Kao što ste možda primetili, Gugl je sporo ali sigurno izbacio novi dizajn Gmail-a, a s njim smo dobili i dve nove funkcije —“Smart Reply” i “Smart Compose” — koje pomaže u automatizaciji očigledno zahtevnog zadatka pisanja mejla. Opirala sam se apdejtu koliko god sam mogla, ali sad sam prisiljena da prihvatim ovaj novi način života i, iskreno da vam kažem, prezirem ga.
Iako je Smart Compose najavljen još u maju, ljudi su počeli da ga primećuju tek pre par meseci. “Jednom kad se budem navikao na njegov ‘jezivo-koristan’ faktor, verovatno ću biti kao izgubljen bez njega”, napisao je bloger sa Elite Daily-a početkom oktobra. Obe ove nove “smart” funkcije koriste mašinsko učenje “zasnovano na mejlu koji ste dobili i kako ga inače pišete” i, kao što je Bazfid istakao početkom meseca, mnogi Internet korisnici nazvali su to “krajnje jezivim”, “distopijskim” i “ludim futurističkim robotom koji pokušava da mi pročita misli”.
Videos by VICE
Količina podataka koje Gugl ima o mojim navikama prilikom pisanja mejla neodređeno je zabrinjavajuća, jer očigledno s velikom preciznošću može da predvidi šta želim da kažem. Bez obzira na to koliko je to istovremeno zlokobno i impresivno, čitava stvar me izjeda, jer, ono, zašto moji mejlovi ne mogu da pokažu malo mog karaktera? Možda me je samo sramota što algoritam ume toliko dobro da me predvidi. Kao profesionalna (i izrazito neprofesionalna) novinarka, možda bi trebalo da mogu da nadmudrim veštačku inteligenciju s bolno ljudskom lepotom svojih reči.
“Mejl olakšava deljenje informacija sa skoro bilo kim — prijateljima, kolegama i porodicom — ali sastavljanje poruke ume da iziskuje vremena”, objasnio je na blogu kako se koristi njihova najnovija inovacija Pol Lambert, Gmail-ov menadžer proizvoda. “Smart Compose vam pomaže da uštedite vreme smanjivanjem repetitivnog pisanja… i čak predlaže relevantne kontekstualne fraze. Na primer, ako je petak, može da vam predloži: ‘Sve najbolje za vikend!’ kao frazu za kraj.” Evo u čemu je stvar, Pole — ja ne mislim da pisanje mejla da treba da bude iole lakše nego što već jeste. Ne trebaju nam roboti da dehumanizuju poruku koju pišemo u već ionako izrazito dehumanizovanom mediju. U digitalnom dobu već smo dobrano naviknuti da šaljemo poruke o kojima ne moramo još i da mislimo. Gmail-ova autokomplit opcija dodatno lišava korisnika prilike da zapravo malo promisli o tome šta želi da kaže i da to oblikuje u reči na način koji bi mogao da potekne samo od njega.
Mejl je moderan način da se napiše pismo — onomad ste morali dobrano da se potrudite da biste učestvovali u korespondenciji sa bilo kim ko nije u vašoj neposrednoj blizini, minuciozno da umačete pero u baricu mastila kako biste se izrazili, uzmete dleto i predivno pljosnati komad kamena i krenete da klešete. Mejl je očigledno pogodan i bla-bla-bla, ali je pismo makar imalo nekakav urođeni plam, a komad stene mogao je jednog dana da se nađe u muzeju. Internet otuđuje, a lakoća s kojom možete da odašiljete bilo šta mejlom i preko društvenih mreža podstrekuje na impulsivnost i nepromišljenost, čineći nas sve podložne grupnom razmišljanju.
Naravno, ove autokomplit funkcije mogu da se iskoriste kao korisne alatke za ubrzavanje procesa slanja ne previše bitnih mejlova kad ste u pokretu — na kraju krajeva, za to su izgleda prvenstveno i namenjene. Ali kao što je Popular sajens primetio u svom članku o Smart Compose, “Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Glazgovu sugeriše da je 80 odsto mejlova ionako potpuno nepotrebno. Prema njihovom izveštaju, nepotrebni mejlovi sastojali su se od beleški koje nije trebalo ni poslati ili pisama poslatih na teme toliko važne i složene da je o njima trebalo da se razgovara uživo.”
Najmanje nam je potrebna tehnologija kojom ćemo isisati poslednje preostale žiške onoga što nas čini ljudima i koja će zapisivati naše misli i naša interesovanja umesto nas. Rešenje je prosto — baciću svoj kompjuter i telefon u Ist River, skinuti se s mreže i prisetiti se svega onoga što je najbolje u vezi sa čovekovim postojanjem.
Pratite Iv Pejser na Tviteru i Instagramu.