Pitao sam stručnjaka za društvene mreže koliki sam, zapravo, drkadžija
Fotografija: autor
Društvene mreže

Pitao sam stručnjaka za društvene mreže koliki sam, zapravo, drkadžija

Mislim, jesam po pitanju politike, socijalnih prava, muzičkog ukusa, garderobe, saobraćaja, prostornog uređenja i onog Bajaginog spota sa ribarima, ali ne i po pitanju tehnlogije i komunikacija.
6.9.17

Ako kosnultujemo motivacione citate i one poruke koje ljudi šalju preko televizije DM Sat, zaključićemo da je danas ubedljivo najteže biti iskren, prvo sam sa sobom, a onda i sa ostalima. Ali evo, biću krajnje iskren sa vama i reći ću vam da sam navučen na društvene mreže, baš kao i 99 posto ljudi iz mog okruženja. To je realnost koju ne mogu da izbegnem. Nije idealna, ali mi odgovara, praktična je. Da nema društvenih mreža verovatno sada ne bih posao, dobar deo prijatelja, kao ni način da majku ubedim da sam doručkovao tog dana.

Reklame

Konstantno sam onlajn. Račun za telefon mi je već astronomski, a kada sam u inostrastvu, u restoranu prvo pitam da li imaju Wi-fi, a tek onda da li još uvek služe doručak. Kontakte sam rasporedio po bitnosti i hitnosti odgovora, čak sam određenim ljudima zabranio da mi pišu na drugim mrežama, kako me ne bi bunili i terali da ustanem iz kreveta i otrčim do telefona, misleći da je nešto bitno, a onda me u mesindžeru dočeka klip u kojima Rusi voze medveda na zadnjem sedištu taksija.

Međutim, koliko god bio aktivan korisnik, postoje stvari koje ne razumem. Stvari koje me izluđuju i koje od mene čine džangrizavog drkadžiju koji žali za telefonskim imenicima i revoltiranim nabijanjem prsta u uvo. A ja nisam takav. Mislim, jesam po pitanju politike, socijalnih prava, muzičkog ukusa, garderobe, saobraćaja, prostornog uređenja i onog Bajaginog spota sa ribarima, ali ne i po pitanju tehnlogije i komunikacija.

Da se razumemo, znao sam (da ne kažem predvideo, ipak nisam Makluan, ni Habermas) da će društvene mreže uspeti da formiraju nekakav sopstevni kodeks ponašanja, potpuno nezavisan od onog u realnom svetu. Ali mislio sam da će barem biti slični, a ne da će sve biti ovoliko zbunjujuće, nelogično i nepotrebno.

Neki ljudi su mi skrenuli pažnju da na društvenim mrežama odajem utisak kretena. Istina je ipak mnogo bezazlenija – mene prosto mrzi da se više angažujem. Mislim, stokujem sve redovno, nemojte da brinete, samo nisam toliko vidljivo aktivan. Ne možete da budete kreten samo zato što vas mrzi da radite stvari, zar ne? Bar bi u Srbiji trebalo da tolerišemo to.

Reklame

Kako bih, kao egomanijak, pre svega bolje razumeo sebe, a zatim i moje onlajn okruženje, rešio sam da konsultujem čoveka koji se zapravo razume u društvene mreže. Kontaktirao sam Milana Maglova, stručnjaka za marketing na društvenim mrežama, kako bih malo više naučio o internet bontonu i saznao da li sam stvarno onlajn kreten.

*Piščeva napomena: saznao sam za njega preko društvenih mreža. Osetio sam potrebu da to istaknem, da ne pomislite da sam našao oglas u novinama.

Vice: Ukoliko me na Instagramu zaprati potpuno nepoznata osoba i u roku od jednog minuta mi lajkuje dvadeset fotografija, da li se od mene očekuje da uradim isto?

Milan: Ukoliko želiš da uspostaviš komunikaciju sa tom osobom, onda je ovo dobar način da potvrdiš da si zainteresovan. Ne moraš dvadeset fotografija, ali na primer tri je dovoljno. Ovo je dobra fora za muvanje, jer odmah nekom daš zeleno svetlo.

Ali šta je sa ljudima koji vas zaprate samo da biste vi njih zapratili? Što je najgore, otprate vas vrlo brzo? Da li je moguće da toliko nemaju interesovanja za mene? Da žele samo da me iskoriste, da budem njihov otirač u onlajn svetu? : (

Instagram je u mnogom površna društvena mreža. Često ljudi prate nekog samo da bi im uzvratili. Ukoliko ti nekome lajkuješ fotografije, odmah si mu malo draži i češće će ti biti uzvraćeno lajkovanje. Kada te neko zaprati, pa mu ti uzvratiš, a potom te otprati, to lako možeš videti na različitim aplikacijama i odlučiti da li želiš i ti te osobe da se otarasiš.

Reklame

Da li moram da čestitam rođendan ljudima? Jer to me ubedljivo najviše mrzi da radim.

Na Instagramu je ta kultura čestitanja rođendana mnogo ređa nego na Facebooku koji nas i podseća čiji je rođendan i slično. Ako ti je neko drag čestitaj mu rođendan, ali pokušaj da izbegavaš ono „sr" ili „srećan", već se usudi bar da napišeš „Srećan rođendan! Sve najlepše ti želim". Privatnije i možda kulturnije je čestitati rođendan u inboks nego na zidu profila.

Da li se ljudi osećaju zapostavljeno ukoliko ne reagujem na njima značajne objave? Recimo na slike sa svadbe ili deteta koje glođe veliku lego kocku?

Često se ljudi pitaju zašto njihove objave imaju manje lajkova od nečijih, a pri tom te nečije fotografije su još i manje zanimljive od njegovih ili njenih. Više lajkova na fotografijama ima ona osoba koja i lajkuje drugim ljudima. Neki ljudi se bukvalno deprimiraju jer im objave nemaju lajkove ili ako u prvih deset minuta ne dobiju dovoljan broj lajkova, oni obrišu objavu.

Da li moram da reagujem na svaki komentar koji mi ljudi ostave? Nije kao da mi bilo šta komentarišu, ali šta ako me, standardno, mrzi da reagujem ili nisam zaljubljen u tu osobu?

Ne moraš na svaki, ali poželjno je ako je nešto pozitivno da lajkuješ komentar.

Koliko je uvredljivo hajdovati nekoga ukoliko smara s glupostima? Pitam jer, nekako, ima dana kada svi smaraju.

Vrlo lako možeš hajdovati nečije objave na Fejsbuku ili Insta storiju, a da ta osoba to ne zna. Na primer imaš predosadnu koleginicu od koje ne možeš da živiš na poslu i još moraš da gledaš njene objave na društvenim mrežama. Tad lepo imaš opciju "hide".

Reklame

Da li moram na društvenim mrežama da zapratim osobe koje često srećem u realnom životu?

Ne moraš.

*Ovo je najdivnija vest. Mada, imam kolegu s kojim sam se jedno vreme svakoga dana vozio na posao kolima, a od kontakta sam imao samo broj telefona. Sada se pratimo na svim mrežama, ali pitam se da li je to ikada trebalo da se desi, kad smo već toliko dugo izdržali. Ne znam da li je to povezivanje ispalo usiljeno. Ne znam ni ko je inicirao, ko je koga "dodao". Ali dobro je zato što imam novog kolegu s kojim već mesec dana nisam postao prijatelj. Znam da čitaš ovo. DODAJ ME AKO TI JE STALO!!!

U kojim slučajevima moram to da uradim prvi?

Pa na primer ako želiš nešto od te osobe, prvi joj postavljaš pitanje i slično, onda bi se podrazumevalo i da je zapratiš.

Šta se preporučuje da radim da bih dokazao da sam živ na mrežama?

Moraš redovno da objavljuješ fotografije ili video snimke… Ako baš nemaš socijalni život možeš da podeliš neku pesmu, prokomentarišeš neku pojavu, napišeš neku životnu mudrost. Kontinuitet te čini živim.

Da li je postoji nešto što ne smem da propustim da lajkujem? Nešto što bi me izopštilo iz onlajn zajednice?

Pa kad ne podržiš uspeh naših sportista onda si već nekulturan. Šalu na stranu, neće se ljudi baš setiti samo tebe i ako ne lajkuješ nešto.

Šta da radim sa tolikom rodbinom na Fejsbuku?

Napraviš različite grupe i filtriraš sadržaje. Omiljena ujna će se naljutiti ako je ne prihvatiš za prijatelja, ali ukoliko poželiš da objaviš neku malo opušteniju fotografiju iz izlaska možeš da filtriraš to tako da mogu da vide svi ostali sem ujne, tetaka i radoznalih komšinica ili kolega sa posla. Pored rodbine najveće iskušenje je da li da prihvatiš šefa koji te je dodao za prijatelja. Moj savet je da to učiniš i da mu ne povrediš ego, ali da filtriraš sadržaje koje može da vidi. To ume da bude malo naporno, ali brzo se navikneš i na to. Sve je bolje nego da te nigde nema. Onda se postavlja pitanje da li uošte postojiš.

Reklame

Da li postoji vremenski rok u kom moram da odgovorim na poruku nakon što se pojavi ono "seen"? To mi je nenormalno bitno da znam.

To je zaista individualno. Po mom mišljenju ukoliko odgovoriš u roku od dvanaest sati, to je prihvatljivo. Doduše postoje ljudi koji očekuju instant reply, iako to možda ne možeš učiniti jer voziš, jer si na predavanju, na poslu i slično.

Da li se ljudi vređaju ukoliko vide da sam active, a ne otvaram njihove poruke? Ne izbegavm ih. Mislim, izbegavam, ali ne moraju tako to da shvataju.

Pa često proradi ta detektivska strana pa onda proveravaju kada si bio active, da li si nekom odgovorio na statusu, a njima nisi na poruku. Iz mog iskustva tu umeju da se izvuku zaključci da su ti nebitni jer si aktivan, postavljaš statuse, komentarišeš nešto, a njihovu poruku ne otvaraš.

Ako ignorišem sve tvoje savete, da li se smatram drkadžijom?

Da.


Pa, izgleda da ću morati da se pomirim s tim.

Ali hej, vi slobodno možete da nastavite da pratitite moj rad ovde.

Morate, morate, molim vas. I nema veze kakav sam na društvenim mrežama ukoliko pišem tekstove koji vas nateraju da se zacenite od smeha i držite za stomak kao Deda Mraz, pa makar se smejali i iz očaja. I Ginter Gras je dobro pisao, iako je bio SS-ovac kao tinejdžer. Ja nisam toliki ološ.

Još na VICE.com:

Šta društvene mreže koje koristite za muvanje govore o vama

Dao sam tati da upravlja mojim Fejsbuk nalogom nedelju dana

Izumiteljka dugmeta 'lajk' želi da prestanete da se brinete oko lajkova