MEKSIKO SITI – Senat Meksika izglasao je 19. novembra kontroverzni zakon kojim će se legalizovati kako industrijska, tako i rekreativna upotreba marihuane, i to nekoliko nedelja pre 15. decembra, što je bio rok za donošenje odluke koji je propisao Vrhovni sud u ovoj državi. Preostala je još jedna faza pre nego što bi ovaj zakon stupio na snagu – treba da glasa donji dom parlamenta. Ukoliko i oni izraze saglasnost sa ovim zakonom, stanovništvo Meksika koje broji otprilike 130 miliona ljudi postaće deo najvećeg legalnog tržišta marihuane na svetu.
Zaista zanimljive scene pratile su sednicu Senata – neki senatori nosili su lišće marihuane u džepovima svojih sakoa. Jedna stranka postavila je zelene alarme po prostoriji na kojima je pisalo “llegó la hora de regular”, u prevodu “Došlo je vreme za regulaciju”.
Videos by VICE
“Bez sumnje, ovaj zakon će biti najkontroverzniji od svih do sad”, rekao je senator Hulio Menčanka Salazar iz partije Morena u svom obraćanju Senatu. “Ipak, naša obaveza je da uspostavimo pravila igre.”
Menčanka je bio jedan od najglasnijih zagovornika trenutne formulacije zakona, koja je poslednje izmene pretrpela samo 48 sati pre nego što je izglasana. Mnogi su ovu formulaciju po prvi put čuli, kao i izmene koje su u nju unete, upravo kada je i pročitana na poslednjoj sednici Senata.
Rezultat glasanja bio je 82-18, ali nisu svi oni koji su se zalagali za ovaj zakon sada i zadovoljni njegovom trenutnom verzijom.
Dvoje senatora, inače zagovornika ove biljke, Emilio Alvarez Ikaca i Indira Kempis Martinez, u četvrtak su održali konferenciju za medije na kojoj su objavili da će glasati protiv ovog zakona, a nezadovoljstvo je izrazio i aktivista Hoze Rivera.
Rivera je u svom obraćanju prvo zamolio za oproštaj od zajednice Jevreja, a onda je zabranu ove biljke u toku prethodnih vekova uporedio sa “suptilnim holokaustom”. Onda je, zajedno sa još jednim aktivistom, obukao kaput koji je trebalo da podseti na izgled zatvorenika logora. Nastavio je da upoređuje vladu Meksika sa nacistima, navevši zahteve za određene dozvole koje postavlja ovaj zakon, kao i nastavak zabrane pušenja trave u javnosti.
Na kraju je zapalio džoint u dvorištu zgrade Senata, zbog čega je zvaničan Tviter nalog Senata prekinuo prenos ove konferencije za medije.
Njegov protest nije ništa drugo do izraz sve većeg nezadovoljstva ovim zakonom, koji je mnogo puta revidiran u toku prethodnih nekoliko nedelja i meseci.
“Meksiko je napravio istorijski korak u pravom smeru, donevši zakon koji neće dekriminalizovati aktivnosti povezane sa ovom biljkom pre nego što ih reguliše”, rekla je Zara Snap, aktivistkinja i koosnivačica meskičke organizacije za istraživanje i zastupanje Instituto RIA. Ona je izrazila žaljenje zbog određenih delova zakona koji su, kako kaže “restrikcija ljudskih prava”, uzevši u obzir da bi ovaj zakon ograničio uzgoj marihuane u okviru domaćinstva, kao i mesto gde ljudi smeju da puše.
Kako se zakon menjao, zagovornici legalizacije tvrde da je on transformisan tako da ide u korist bogatim Meksikancima i investitorima koji mogu da priušte da plate ulaz u ovu industriju, kao i velikim stranim proizvođačima marihuane koji će želeti da prodaju na ovom novom ogromnom tržištu. Oni tvrde da ovo ostavlja ograničene poslovne mogućnosti za skromne zajednice koje gaje marihuanu, kao i za male preduzetnike u Meksiku, ali i za lokalne, kućne uzgajivačnice.
Snap je posebno ukazala na poslednju izmenu, u kojoj se uklanja limit “vertikalne integracije”, koja je značila da kompanije mogu da dobiju dozvolu za samo jedan od četiri aspekta buduće industrije kanabisa koja podrazumeva uzgoj, transformaciju, istraživanje i komercijalizaciju. Ovom izmenom omogućiće se dobijanje različitih licenci, i to svima, uključujući i velikim firmama.
Pre nego što zakon bude stavljen na izglasavanje pred donji dom parlamenta, aktivisti i dalje imaju priliku da pritisnu političare da unesu izmene. Ipak, svaka izmena znači i da će Senat ponovo morati da glasa – a sve to mora se završiti pre zadatog roka, što je 15. decembar.
“Nastavićemo da se borimo za bolji zakon sve do poslednjeg trenutka, a onda ćemo raditi i na implementaciji”, rekla je ona. “To činimo zato što verujemo da će reforma odnosa države prema drogama biti jedan od krucijalnih koraka ka izgradnji mira u ovoj državi, a ukoliko to učinimo sa željom da postignemo veću društvenu pravdu, to će na našu državu imati uticaj kakav svi želimo.”
