Kultni heroji: Mijailo Grušanović

IME I PREZIME: Mijailo Grušanović

DATUM I MESTO ROĐENJA: 19.9.1962. Bogatić

SPORT I POZICIJA: košarka, centar

KULT JE ZATO ŠTO JE: … u zrelim godinama rutinski dominirao YUBA ligom,

Pisanje o košarci je u Srbiji ponekad čudan izazov. Zamislite, na primer, situaciju – vi ste američki novinar i želite da napišete nešto o čoveku koji je svojevremeno više puta bio prvi strelac nacionalnog takmičenja, a kasnije i u dva navrata zvanično najkorisniji igrač. Da dodamo da je zvanja MVP-ja stekao sa 32 i 36 godina – svakako svojevrstan kuriozitet, osoba koja se lako upamti. I odete vi tako na internet i ukucate njegovo ime, i materijal vam se sam prikaže. Te kako je dao onomad četrdes' komada ovima, te kako je igrao odbranu, šutirao…

A sada, nazad u realnost. Mi u Srbiji imamo čoveka koji je 32 – trideset i dve! – sezone igrao takmičarsku košarku, od čega zamašan deo na najvišem nivou. Bio je fantastičan košgeter, doslovno neodbranjiv u izuzetno kvalitetnoj YUBA ligi devedesetih. Sa trideset i šest godina je bio i MVP – u sezoni u kojoj je Partizan igrao Fajnal For Evrolige, a Zvezda evropsko finale. I mi o tom čoveku imamo šta? Ni jedan jedini pišljivi Jutjub klip, tek poneki tekst ili intervju. A svako ko ga je gledao itekako ga pamti, i kaže – eee, Mijailo Grušanović, to je bio košarkaš, to je bio strelac.

Mijailo Grušanović. Poznato ime? Ako imate više od trideset godina, trebalo bi da vam bude – sigurno ste ga uhvatili u nekoj od njegovih inkarnacija. A ako ste mlađi, možda su vam stariji na basketu pričali kako se jednom tamo negde u Šapcu krio nekakav „Mikan", koji je, kada mu nije bio dan, mogao „večitima" da sruči dvadeset i pet bez da trepne. A kad je bio raspoložen tek…

Priča o Mikanu danas preživljava samo i isključivo zahvaljujući sećanjima njegovih savremenika (to jest, onih koji su ga gledali), i ovaj tekst će tako, pre svega, biti zasnovan na onome što pamtim i što sam uspeo da sakupim. Samo da se odmah razumemo – sve što ste uopšte čuli o Mikanu je apsolutna istina. Visoki Mačvanin bio je izuzetno talentovan igrač, prava koš-mašina i velika legenda srpskih terena.

Priča o Mijailu Grušanoviću počinje krajem sedamdesetih, kada je kao tinejdžer zaigrao za šabačku Ivu. Prvi bljesak na velikoj sceni desio se 1989. – Iva, tada Zorka Šabac, ušla je u Prvu saveznu ligu kojom su dominirali Jugoplastika, Zadar, Cibona, Zvezda, Partizan i drugi. Šapčani su se zadržali tek tu jednu sezonu, što je bilo dovoljno da neki zapaze talentovanog Ivinog centra. Legenda kaže da je strašnoj Jugoplastiki, tada aktuelnom prvaku Evrope, ubacio dvadeset komada za poluvreme – nisu mu ništa mogli ni Rađa ni Savić, koji su ga čuvali na smenu.

Ipak, pravu afirmaciju Mikan stiče sredinom devedesetih. Tada je Iva Unikom-Zorka Farma (menjali su se sponzori povremeno) bila respektabilan tim, i mnogi kvalitetni kolektivi umeli su da "zaginu" na gostovanju u Šapcu. Tu se Mikan profilisao kao nerešiva enigma – sa 207cm bio je izuzetno mobilan, i pogađao je skok-šutom sa doslovno svakog mesta na parketu. Kako ništa manje nije bio ubojit ni u reketu, braniti ga je bilo jako, jako, jako teško. Rebrača, Tomašević, Gilić, Lisica… Nije bilo tog centra koga dobri Mijailo nije izbušio k'o sito.

Šabac je napustio tek 1998, i izbor kluba bio mu je u najmanju ruku začuđujući. Iako ga je Partizan tražio svaki bogovetni prelazni rok, Mikan je otišao u Beopetrol, gde je sa legendarnim Ljubom Lukovićem činio fantastičan centarski tandem. Nakon toga, počinju njegova "putešestvija". Efektnu sezonu ostvario je u Borcu iz Čačka koji je tada vodio stari saveznik Milovan Stepandić – on i "Zeka" Milisavljević su tada zajedno ubacivali oko pedeset poena u proseku.

Na pragu novog veka Grušanović se obreo u Vojvodini. U decembru 2001, sa bezmalo četiri banke, u ligaškoj utakmici je Spartaku iz Subotice dao – pedeset poena! Nije Mikan prestao da rešeta, gde god je išao. Prvi i jedini put je otišao u inostranstvo 2004, doduše ne predaleko – u Bosnu i Hercegovinu. Tamo je doterao relativno anonimni Ugljevik u prvu ligu BiH.

Karijeru je završio u Šapcu, gde drugde. Sa četrdeset i sedam godina je rekao dosta, i vratio se svojoj drugoj ljubavi pored košarke, poljoprivredi. Njegovo imanje u selu Klenje kraj Bogatića je i bio glavni razlog zašto nikada nije hteo svetla velegrada. On je uživao u domaćinskom životu, igrajući košarku usput. Uzgred, upućeni vele da je Mikan svojevremeno bio i odličan fudbaler, kao i rukometaš. Neki čak tvrde da je za njega bilo mesta čak i u čuvenoj trofejnoj generaciji Metaloplastike, ali ga je ipak više zanimala igra pod obručima.

Imao sam priliku da gledam Mijaila Grušanovića u više navrata uživo. Stojim vam dobar da ništa u ovom tekstu nije preuveličano – čovek je, stvarno, ali stvarno, bio ubica. Pitajte bilo koga, i svi će vam reći isto. Ne, nije stigao do reprezentacije, iako je sigurno mogao. Ali nisu svi heroji nužno nosili plave i crvene dresove.

Eto, to vam je Mijailo Grušanović. Košarkaš, poljoprivrednik, domaćin. Najveći neznani junak srpske košarke. Uspomena na njega ne sme izbledeti.

DODATNO GRADIVO : nema. Kao što rekoh, nijedan Jutjub da ja znam. Apelujem ovim putem dobre ljude koji još imaju preživele ve-ha-esice iz devedesetih – digitalizujte nešto Ivinih utakmica protiv Zvezde i Partizana. Ne dajte da sećanja na Mikana ostanu čisto tekstualna.

Ostali Kultni heroji:

Boba Živojinović

Vanja Grbić

Rambo Petković