Da li kreativnost ima ikakve veze sa uništavanjem stvari, ili smo samo kreteni

Kako mogu da vas nerviraju statični predmeti?
30.8.17
Fotografija: Flickr/ Shimelle Laine

Razmislite na trenutak i pokušajte da se setite da li ste nekada videli konja. Okej, ne mora to da bude konkretno konj, može bilo koja životinja tipična za ovo podneblje. Sada razmislite da li ste zatekli tu životinju kako uništava neki predmet ili prostoriju, a da njena reakcija nije izazvana strahom, besnilom ili nekim trećim, opravdanim faktorom? Dobro, ne računamo papuče koje nam uništavaju kerovi.

A ljudi? Pa, mi to radimo stalno.

Razumljivo je videti pripadnika ljudske vrste kako u nedogled udara i lomi neki HTC ili HP uređaj, ali olakšavajuća okolnost je ta što čovek ima milijardu racionalnih razloga da uništi neki od tih uređaja. Međutim, šta je sa slučajevima kada uništavamo nešto, obično je u pitanju tuđa imovina, bez ikakvog razloga? Zašto to radimo?

Skoro sam gledao psihološki eksperiment u kome je deset klinaca provelo sedam dana u kući bez nadzora odraslih. Mogli su da rade šta su hteli, glavni cilj je bio da prežive, verovatno. Pored toga što su jeli mahom kornfleks i sendviče napravljene od tost hleba i grickalica i činjenice da je skakanje u bazen sa sve odećom bilo najbliže kupanju što je bilo ko od njih iskusio za sedam dana, demolirali su celu kuću. Jebeno su je uništili. Farbali zidove, vozili bicikl kroz kuću, gađali je namirnicama, lomili sve što su stigli i rendali stiropor. Kada su ih roditelji na kraju dočekali i pitali zašto su samo uništavali stvari, a nisu ništa stvorili, rekli su da ih je sve nerviralo.

Kako mogu da vas nerviraju statični predmeti?

Ali nisu oni samo uništili kuću. Da su hteli, mogli su prosto da je zapale i sve bi bilo gotovo za nekoliko minuta. Ali oni su, iako to zvuči maltene kontradiktorno, uključili mozak kako bi razvalili kuću. Morate da priznate da rendanje stiropora zahteva određeni nivo kreativnosti. Ne može svako toga da se seti i ne može svako da ima toliko strpljenja da na taj način pravi nered u kući.

I ovaj koncept se ponavlja. Kada sam se malo više zainteresovao za temu bezrazložne lomljave stvari, naišao sam na niz kreativnih i potpuno besmislenih akcija maloletnika. Imamo slučaj kada su maloletnici upali u školu u Jazovniku i sekirom oštetili ekspanzionu bocu na sistemu za grejanje i kanalizacione cevi, a zatim uzeli merdevine, popeli se do prozora učionice, ušli unutra i razlupali inventar.

Provaljujete koja je to logistika u pitanju? Verovatno su imali vođu koji je rekao "Okej, momci, plan je sledeći – prvo moramo sekirom da oštetimo ekspanzionu bocu na sistemu za grejanje i kanalizacione cevi". I oni su mogli samo kamenjem da gađaju prozore, šteta je šteta. Ali nisu.

Druga grupa maloletnika je ušla u vrtić u Požarevcu, aktivirala sve protivpožarne aparate, isprskala prijemni deo i presekla kablove na kamerama. Dva maloletna Novosađana razbila su interfon i vratili se još nekoliko puta da ga dokrajče. Na stranu to što su se tek treći put setili da maskiraju lica, koliko zaista neko može da ispizdi na interfon?

Foto: Flickr/ Solarbotics

Jedan moj drug je u osnovnoj školi slomio sve prozore na svlačionicama u školi, ukupno šest komada. Pričao sam sa njegovim ćaletom Miodragom o incidentu koji je njegovog sina koštao smanjenjem ocene iz vladanja i zabranom odlaska u školu u prirodi, kako bi se sačuvali svi prozori na Zlatiboru.

- Bio sam šokiran, jer nikada kod kuće nije ispoljio slično ponašanje. Kad sam ga, pred učiteljicom, a kasnije i sam, pitao zbog čega je to uradio, nije znao da mi odgovori, što je razumljivo. Nisam mogao zaista da budem ljut na njega, ali sam morao da glumim ljutnju i da ga kaznim – kaže pedesetogodišnji Miodrag.

Verujem da je svako od ovih pojedinaca imao lični razlog zbog koga bi rendao stiropor, lomio prozore ili sekirom uništio ekspanzionu bocu na sistemu za grejanje, ali zašto generalno ljudi imaju potrebu da uništavaju stvari?

- Seksualni i agresivni nagon su jedni od najjačih i predstavljaju nagone koji su najviše potisnuti jer su zabranjeni. Ne možeš da imaš seks na ulici sa kim god poželiš, a ne možeš ni da ideš i lomiš. U ovakvim situacijama, kada roditelji nisu prisutni i kada niko nema kontrolu nad mladima, logično je da će nešto što je mnogo potiskivano da izađe – kaže Vladimir Bogosavljević, master psiholog i psihoanalitički psihoterapeut.

Okej, to je razumljivo, ali ono što mi kopka mozak jeste način na koji ljudi uništavaju stvari. Jer svako može i ume da napravi lom, nije to nikakva nauka, ali da li ovim putem žele da pokažu nešto više? U fazonu "Ovo su moje veštine, u ovome kidam, niko ne može da smisli kreativniji i zabavniji način da razjebe ovaj cipelarnik. Dajte mi čačkalicu i gumicu i demoliraću vam ceo stan". Da li su ovakvi ljudi svojevrsni geniji? Postoji li uopšte veza između destrukcije i kreativnosti.

- Direktna veza ne postoji. Ali, posmatrano po transakcionoj analizi, kreativnost je uvek kod deteta. Kreativnost se uvek dešava kada se nesvesno vratiš u detinjstvo i ona dolazi spontano. A šta je dete nego spontano? Tu je i agresija. To je jedina veza koju, hipotetički, mogu da nađem – kaže Bogosavljević.

Ali zašto bi se neko tri puta vraćao da lomi interfon? Ako pogledamo ovaj klip, očigledno je da je već nakon prvog lomljenja potpuno neupotrebljiv. Nisu se vraćali kako bi se uverili da su ga zaista slomili,već kao da su perfekcionisti, pa da žele da dovedu svoje delo do savršenstva.

- Lomljava interfona uopšte nije kreativna, već samo agresivna. Očigledno je veliki bes u pitanju, a iza velikog besa se krije neka nezadovoljena potreba ili želja. To je takođe želja da se pošalje nekakva poruka. Ako samo slomite prozor, pa dobro, slomili ste, nisi jedini. U ovim slučajevima ipak ima neke individualnosti i sigurno se na neki način šalje poruka. Kome i kakva, to je već drugo pitanje – objašnjava Bogosavljević.

Dakle, na koji god način da uništite neki predmet, teško da bi mogli da se nazovete genijem. Nažalost, živimo u takvom društvu da, čak i da imate debelo opravdanje i razlog zbog kojeg upadate u neki posed i lomite stvari, u očima javnosti i zakona vi samo ispadate kreten koji je uništio nešto. I dok se svet ne promeni (a neće, jer niko ne želi svet u kome je okej polomiti nečije retrovizore ili iseći balon salu), trebalo bi da se suzdržite od takvog ponašanja. Ili da baš budete oprezni i pazite da vas ne uhvate.

Za to treba biti inteligentan, a ne nešto specijalno kreativan.

Još na VICE.com:

Pitao sam psihologa zašto udaramo stvari kada ne rade

Pogledajte kako ovaj srednjoškolac ležerno uništava obruč

Iz nekog razloga, ljudi strimuju dešavanja iz dnevne sobe