Kolekcija Britanskog muzeja sadrži oko 8 miliona predmeta. Nepobitna i tužna činjenica da su mnogi od ovih artefakata – od kojih oko 99 odsto nije izloženo javnosti, već se čuvaju u privatnim arhivima institucije – nasilno oduzeti dovela je do višedecenijskih zahteva za njihovu restituciju.
VICE World News je razgovarao sa 10 aktivista iz 10 različitih država o poreklu i istoriji 10 ukradenih artefakta iz njihovih rodnih država koji su sada u Britanskom muzeju, kao i o tome na koji način ovo blago predstavlja esencijalni deo njihovog kulturnog nasleđa, kao i zbog čega je jako važno da se oni vrate odmah.
Videos by VICE
Sve ovo dešava se u trenutku kada VICE World News pokreće The Unfiltered History Tour – alternativnu interaktivnu turu kroz Britanski muzej koja priča istinitu priču o ovih 10 ukradenih artefakta koji su trenutno deo postavke ovog muzeja.
Ljudi koji posećuju ovaj muzej mogu da skeniraju objekte i saznaju informacije o njima, i da u augmentovanoj realnosti u prošlosti vide trenutak u kome su ove stvari uzete. Ovo iskustvo takođe omogućava i ljudima koji nisu u muzeju da saznaju više o ovim eksponatima. Ova nezvanična tura uključuje priče o haranju i kontroverznim krađama australijskog Gveagal štita, indjskih skulptura Amaravati , Asurbanipalovog reljefa iz Iraka, Benin bronze iz Nigerije, Akan bubnjeva iz Gane, egipatskog kamena iz Rozete, skulptura iz grčkog Partenona, skulpture Hoa Hakananai’a sa Uskršnjih ostrava, jamajčanskih figurica Boinajel i čoveka-ptice, kao i delova kineske Letnje palate.
Tura takođe uključuje i seriju podkasta u deset delova, što su intervjui sa deset eksperata, koji daju širu sliku o ovim artefaktima, kao i o istoriji i trenutnim uticajima kolonijalizma.
“Kamen iz Rozete koji je danas u Britanskom muzeju je ratni plen”, kaže egipatski egiptolog Heba Abd el God za VICE World News. “To je realnost. Nikada nije napustio Egipat legalno… U pitanju je trofej jedne imperije.”
El God dodaje: “Ono što je problematično je ugao iz koga Britanski muzej priča ove priče, iz ugla evropskog kolonijaliste. Ovaj kamen postao je deo nacionalnog brendinga Britanije, ljudi putuju u London samo kako bi videli kamen iz Rozete, tako da je on postao deo britanskog nacionalnog brendinga.”
Zahtevi da muzeji sa zapada vrate artefakte koje su ukrali tokom procesa kolonizacije sve su glasniji u toku prethodnih nekoliko godina. Ovi zahtevi krenuli su da se u javnosti pojavljuju učestalo nakon izveštaja na ovu temu, zbog koga je francuski predsednik Makron rekao da bi javni muzeji trebalo da se pozabave pitanjem restitucije. Ovaj izveštaj, koji su napisali istoričar umetnosti Benedikte Savoj i senegalski ekonomista Felvajn Sar, zaključuje da “bilo koji objekat otet silom ili za koji se sumnja na koji način je stečen” treba da bude vraćen u zemlju iz koje potiče, i nudi opširnu definiciju šta podrazumevaju sila i neadekvatnost: treba vratiti sve objekte stečene “vojnom agresijom”; ili koja potiče od “vojnih lica ili učesnika u vlasti na ovom kontinentu tokom kolonijalnog perioda.”
Britanski muzej – kao i mnogi drugi državni muzeji – ignorišu ovakve preporuke, i tvrde da ih Akt Britanskog muzeja donet 1963. godine sprečava da vrate bilo šta, čak i ako im zakon omogućava da vrate bilo koji objekat koji smatraju da “nije prikladno držati u kolekcijama Muzeja”.
U saopštenju za VICE World News, portparol Britanskog muzeja rekao je: “Svaki objekat iz ove kolekcije ima sopstveni sticaj okolnosti sa kojima je povezan, a koji su detaljno navedeni u informacijama na našem sajtu ovde. Sve informacije u vezi sa objektima naše kolekcije priređene se na sajtu i govore o tome kako su oni postali deo kolekcije, kao i naše trenutne veze sa ovim relevantnim zajednicama. Takođe postoje i detalji o trenutnom statusu diskusija na navedenom linku.”
Ipak, eksperti naglašavaju da ove artefakte treba vratiti.
“Taj bubanj iz Britanskog muzeja… je Akan bubanj”, kaže Ernest Domfeh, bubnjar i plesač iz Gane za VICE World News. “On potiče iz Ašantija, iz Gane. Napravio ga je moj narod. Mislim da je moguće da je taj bubanj odnet u vreme krajla Ašantija Prempeha Prvog… Tada su Britanci bili vladari Ašantija, odnosno naši kolonijalni gospodari. Mislili su da je Ašanti moćan, tako da su tražili stvari odakle oni crpe tu moć, kako bi im je oduzeli i onda mogli da vladaju u potpunosti.”
“Industrija bronze u mom kraljevstvu istorijski govori o pričanju priča, o arhiviranju i o dokumentovanju”, kaže Viktor Ehikhamenor, umetnik i pisac iz Benina na jugozapadu Nigerije. “Imamo mnoštvo mitoloških priča, istorijskih podataka o vladavini naših kraljeva, od usmenih priča žena koje se pevaju i u kojima se hvali kralj, pa do priča putujućih svirača koje su sačuvane u bronzi. Na primer, ukoliko postoji ta priča o borbi u kojoj je jedan kralj pobedio divlju životinju, na bronzanim pločicama ili kao figure ostaće sačuvani delovi ove priče. Na ovaj način mi dokumentujemo istoriju, što su nam Britanci ukrali. Ova stranica naše istorije istrgnuta je jako nasilno.”
Aktivisti ove krađe ne posmatraju kao davne događaje, koji su se desili pre mnogo decenija, već kao čin krađe koji se i dalje dešava, uprkos znanju o njemu.
“Otimanjem kulturnih dobara iz kineske istorije krade se od kineskog naroda, i to se od njih oduzima mogućnost da uče iz sopstvene istorije, što je jedna od najznačajnijih stvari u vezi sa ovom diskusijom i vraćanjem otetih dobara”, kaže Džuliet Patrik, 21, koja je kineskog porekla, za VICE World News. “U pitanju je činjenica da javnost ispašta kada joj se ovakve veze sa istorijom oslabe.”
“Kolonijalizam nikada nije nestao”, dodaje el God.
“Možda više nema britanskih vojnika u Egiptu, ali ovaj uticaj, ovo znanje i dalje postoje; i to je okupacija. Postoji kolonijalizam znanja, mi nismo viđeni kao naslednici starih Egipćana. Nismo viđeni ni kao oni koji imaju pravo da odluče gde će se nalaziti naše kulturno nasleđe, kao ni kako ono treba da se interpretira, niti možemo na bilo koji način da od njega imamo korist dok pokušavamo da shvatimo našu sadašnjost.”
