U martu replika Gvozdenog prestola se pojavila na King kros stanici u Londonu. Očekivano, ljudi su satima čekali kako bi sedeli na njemu. Širom sveta, slični promotivni tronovi pojavili su se u Danskoj, SAD, Malaziji, Španiji, Brazilu i Rusiji. Ljudi su, i na tim lokacijama, čekali satima da sednu na presto. Igra prestola – HBO-ova hit serija, puna grozota, zmajeva, golotinje, bitki, i pokojeg roštiljanja ljudi – oduvek je mamila bele muškarce, iz srednje klase koje tradicionalno privlači fantazi drama. Ali redovi za Gvozdeni presto širom sveta otkrili su masovnu privlačnost Igre prestola. U redu su bile tinejdžerke, mame, stariji ljudi, radna klasa, LGBT populacija, svi oni su voleli svet koji je stvorio Džordž R.R. Martin. Milioni ljudi širom sveta odgledali su poslednju epizodu Igre prestola (Entertainment Weekly procenjuje da je do 100 miliona ljudi gledalo poslednju epizodu).
U vreme u kom striming platforme objavlju skupe produkcijske poduhvate za bindžovanje svake nedelje, poplavljujući nas sa gomilom zabave, Igra prestola je uspela da učini nešto drugačije. Nedeljama pre kraja, šou je bio največi TV događaj. Od debija 2011, fanovi su gledali svaku sezonu kod kuće svake nedelje, delili reakcije na društvenim mrežama, skrolovali bez prestanka kroz teorije o zapletu na Reditu i slušali podkaste poput A Cast of Kings. Ali sada kada se opraštamo od Vesterosa, da li istovremeno govorimo zbogom poslednjoj seriji koju ćemo sedeti i gledati zajedno?
Videos by VICE
Tehnologija koja stoji iza distribucije Igre prestola stvorila je naviku zajedničkog gledanja. Za razliku od, recimo, Ubiti Iv čija druga sezona će se pojaviti u SAD (na TV-u) mesecima pre nego što će se to dogoditi u Velikoj Britaniji, ili The Wire, koja se u SAD završila šest meseci ranije nego u Velikoj Britaniji. Fanovi su gotovo simultano gledali GoT u 170 zemalja sveta.
Nije oduvek bilo ovako. Kada je počeo Igra prestola je u SAD mogla da se gleda na HBO-u veče pre nego na britanskomm Skaj Atlantiku. Gledaoci iz drugih zemalja su morali da čekaju danima ili čak nedeljama da bi videli šou. Fanovi su se žalili na to i HBO – svestan da je Igra prestola postala “najpiratizovani program širom sveta”, sudeći po rečima Dr Zoi Šaklok, profesorke Filmskih studija na Univerzitetu Sent Endrju – se složio. Do sezone pet, šou je simultano emitovan širom sveta.
Pravljenjem od Igre prestola nedeljnu poslasticu je stvorilo momentum. Džordž Aleksander, 23, super fan Igre prestola, koji kači reakcije sebe kako gleda epizodu u pravom vremenu na Jutjub i kog prati 13.500 ljudi objašnjava: “Između epizoda imate gradnju tenzije, i sve te diskusije sa prijateljima o tome šta se desilo.” Šaklok se slaže da je nedeljno prikazivanje od Igre prestola napravilo sveprisutnu konverzaciju. “Od-nedelje-do-nedelje isporučivanje Igre prestola održalo je seriju na više nivou vidljivosti, zbog čega je imala tako dobru penetraciju kulture.”
Suprotno tome, bindžovanje umiruje konverzaciju o serijama. Kada je Netfliks 2013. objavio svih deset epizoda House of Cards od jednom, način na koji konzumiramo sadržaj se promenio – na gore, neki veruju. “Izgubićemo nešto ako izgubimo nedeljna prikazivanja”, kaže Šeklok. “Netfliks nema jednak nivo penetracije kulture kao što ima Igra prestola. Sve vam da od jednom: morate da odgledate sve za jedan vikend, i ne možete da pričate o tome sa prjateljima jer su svi na drugim epizodama. Dve nedelje svi pričaju o Stranger Things, i onda je gotovo.”
Šta je proizvelo hajp oko Igre prestola? Treba da posmatramo na liniji serija poput The Wire, Sopranovi, Mad Men ili, čak dalje u prošlost, velikih serija iz ’80. poput Dalasa i Dinastije. (Na mnoge načine, uzbuđenje oko finala Igre prestola jednako je grozničavom iščekivanju otkrića “Ko je ubio J.R.” u Dalasu što je gledalo oko 350 miliona ljudi širom sveta) “Jednom davno smo imali serije o kojima se raspravljalo na poslu”, objašnjava Šeklok. “Odgledate, razmišate o epizodei te večeri i narednog dana pričate o tome sa kolegama”. Tajming je možda odigrao ulogu u blokbasterskom uspehu Igre prestola. Kada je prvi put izašao 2011. Tviter je gradio svoju popularnost. A sa Tviterom možete da raspravljate sa čitavim svetom.
Plus, sama priroda serije je ohrabljivala masivnu javnu debatu. Igra prestola je napravila “šok kao centralni deo privlačnosti svog brenda”. Priča o GoT je uskoro zahtevala više od 140 karaktera i industrija, posvećena analizi serije, je nicala. Bili su tu blogovi, podkasti i TV šouovi. Televizijski kritičar Džejmi Ist, predstavio je takav jedan šou, Skaj Atlantikov Thronecast. Ist smatra da su za uspeh ovih prozvoda zaslužni mnogobrojni “likovi, lokacije, zapleti, motivi i mogućnosti… rasprava nikada ne može da utihne”.
Drugi jedinstven razlog za neverovatnu popularnost Igre prestola je nasleđe knjiga Džordća R.R. Martina. Serijal Pesma leda i vatre, koji je započet 1996. ima legiju super odanih fanova. Ali pošto Martin i dalje nije objavio poslednje dve knjige serijala, GoT je bio “jedino što fanovi imaju”, ističe Aleksander. U međuvremenu bez knjiga ko vodilja, prema rečima Aleksandera, fanovi su gledali sa užasom: “Hardkor fanovi će gledati, uprkos svemu, sve do kraja, jer žele da vide kako će se završiti”.
Naginjanje serije ka ekstremnom i neočkivanom nasilju, poput Crvenog venčanja ili smrti Oberina Martela, značilo je da publika mora da prati GoT u pravom vremenu, ukoliko ne želi da se susretne sa spojlerima. Za razliku od dijaloga, bezosećajno nasilje može da se komunicira u nekoliko rečenica, što znači da na mrežama najlakše nabasati na najbrutalnije spojlere.
Teško je zamisliti da bilo koja druga serija stvori tako angažovanu zajednicu super-fanova. “Kao da gledate sport, u kom treba da izaberete tim: Starkovi, Lanisterovi ili Targerijeni”, Šaklok objašnjava. Fanovi Igre predstola su imali privilegije kao niko drugi. Nakon što je neko do beskraja mimovao svoju želju za Cleganebowl-om – borbom dvojice braće Gregora i Sandora Klegejna – Beniof i Vajs su tu želju ispunili. Međutim, nemoguće je zadovoljiti sve ljude. Više od milion njih je potpisalo peticiju u kojoj se zahteva da se osma sezona ponovo snimi, nakon kotroverze oko zapleta koji uključuje iznenadno zapadanje u ludilo Deneris i Džejmijeve odluke da se vrati Sersei.
Čak iako se hajp oko Igre prestola nikada više ne ponovi, i dalje živimo u doba prestižne televizije. Dok se tradicionalni emiteri trude da naprave značajne serije sa holivudskim zvezdama u glavnim ulogama, poput HBO-eve serije Big Little Lies (Meril Strip, Nikol Kidman), ili BBC-eve Ubiti Iv (Sandra Oh, Džodi Komer), striming platforme udvostručuju svoje napore. Ove godine možemo očekivati Netfliksovu The Crown (Olivija Kolman, Helena Bonam Karter), Amazon Primeovu Carnival Row (Orlando Blum, Kara Delevinj) and Huluovu The Handmaid’s Tale (Elizabet Mos, Džozef Fajnss). U međuvremenu HBO je posvećen ponavljanju uspeha Igre prestola. Trenutno, njihova mini serija Černobilj, koja prati priču o nuklearnoj katastrofi iz 1986, a u kojoj glume Džesi Backli and Stelan Skarsgard, je obeležena koju treba gledati sad kada je GoT završen. Takođe nema manje od pet priča vezanih GoT koje su trenutno u fazi razvijanja, uključujući i prikvel pod nazivom Bloodmoon, u kom će glumiti Naomi Vots.
Na kraju, razlog zašto će se svaki naslednik Igre prestola mučiti da ponovi uspeh je to što je serija srušila osnove našeg razumevanja drame. Da bi bilo koji šou uradio to što je uspelo Igri prestola, gledajući iz ugla kulture, biće mu potrebna lista glumaca takva da može da se razvuče od Zida do Kraljeve luke, da pruži fanovima dovoljno potresa kako bi se zadubili, i da nikada ne bude laka za pirateriju. To su teški uslovi, pogotovo sad kada su striming servisi napravili gužvu na tržištu.
Nedelja je bila tužan dan. Kako god da se serija završila, uvek bi uključivala opraštanje od nečega što je bilo deo naših života osam godina. Velike su šanse da nikada nećemo ponovo videti ovakav šou. Po poslednji put ćemo diskutovati u kancelarijama, na faksu, svlačionicama i društvenim mrežama o Igri prestola, masovno. Proleće je stiglo.