Mentalno zdravlje i društvene mreže imaju složen odnos: tvrdnje da li je naša veza sa ovim platformama pozitivna ili negativna se smenjuju od nedelje do nedelje. Deljenje naših života na internetu pruža priliku da uklonimo i poslednju senku stvarnosti, prikazujući sunčanu, veštačku verziju stvarnosti. Svako ko se ikada zaglavio u internet rupi savršenog, ružičasto milenijumskog zdravog života nekog drugog razume kako to posran osećaj ume da bude. Ali plaforme kao što su Tamblr, Tviter i Instagram takođe nude i vezu sa ljudima koji nisu pripadnici naše neposredne zajednice, i omogućuju pojedincima da istraže emocije na manje konfrontirajući način.
Videos by VICE
Kraljevsko udruženje za javno zdravlje u UK se sada pozabavilo ovim pitanjem u okviru svoje nove studije, #StatusofMind. Intervjuisali su skoro hiljadu i po ljudi uzrasta od 14 do 23 godine o tome kako Instagram, Snepčet, Tviter, Fejsbuk i Jutjub utiču na njihovo mentalno zdravlje. Utvrđeno je da je Instagram najštetniji, naročito po mlade žene. Ova popularna aplikacija se izdvojila po svojoj sposobnosti da bukvalno isfilteriše bilo kakvu nesavršenost, zbog čega se zauzvrat korisnici osećaju anksiozno, depresivno, usamljeno i neispunjeno, ili kao što se kaže na internetu, osećaju ludački „strah od toga da nešto propuštaju” („fear of missing out” – FOMO).
Pogledajte film: Upoznajte oca interneta
Zanimljivo, kada uzmemo u obzir nedavne rasprave o cenzuri kvir izražavanja, Jutjub je ispao najbolji: on je jedina platforma koja je dobila pozitivan rejting. Iako je grupa istakla da ljudima škodi svaki čest odlazak na društvene mreže; više od dva sata skrolovanja dovodi do psihičkih problema.
Osvrćući se na ova otkrića, Kraljevsko udruženje za javno zdravlje je sugerisalo da platforme društvenih medija slede put mogih publikacija i objavljuju saopštenje kada se slika promeni. Priznaju da je teško sprovoditi politiku praćenja svih korisnika, ali komentarišu da su „modne marke, poznate ličnosti i druge advertajzing organizacije dobrovoljno pristale na praksu da se ikonica postavi na njihove fotografije, kao pokazatelj da je možda digitalno ulepšana ili izmenjena, čime je značajno promenjen izgled osoba na njima”.
Iako su ova saznanja pomalo sumorna, mada ne i šokantna, predsednik Kraljevskog koledža psihijatara UK, ser Sajmon Vesli, je požurio da stavi stvari u kontekst i istakao da se do blagostanja ne dolazi jednostavnim skidanjem telefona sa mreže. „Siguran sam da društvene mreže imaju udela u nesreći, ali pored negativnih, imaju i mnogo pozitivnih strana… moramo da naučimo decu kako da se nose sa svim aspektima društvenih mreža – i dobrim i lošim – da bismo ih pripremili za život u sve više digitalizovanom svetu. Zaista je opasno okriviti medijum za poruku”. Drugim rečima, pažljivo skrolujte.
Još na VICE.com
Nedelju dana sam živeo kao profesionalni Instagramer