnje jednostavna, kratka, mirna. Sve što imaš je mali avatar i pustinju koja se proteže ispred tebe. Nema priče, nema nasilja, nema dešavanja, pred tobom je samo put, muzika i ambijent. Krajnje orijentalni ambijent.
Ljudi prijavljuju spiritualna iskustva igrajući ovu igru koja traje nešto preko par sati. Suze, oktrovenje… Jednom kada dođu do onoga što se u Journey-u naprosto zove, „kraj puta".Sve to zvuči istinski misteriozno, tako da skroz imaš prostora da se foliraš, da meditiraš dok elegantno prevlačiš ovog mutavog preko peska. Hm, pitam se koliko zrnadi ima u ovoj celokpunoj pustinji… Da li ova pustinja uopšte postoji? Šta uopšte znači, postojati?
