Sakaćenje, smrt, ubistvo: najružnije senke ljudskog srca oduvek su bile sa nama, i decenijama punile večernje vesti i naslovne strane novina.
U 2015. godini takvi snimci nam teku direktno u očne jabučice, puštaju se same od sebe na našim uređajima zanemarujući da li smo uopšte pristali na to. Sklanjanje pogleda je jedini spas, i to samo privremen. Vratite se na svoja svakodnevna i već poznata mesta i eto ih opet – kao link u tvom fidu, embed kod u članku, skrinšot u haštegu koji trenduje.
Videos by VICE
Odvratno internet suparništvo i morbina internet znatiželja, bore se i da unište i da sačuvaju sve primerke ove odvratne dokumentacije.
Pročitajte i: Uronio sam u mračni svet interneta gde se prodaju i oružje i droga
Ništa ne ostaje zauvek van interneta. Čak i u doba prava na zaboravljanje, znamo kako stoje stvari. Internet emituje proteste i revolucije kada kablovske vesti ne žele. Skreće pažnju na policijsku brutalnost čak i kada tužioci žmure na jedno oko. Objavljuje skandale sa glasčkim mašinama i Stejt Department kablove.
Ali, takođe, donosi nam snaf filmove, osvetničke porniće i bazu podataka za rasturanje brakova. Iste one sadržaje zbog kojih tehno-utopisti kukaju nad potencijalom interneta, nas čine mizernim. Možda informacija želi da bude slobodna, ali to ništa ne govori o tome da li će ta informacija nas osloboditi.
Nedavno sam gledao kako moj Tviter feed eksplodilra u besu jer je otkrio naloge na društvenim mrežama ubice, i to od trenutka kada je počeo da objavljuje snimke momenata koji su prethodili užasnom smaknuću Alison Parker i Adama Vorda. Snimak ubistva je već postojao, taj trenutak je zabeležila uključena kamera Adama Vorda. Ali ovi su snimljeni iz perspektive ubice – malo se trese, ali nije lošeg kvaliteta, bez sumnje snimljeni su relativno dobrom kamerom koju većina nas već nosi u džepovima. Počeo sam da gledam i pre nego što sam shvatio šta gledam.
Kamera se s punom namerom kreće prema Parkerovoj, Vordu i ženi koju intervjuišu. Sve su bliže i bliže. Onda on izvadi pištolj. Cev se pojavljuje se, na dnu kadra. Kompozicija kadra izgleda začuđujuće poznato. Kasnije sam shvatio, zgrožen, da me podseća na vrh pištolja u pucačkoj igrici u prvom licu.
Mogu samo da zamislim koliko prijava je na isti tvit odjednom dobio Tviter – ubicin nalog je ukinut za svega nekoliko minuta. U međuvremenu, Jutjub je bombardovan prijavama za skidanje snimaka prenosa ubistva uživo. Kopije svih tih snimaka brzo su ponovo postavljene. Neće zauvek ostati tu, i to svi znamo. Do tada, mirimo se sa jedinim sredstvom koje imamo:”odvratite pogled!”.
Ovo je ružniji eho obezglavljivanja Džejmsa Folija, koji je medijsku zajednicu još više potresao. Gledali smo kako novinar hladnokrvno ubija novinare, što su reemitovali i pojačali drugi novinari. Sve ovo je bilo potrebno da bi konačno došlo do pravog razgovora o surovosti medija i arhitekturi društvenih mreža, posle meseci ignorisanja glasova crnih aktivista koji su umorni od stalne pomame oko snimaka i fotografija ubistava i leševa.
Naizgled neosporna dokumentacija ubistva crnih ljudi od strane policije je centralno mesto uskrsnuća pokreta za ljudska prava – izgleda da je pretpostavka da je užas na ovim slikama ono što će prodrmati ušuškanu Ameriku. (Čuveno je insistiranje majke Emeta Tila da kovčeg na sahrani njenog sina bude otvoren). A ovo verovanje opet dobija na značaju sa Parker-Vord uvbistvom, a to je verovanje da će gledanje ovih traumatičnih slika dovesti do veće pravde.
Ako je sunčeva svetlost najbolje sredstvo za dizenfekciju, sigurno je da će istina o nasilju okončati nasilje. Želimo da verujemo u ovo, ali pregled prošle godine bi svima trebao da bude upozorenje. Vazduhom dominiraju slike ubistva. Duga litija imena žrtava raste iz dana u dan. Smrt maršira. U oktobru 2014. godine Sidet Hari je napisala,”Zašto smrt crnaca mora da se emituje i konzumira da bi joj se verovalo, i na koji način to nije spektakl ako ne služi sprovođenju pravde?” Idemo ka još jednom Oktobru, a njene reči nisu izgubile ni silu ni značaj.
Pogledajte naš dokumentarac o tinejdžerkama isterivačicama đavola:
Svi užasi sveta postojali su i pre Tvitera, pre interneta, pre televizije, pre radija, pre tabloida, pre štampe, pre pisane reči. Razmišljam o tome, ali mi i dalje nije nikakava uteha.
Upravo sada, pucnji odjekuju kablovima, vlaknima i vazduhom. Ubica izvodi spektakl za publiku zatočenu sopstvenom gladi i gađenjem. Slika sveta kroz njegove oči se ponavlja beskrajno. Informacija, bez obzira na poreklo ili moralnu valenciju, želi da bude slobodna.
Negde u svesti, i dalje mislim da je to dobra stvar. Ali za sada, ne mogu da otresem sopstveno zgrožavanje.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
