Hilari Klinton se pojavila u Filadelfiji prošle nedelje da formalno prihvati nominaciju Demokratske stranke za predsednicu, održavši govor koji je ispričao njenu životnu priču i predstavio je kao savršenog kandidata za javnu službu, odgovornost i hladnu odlučnost. Propovedala je vrednosti običnog Amerikanca — svoju porodicu nazvala je “graditeljima”. Pretresla je listu demokratskih želja i spisak problema naprednog društva, od sistemskog rasizma i kontrole oružja, preko klimatskih promena i zdravstvenog osiguranja, do reproduktivnih prava i slobode finansiranja kampanja. I Donalda Trampa je opisala kao opasnog i neuračunljivog čoveka kome se ne smeju poveriti šifre za nuklearno naoružanje.
Bio je to prvi put da je kandidatkinja govorila na konvenciji prošle nedelje, ali zvučalo je kao repriza. Ako ćemo pravo, nije to bio loš govor, ali nije ni previše proširio teme koje je već tokom čitave konvencije prežvakavao odred surogata Klintonove. Sama kandidatkinja je udarnički pristupila oratorstvu, poentirajući na svoje teme kao da zakucava eksere u gipsani zid, a u prošli četvrtak je ponovo potrefila sve svoje mete, potpomognuta oduševljenom masom.
Videos by VICE
Bila je, međutim, bledunjava u poređenju sa Barakom Obamom, čiji se govor na konvenciji prethodno veče dotakao velikog broja istih nota kao i govor Klintonove, samo retorikom koja je pre letela nego hodala po zemlji. Bivša državna sekretarka čak je citirala samog Obamu kad je masa počela da negoduje na pomen Trampovog imena: “Ne zvižidite — glasajte.” Ali zvučalo je malo hladnije i malo manje oštro kad je poteklo iz njenih usta.
Tokom čitavog govora, Klinton se služila široko inkluzivnom notom, poželevši dobrodošlicu sledbenicima Bernija Sandersa — od kojih su mnogi od početka konvencije protestovali zbog njene nominacije — pod šator Demokratske stranke. “Želim da znate da sam vas čula”, poručila je ona ovim glasačima. “Vaša stvar je naša stvar. Našoj zemlji su potrebne vaše ideje, energija i strast.” Obećala je i da će biti podjednako “predsednica demokrata, republikanaca i nezavisnih. I onih koji se muče, i onih koji streme, i onih koji su već uspešni. Onih koji će glasati za nju i onih koji to neće učiniti.”
I to je bila još jedna varijacija na centralne teme Demokratske nacionalne konvencije, suprotstavljanja Trampovom ogoljenom i ksenofobičnom dodvoravanju starijim belim glasačima talasom diverziteta i naglaskom na politici identiteta. Tokom četiri dana konvencije, među govornicima u Filadelfiji našli su se invalidi, trans žena, majke žrtava nasilja počinjenog vatrenim oružjem, patuljasta osoba, tinejdžeri, policajci i njihove porodice, veterani, 73-godišnja članica školskog odbora, majka poginulog vojnika i nedavno naturalizovani građanin Sjedinjenih Država koji je u zemlju došao kao imigrant bez dokumenata.
Otkako je konvencija otvorena početkom prošle nedelje, demokrate su pokušavale da načine šator stranke onoliko velikim koliko je to uopšte moguće — dovoljno velikim da primi bivšeg gradonačelnika Njujorka i istaknutog oligarhistu Majkla Blumberga i liberale koji preziru agresivnu politiku nadziranja njegove administracije ili bivšeg ministra odbrane Leona Panetu i mirovne aktiviste koji su pokušali da nadglasaju njegov govor skandiranjem: “Nema više odlaska u rat!” Svi ti ljudi, tvrde liberali, slažu se da je Tramp smeće, i stoga će se ove jeseni postrojiti iza Klintonove, čak iako neki od njih nisu do kraja zadovoljni zbog toga.
I uprkos tome što su Obama, Bajden i Bil Klinton razvalili svojim nastupima prošle nedelje, primarno pitanje koje je visilo u vazduhu na konvenciji bilo je praktično: “Zar ona?” Naravno, gotovo svako može da stane iza starog dobrog voštenja Trampa, ali demokratska konvencija je bila podsetnik da je i sama Klintonova podložna voštenju. U sredu je Obama odbacio napade na nju rekavši da se nalazila “pod mikroskopom 40 godina” i da je “tokom tih 40 godina pravila greške.” Ali opozicija Klintonovoj bila je očigledna čak i unutar same konvencijske hale, u kojoj su grupe Sandersovih delegata nosili majice koje svetle u mraku i uglavnom odbijali da aplaudiraju zajedno sa svima ostalima.
Gari Vest, Sandersov delegat iz Teksasa, rekao mi je da je tokom govora Klintonove ćutao. “Nismo želeli da joj ukažemo nepoštovanje” opstrukcijom, objasnio je. “Ali nismo imali ni šta da kažemo.” Kad smo ga pitali da li će glasati za Klintonovu u novembru, rekao je: “Videćemo.”
Druge anti-Klintonovske demokrate nisu bile tako taktične. Kad je kandidatkinja započela svoj govor zahvalnosti, neki članovi publike na gornjim nivoima arene ometali su je bučnim povicima, sve dok nisu bili ućutkani ili izbačeni. Drugi džepovi kritičara Klintonove povremeno su se tokom večeri upuštali u skandiranje, mada su prilično brzo bili nadglasani kandidatkinjinim sledbenicima.
Iako većina besa usmerenog ka Klintonovoj deluje neartikulisano ili bez jasnog cilja, istina je i da se, do sada, ona pokazala kao nesavršeni glasnik liberalnih ciljeva Demokratske stranke. Kao što se prošle nedelje pokazalo u Filadelfiji, njene retorske sposobnosti slabašne su u poređenju sa političarima kao što su Obama i Bajden. Nakon što je potpredsednik u prošlu sredu izdeklamovao jednu od najpogubnijih kritika na račun Trampa na čitavoj konvenciji, među posetiocima konvencije počele su da kolaju priče kako je, da je kojim slučajem Bajden odlučio da se kandiduje, mogao glatko da pobedi Klintonovu u nominaciji za 2016. godinu, i da bi do sada već satro Trampa u borbi za opšte izbore.
Ipak, govornici na konvenciji proveli su poslednje veče nabrajajući dugi spisak kvalifikacija Klintonove i slavili presedan što su postali prva velika američka politička stranka koja je izabrala ženu za predsedničkog kandidata, baš kao i dugi spisak kvalifikacija Klintonove. Ali rezimei sami po sebi nisu mnogo inspirativni. “Njena poezija je u delanju”, rekao je Ted Denson o Klintonovoj prošlog četvrtka. Glasači, međutim, obično traže istinsku poeziju od svojih kandidata, a u tom pogledu Klinton je malo zatajila.
I sama Klinton je to priznala u svom govoru. “Zvanične titule poslova koje sam do sada obavljala govore vam šta sam sve radila — ne i zašto”, rekla je ona masi. “Istina je, tokom svih tih godina javne službe, deo sa ‘službom’ mi je uvek lakše padao nego ‘javni’ deo.”
U teoriji, nedostatak retorskog talenta kod Klintonove može predstavljati veliki problem za nju dok je očekuje ono što će zasigurno biti teška kampanja za opšte izbore protiv Trampa. Poruka njegove kampanje očigledno ostavlja utisak kod pozamašnog broja ljutitih belaca, a sam kandidat ima redak dar spinovanja medija oko svog sopstvenog narativa. Ali Demokratska nacionalna konvencija pokazala je da Klintonova neće morati da se hvata u koštac sa Trampom sama. Partija ima mnogo municije sa kojom može da zaspe Trampa — i armiju ljudi spremnih da mu se suprotstave, čak i kad sama Klintonova to nije u stanju.
U govoru je Klinton citirala svoju danas 20 godina staru knjigu Dovoljno je selo. Knjiga je govorila o ulozi društva i njegovom uticaju na decu — ali mogla bi da se odnosi i na kolektivan napor njene predsedničke kampanje. Iako je njen sopstveni nastup bio antiklimaktičan, Demokratska konvencija je pokazala da Klintonova može da računa na figurativno selo strastvenih i slavnih učesnika u kampanji koji mogu da prodaju njenu kandidaturu umesto nje. A izgleda kao da će joj biti potrebni svi oni.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu