Svaštara

Striptizeta nam priča zašto su profesionalni ragbisti najgori klijenti

Volela bih da društvo i ljudi koji ih plaćaju očekuju više od njih, čak iako stvarno vešto ganjaju loptu.
5.6.17
Fotografija: Džejk Gild

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Australia

Bavim se striptizom već više od godinu dana, i uopšte me ne iznenađuje to što su ragbisti kluba Čifs navodno bacali kamenčiće, skidali se, pipali, lizali, hvatali i prevarili za pare jednu drugu striptizetu na žurci povodom kraja sezone. Profesionalni ragbisti su konstantno neke od najgorih mušterija sa kojima sam ikada imala posla.

Prvi put kada sam se susrela sa gomilom ragbista, šalili su se da će mi staviti drogu u piće. Jednu moju prijateljicu su samo nedelju dana pre toga drogirali na jednom koncertu, i ja sam, razumljivo, bila osetljiva na tu temu. Rekla sam im da to nije smešno. Nastavili su dobro da se zabavljaju na račun toga šta bi činili sa mojim različitim telesnim otvorima, kada bi bili nasamo sa mnom i kada bi imali priliku.
Sledeći put sam rekla jednom ragbisti da bi morao da plati za moje društvo kao i svako drugi, i on me je zgrabio za ručne zglobove i prislonio uza zid, dok ga je neki uzbuđeni pijani obožavatelj tapšao po leđima. Obožavatelj se okrenuo ka meni, i uzbuđeno zabalavio, „Znaš li ti ko je ovo".

Reklame

Od tada izbegavam ragbiste, i znam da nisam jedina. Pitala sam dve žene sa kojima radim o njihovim iskustvima sa ragbistima i njihovim navijačima. Želele su da ostanu anonimne, iz očiglednih razloga. Jedna striptizeta mi je rekla da je jedan ragbista tražio od nje da klekne na kolena i da mu „popuši kurac, 'zato što je ružna kučka', za napojnicu od 2 dolara". Jedna se toliko uplašila da nedelju dana nije dolazila na posao, nakon što joj je jedan ragbista ispred kluba rekao da će da je siluje, „zato što to i zaslužujem". Jedna druga moja koleginica mi je rekla da je samo jednom imala posla sa nekim ragbistom. „Neprekidno me je pljeskao po grudima, bez obzira na to koliko puta sam mu rekla da to ne čini", rekla je ona. „Trebalo je da budemo angažovane na samo 15 minuta, ali ja sam prekinula posle samo tri minuta zato što je bio toliko đubre".

Pogledajte VICE film: Atlanta, carstvo striptiza

Za gomilu tipova koji su navikli da poštuju pravila na terenu, previše njih misli da se pravila kluba ne odnose na njih. Jedna striptizeta mi je rekla da ju je jedan ragbista zgrabio i pokušao da je kresne. Jedna druga je rekla, „Dvojica ragbista su mi rekli da će da me časte samo ako imam seks s obojicom, svaki put kada sam prilazila njihovom stolu. Kada sam im rekla da mi to ne radimo, nazvali su me kurvom".

„Nikada više neću da radim za ragbiste."

A iz mog iskustva, navijači su jednako loši kao i igrači. Znam toliko mnogo striptizeta koje odbijaju da rade vikendom kada je neka značajna utakmica, iako se tada obično sjajno zarađuje. „Nakon onoga što mi se dogodilo posle utakmice sa Velsom, više nikada neću da radim sa ekipom koja se okuplja oko ragbija", rekla je jedna striptizeta.

Za sve ovo vreme koliko se bavim striptizom, na prste jedne ruke mogu da nabrojim incidente kada su me gnjavili, maltretirali ili napali. To se uglavnom dešavalo kada se u Velingtonu odigravala neka značajna ragbi utakcima. Ovako ponašanje nije uobičajeno. Muškarci i žene sa kojima imam posla generalno imaju poštovanja, a ako ikada pređu granicu, dovoljna je jedna oštra reč ili podsećanje na pravila da ponovo počnu pristojno da se ponašaju, koliko god da su pijani. Viđala sam ljude koji su bili toliko pijani da su jedva mogli da stoje, ali koji su opominjali svoje ortake kada se ponašaju nepristojno.
Ne prihvatam to da ljudi polude do alkohola, ili zbog mojih golih grudi. Predlažem da se osvrnemo na ljude koji trenutno opravdavaju Čifs. Mi Kiviji volimo sport, zar ne? Nedavni događaji su me naveli da poverujem da volimo sport više nego što volimo žene. Ove godine, Riči Mekou je odneo titulu Novozelanđanina godine, ispred Luiz Nikolas, žene koja je pomogla bezbrojnim žrtvama silovanja, i dala nemerljivi doprinos unapređenju našeg pravosudnog sistema. Novinari navode uspehe igrača kriketa optuženog za silovanje, Stiva Kaglejna, kao i njegovog oca koji je bio igrač kriketa, u istom članku u kojem se opisuju grudi prijavljene žrtve.

Reklame

Mi toliko volimo sport, da kada neki sportista učini nešto grozno, pre ćemo okriviti bezimenu osobu koja se žali: reći ćemo da to čini da bi privukla pažnju, iako je ostala anonimna. Ili zbog novca, iako ga nije tražila. Ili da jednostavno nije trebalo da se skine, iako je striptiz leglana profesija kojom se mnoge žene bezbedno i rado bave, a mnogi muškarci rado plaćaju za njega.

Pošto smo striptizete, naš „društveni položaj" – kako to kaže vlasnik Čifsa Endrju Fleksman – u startu je sumnjiv. Znam šta ljudi pričaju. Da jurimo pare i pažnju. Da smo narkomanke koje puše krek i imaju problema s ocem. Lažovi.

Pa, ja poznajem striptizete koje su magistrirale, i koje rade na doktoratima. Koje rade sa decom ometenom u razvoju i studiraju kliničku psihologiju. Koje se školuju za lekare. Većina žena sa kojima radim su studentkinje. Ja pišem govore za kampanju jednog od kandidata za gradonačelnika Velingtona. Organizujem događaje za finansirenje Utočišta za žene, i volontiram u Krizi silovanja. Ali nekako na nas i dalje gledaju kao na osobe koje zavređuju manje poštovanja od onih koji se valjaju u blatu, jednostavno zbog toga što se usuđujemo da skinemo odeću.

Poznajem mnogo žena kao što je Skarlet. Znam mnogo žena prema kojima su loše postupali ljudi koji su znali da će im to proći, jednostavno zato što misle da je ono čime se bave vrednije od onoga što mi radimo. Zato što za svaku hrabru Skarlet, postoji još više Fleksmana, Margareta Komer i komentara na Fejsbuku koji čekaju da dignu ruke i pitaju šta bi iko uopšte mogao da preduzme po tom pitanju.

Reklame

Za početak, mogli bismo da prestanemo da pretpostavljamo da su muškarci životinje, nesposobne za samokontrolu, i da je dovoljno da samo ugledaju golu žensku kožu da bi se u njima probudila zver. Mogli bismo da prestanemo da govorimo da su to „momačka posla", a onda da upiremo prstom u žene koje se bave savršeno legalnim poslom, koji imaju pravo da obavljaju bez straha od zlostavljanja i napada. Mogli bismo da priznamo da kada neka osoba, bez obzira čime se bavi, kaže nekome da je ne dodiruje, hvata ili liže, a taj neko to bez obzira radi, izraz za to nije „ zavitlvanje" ili „malo zezanja". Izraz za to je napad.

Zasigurno znam da su muškarci, čak i pijani muškarci u prisustvu nage žene – čak i žene loše reputacije – sposobni za nešto više od toga da rukama i ustima posežu za svakom svetlucavom stvari koju vide. Volela bih da društvo i ljudi koji ih plaćaju očekuju više od njih, čak iako stvarno vešto ganjaju loptu.

Još na VICE:

Beogradske striptizete su mi razbile predrasude o striptizu

Seks radnici savetuju kako da postupamo prema seks radnicima

Striptizete ocenjuju pesme Drejka, Bijonse i Princa