Vajb u montrealskoj Vindzor dvorani je ove subote bio nešto između holivudske premijere i bajkerske pijanke.
U susednoj ulici, kamere su virile kroz prozore reportažnih kola i neobeleženih policijskih vozila kako bi što bolje zabeležile aktivnosti „kriminalnog krema” u Kvebeku.
Videos by VICE
Ovaj elitni događaj koji je u Montrealu okupio bajkere i mafijaše podsetio je na zlatno doba organizovanog kriminala. Slavni mladenci bili su Martin Robert (44), iskusni Anđeo pakla koji se nekada nalazio na spisku deset najtraženijih kriminalaca u Kvebeku… i Eni Arbik (32), ćerka jednog od ozloglašenih dilera droge na lokalu, i sama umešana u porodični posao.
Pre mlade i mladoženje, stigla je čitava parada gostiju u autobusima. Fransoa Vašon i Stefan Pluf, čuveni Anđeli pakla, ali takođe i Antonio Pjetrantonio i Đuzepe Fokaraco, povezani sa montrealskom mafijom. Skup ove vrste sugerisao je da će se nastaviti saradnja između dve moćne kriminalne organizacije u Kvebeku, pa su ga sa velikim interesovanjem pratili ne samo radoznali prolaznici i promrzli fotoreporteri, već i policajci i obaveštajci, u nadi da će iz ovog događaja saznati nešto novo.
Kako je koji autobus pristizao, snimatelji bi se rasporedili prekoputa i počeli da škljocaju u pravcu gostiju, valjda sa idejom da izvuku neke nove zaključke o kriminalnim mrežama podzemlja. Kada je stao jedan omanji autobus, svi su nestrpljivo čekali da vide ko li će sad izaći, samo da bi prasnuli u smeh kada su videli grupu zbunjenih kineskih turista.
Ostali gosti, među njima i Salvatore Kazeta, navodno regionalni vođa Anđela pakla, stigli su u streč limuzinama. Deveruše su se pojavile u kićenim haljinama i crnim kožnim jaknama sa natpisom Ride or Die na leđima. Neke od su zvanica krile lice, druge su u šali pozirale za kamere. Par njih je delovalo… pa, kao da su gorepomenuti natpis želeli da fizički otelotvore.
Šeron Sajmon, majka mlade, proglašena je za Kraljicu Kejnsatejka pošto je pala zbog trgovine drogom. Važila je za jednog od najvećih krijumčara marihuane iz Kvebeka za SAD, a njena ćerka Eni Arbik bila je deo operacije. Sajmon je 2007. bila osuđena na 50 meseci iza rešetaka, dok je Arbik zbog saučesništva 2008. odležala 28 meseci.
Na proslavi bajkeraško-dilerskog venčanja našlo se tristotinak zvanica, od kojih je poveliki deo povezan ili sa bajkerskom bandom Anđeli pakla, ili sa Rizuto klanom montrealske mafije.
Mladoženja Robert je bio među Anđelima još od devedesetih. Poslednji put je hapšen i osuđivan u sklopu Operacije SharQc, u vezi sa krvavim ratom za teritoriju bajkerskih bandi provincije Kvebek. Ko ne zna, u ovoj operaciji su gotovo svi članovi Anđela u Kvebeku bili uhapšeni i optuženi za zločine koji su ukupno odneli 160 života. Ali sudski mega-proces je toliko narastao da su morali da odlože suđenje, a zatim i da odbace optužbe protiv mnogih optuženika, što je vodilo ka velikim poremećajima u lokalnom podzemlju.
Dvoje mladih volelo se tokom cele ove zbrke. Dugo su bili zajedno, još pre nego što su optužnice bile podignute – iz Gazette su 2010. javili da su Arbik i Robert u vezi još od 2006. Ni robija, ni bekstvo od policije, ni kriminalne krize nisu ih razdvojile. Arbik je dva puta gubila priliku za uslovnu slobodu jer nije htela da ostavi Roberta, tada optuženog za ubistvo i dilovanje; čak mu je iz zatvora pisala ljubavna pisma.
Arbik i Robert su na svoje venčanje stigli u velikom stilu, na zadnjem sedištu golubije plavog Kadilak Eldorada iz ranih sedamdesetih, spuštenog krova, sa konzervama vezanim za branik. Kada su prišli da im otvore vrata, vozač Kadilaka je glasno ali šaljivo dreknuo „Gde si ti pošao?!“ Insistirao je da mladencima upravo on otvori vrata. Mediji i policija su i ovo pozdravili smehom; laknulo im je što se elitni par najzad pojavio, pošto su ih skoro tri sata čekali po mrazu.
Arbik je požurila da uđe u Vindzor sa bidermajerom u rukama, a Rober je sledio vidno iznerviran. Na Kadilaku je donekle kriptično bilo ispisano „Idem opet da se venčam!”. Bilo je očigledno da su se PR službe potrudile oko ovog venčanja, baš kao što je bio slučaj na sahrani Keni Bedarda. U ono vreme, mnogi od Anđela počeli su da izlaze na slobodu zbog grešaka u procesu podizanja optužnice posle Operacije SharQc, pa su se očekivano ponovo širili. Stotine severnoameričkih članova se okupilo kako bi pred policijom i stručnjacima za organizovani kriminal demonstrirali silu.
Nešto slično važi i za ovo venčanje, smatra Andre Sedilo, novinar koji već četiri godine prati organizovani kriminal u Kvebeku
„Jasno je da su arogantni, ali to im je zaštitni znak”, kaže Sedilo za VICE. „Niko nije iznenađen. Zna se da posle svake veće policijske operacije protiv njih, ili po izlasku iz zatvora, Anđeli pakla organizuju neku javnu demonstraciju sile. Zastrašivanje im je zaštitni znak.”
Što se tiče prisustva istaknutih mafijaša, svašta bi se moglo zaključiti ako se osvrnemo na istorijske podatke. „Mafija i Anđeli pakla su oduvek bili bliski u Kvebeku. Osamdesetih godina su Anđeli bili praktično plaćenici mafije, ali kasnije se odigrala rekonstrukcija, profesionalizacija, postali su ozbiljni igrači u narko-poslu. Mafija je bila prinuđena da počne da sarađuje sa Anđelima.”
Zlatno doba organizovanog kriminala, kada je Vito Rizuto bio na vrhuncu, definisalo je ujedinjenje Anđela pakla, Ajriš Vest End bande, i južnoameričkih narko-kartela, sve pod vođstvom sicilijanske Mafije. To vreme je u dalekoj prošlosti.
„Danas su Anđeli pakla, što se tiče kriminala i prodaje narkotika, daleko uticajniji nego mafija jer ovim drugima nedostaju vođe”, smatra Sedilo, koji podseća na niz hapšenja, osuda, i ubistava sa kojima se mafijaši u Montrealu nose već deset godina. „Među njima trenutno vlada paranoja.”
Na samom venčanju, paranoja se ovog puta nije pretvorila u pravo nasilje, ali bajkeri i policajci ipak nisu mogli da se ne zakače. Jedan član Anđela pakla čiji j nadimak Rejs bio je ošamućen tejzerom u sukobu sa pripadnicima Eclipse, grupe za suzbijanje organizovanog kriminala, javlja Journal de Montréal, pa kaže da je pijani bajker vređao a zatim pokušao i da napadne policajce.
Nađe se po jedan takav na svakoj svadbi.
Članak je prvobitno objavljen na VICE Canada.