Ja sam jedan od onih političkih idiota koji su, do sada, smatrali da je za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora potreban makar dobar razlog. Ispostavilo se da je potrebna samo dvotrećinska parlamentarna većina. Ta ista većina i mandat od četiri godine dovoljni su za mnoge druge sitnice kao što su, na primer, korenite reforme.
Posle dve godine apsolutne vlasti (sa 158 mandata u Skupštini i gotovo svim resornim ministarstvima) i pored toga što je Srbija “lider i faktor mira i stabilnosti u regionu”, premijer Srbije i predsednik SNS-a Aleksandar Vučić smatrao je da nema dovoljnu podršku naroda za evo-sad-će-samo-što-nisu-počele reforme i “budućnost u koju veruje(mo)”.
Videos by VICE
Ovi razlozi za mnoge nisu bili dovoljno ubedljivi, pa se govorkalo da su izbori rezultat želje da sve ostane isto, a da se samo udeo u vlasti SNS-a poveća. A onda je došao 24. april, narod (ili njegov deo) je rekao svoje, a rezultati su, u većoj ili manjoj meri, iznenađujući. Apsolutna pobeda naprednjaka bila je očekivana, ali ako pogledamo detalje rezultata, vidimo da će politička slika u Srbiji umnogome biti drugačija nego u prethodne dve godine.
Prema poslednjim rezultatima SNS će imati 131 poslanički mandat (za 27 manje nego u prethodnom sazivu), a za njima je lista SPS-JS sa 30 mandata. Srpska radikalna stranka osvojila je 21 poslaničko mesto, i ove tri partije ‘devedesetih’ su prve tri rangirane posle izbora. Ostale liste koje su prebacile cenzus, uradile su to na jedovite jade, što je bilo malo i mučno gledati. Najbolji rezultat iz te grupe ostavio je pokret Dosta je bilo koji sa 18 mandata prvi put ulazi u skupštinu. Isti broj mandata osvojila je i lista okupljena oko DS-a, ali za njih je to tri mandata manje nego u prethodnom sazivu. Na začelju se nalaze koalicije LDP-SDS-LSV i DSS-Dveri sa po 13 poslaničkih mandata. Ostala poslanička mesta zauzele su manjinske partije, kojih je u ovom sazivu pet – SVM (4) BDZ (2) SDA (2) Zeleni (1) PZDD (1).
Stoga, postavlja se pitanje. Da li su izbori opravdali razloge raspisivanja. I zvanične i one ‘navodne’.
– Vladajuća partija i njen predsednik su uprkos dosta manjem broju poslanika ispunili osnovna dva cilja zbog kojih su izbori i raspisani, a to je da produže mandat do 2020. godine i da u sveopštoj liderskoj kampanji (zato su spojeni izbori), na krilima Vučića podignu rezultat na pokrajinskom i lokalnom nivou. SNS je osvojio ubedljivu većinu u APV i može sam da formira pokrajinsku vladu – kaže doktorand i asistent na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović za VICE i dodaje da je lista okupljena oko SNS osvojila i veliki broj lokalnih samouprava i beogradskih opština.
– Ipak, deluje da su razočarani neuspehom na Vračaru, Starom gradu i Novom Beogradu koje su silno želeli da osvoje. Lokalni rezultati su pokazali da će SNS teško zadržati vlast u Beogradu na narednim izborima – dodaje on.
Ako ste pomislili da je jedina svetla tačka ovih izbora to što smo završili sa njima za naredne četiri godine, razmislite još jednom. Već za dve godine smeše nam se izbori na nivou grada Beograda. Ako je sudeći prema ovogodišnjoj kampanji u kojoj je jedino vladajuća partija imala na tacni sav medijski prostor, kako javljaju OEBS i Savet Evrope, i znamo da su nosioci liste na lokalu bili isti kao i na republičkom nivou, možda bi trebalo da se pripremimo na to da ćemo u beogradsku kampanju biti uvučeni svi.
Ideološki, narod će u narednom periodu predstavljati partije desnice i levog i desnog centra. U tom pozicioniranju najteže je naći mesto upravo listi koja je osvojila apsolutnu većinu – SNS na listi ima, recimo, i prozapadni SPO Vuka Draškovića, ali i izričito proruski SNP Nenada Popovića. Odluka ‘demokratskog bloka’ da na izbore izađe u dve kolone, umalo ih je koštala cenzusa. Koalicija DSS-Dveri je izgleda, usled najjače kampanje na internetu, prilično zatečena rezultatima (5 odsto glasova), a SRS i DJB su jedine opcije koje su samostalno preskočile prag i ušle u narodnu Skupštinu, ali i ostvarile dobre rezultate u velikom broju lokalnih samouprava i beogradskih opština.
– Ipak je očigledan pad podrške kod svih aktera. Mislim da su dobili jasan signal da su neophodne promene i reforme unutar samih partija. Bojan Pajtić je ubedljivo poražen u Vojvodini i logično bi bilo da podnese ostavku i prepusti Demokratsku stranku nekim novim ljudima. S obzirom da su uspeli da preskoče izborni prag teško je očekivati da će neko od lidera SDS-a, LDP-a ili LSV-a podneti ostavku, ali utisak je da će njhova podrška u budućnosti dodatno oslabiti iako su sada uspeli da „politički prežive”- kaže Stojanović.
‘Jebeš skupštinu bez radikala’, kaže stari narodni grafit na Brankovom mostu. A i jeste bilo malo dosadno. Iznošenje poslanika, polivanje vodom, kletve i žustre rasprave dugo nismo videli, a sve što smo u prethodnom sazivu dobili je Zoran Babić. Dobro, sa druge strane tu je bio i Vladimir Pavićević iz Nove stranke koji je, makar na trenutak, vratio nadu u srpski parlamentarizam. Možda je trebalo da, kao i kod svih zvezda padalica, želju izgovorimo u sebi, pošto, po svemu sudeći, on neće imati mesto u parlamentu ubuduće. Jedno je sigurno – srpska desnica se vraća u parlament. Kakvi nas prenosi zasedanja čekaju u ovom sazivu?
– Slika parlamenta će sada biti zaista onakva kakvo je biračko telo i to je dobro. Situacija u prethodnom sazivu je bila paradoksalna da desnica uprkos dvocifrenoj podršci među građanima nije imala predstavnike u parlamentu. To je dobro za deliberaciju i sigurno je da će rasprave u parlamentu biti mnogo bolje i zanimljivije u narednom periodu. Dobro je što parlament gotovo čisto proporcionalno oslikava procente u glasovima građana – zaključuje Stojanović.
Vreme je za ha-ha pitanje. Šta će se promeniti posle izbora?
– Ne očekujem nikakve promene. Jedina moguća promena može biti u tome da SPS ovog puta ne bude u Vladi. Moguće je da će biti novih kadrovskih rešenja, ali to je premijer mogao da uradi i bez izbora. I da „izbaci” SPS iz vlade, kao i da promeni neke druge ministre – odgovara Stojanović. Klasičan ha-ha odgovor na koji bi Nelson iz Simpsonovih bio ponosan.
Vladu formiranu posle prethodnih izbora naprednjaci su najavljivali kao najbrže formiranu u srpskoj istoriji. Zakonski rok je 90 dana, a tada je sve završeno za 33. Ovog puta, čini se, da nema mesta za nov rekord u knjizi ‘Prvi put u srpskoj istoriji’, tom ll – Moderna srpska istorija. Vučić je najavio da se formiranje Vlade očekuje tek početkom juna. Da li to znači da ćemo ovog leta otići na more bez griže savesti što svi u Vladi Srbije u naše ime rade od pola sedam ujutru, u naše ime legnu tek oko keca, i u naše ime, pate od nesanice?
– Iako će o svemu odlučivati Vučić i dovoljno je da o sastavu Vlade izvesti javnost, formiranje Vlade će se pretvoriti u jedan reality show koji će trajati najmanje mesec i po dana, a možda i više. Javnost će se zamlaćivati imenima koje će tabloidi izbacivati i samo skretati pažnju sa tema o kojima bi trebalo da se razgovara, a to su politike koje će vlada sprovoditi i koje sprovodi – zaključuje Stojanović.
Realno, niko se oko toga neće preterano uzbuđivati. Pored svih ovih analiza i matematičarenja, izbori 2016. godine pokazali su samo jednu stvar – srpskom narodu je potpuno udobno tu gde jeste dok svakog dana čeka novu turu ‘hleba i igara’. Nego, kamo ga ‘lebac?
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu