Beograđanin mesecima u kućnom pritvoru zbog izazivanja panike: Pritisak suda ili fer mera?

Sredinom juna meseca u Beogradu je zavladala blaga panika, telefoni Beograđana su bili preplavljeni porukama poput: "Nemojte piti vodu sa česme, izlio se metan. Informacija je proverena".

Usledio je demanti gradskih čelnika, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva su uhapsili F.J. (1976) i B.C. (1979) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda. Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju.

Četrdesetdvogodišnji F.J.uhapšen je nakon što je sa prijateljima na Fejsbuku podelio informaciju koju je je video u medijima. Zbog Fejsbuk statusa i dalje je u kućnom pritvoru koji mu je produžen početkom nedelje zbog ocene suda da delo za koje se sumnjiči može da ponovi.

F.J. je informaciju o "neispravnoj vodi" prvo čuo od majke sa kojom živi, a koja ju je čula na pijaci, a zatim je proverio i video da je objavljena i na raznim portalima, zbog čega je odlučio da je objavi na svom Fejsbuk nalogu. Zbog toga što je njegova mama preležala rak nekoliko godina ranije, informacija o kancerogenim materijama u pijaćoj vodi ga je, kako je rekao, dodatno potresla.

Nakon što ga je kontaktirala policija, status je obrisao. U izjavi koju je dao tužilaštvu, kako saznajemo, rekao je da se kaje i ponudio je da obriše svoj Fejsbuk nalog.

Direktor Jukoma Milan Antonijević, organizacije koja zastupa F.J. za VICE kaže da se u ovom slučaju krše ustavna prava F.J.

- Nismo želeli ranije da se oglašavamo, da ne bismo uticali na postupak, ali krše se ustavna prava čoveka i pritvor se u ovom slučaju zloupotrebljava i služi kao sredstvo pritiska - ističe Antonijević.

Prema rečima Antonijevića F.J. je u pritvoru proveo desetak dana, oduzeti su mu kompjuter i mobilni telefon, a nakon žalbe određen mu je kućni pritvor bez mogućnosti da odlazi na posao. F.J. od juna meseca nije bio na poslu, zbog čega je otpušten.

Antonijević najavljuje da će se žaliti Ustavnom sudu na odluku, a potom, ako bude bilo potrebe, kasnije i Evropskom sudu za ljudska prava.

Advokat Božo Prelević ističe za VICE da samo dizanje panike može da napravi veliku štetu, ali da mu nije jasno zašto se ovaj postupak odugovlači u toj meri.

- Za takav prestup su potrebna dva ročišta. Kazna kućnog pritvora je isto što i zatvor. Nije mi jasno čemu odugovlačenje. Ako je on preneo ono što je viđeno u medijima, onda nema dela, ukoliko je sam izmislio nema razloga da se presuda odugovlači - kaže Prelević.

Zakon predviđa kazne od tri meseca do tri godine zatvora, odnosno do pet ako je panika izazvana preko sredstava javnog informisanja, međutim zakon društvene mreže ne prepoznaje kao takva sredstva.

Ovo nije prvi put da ljudi koji su delili statuse i komentare po mrežama završe u zatvoru. Nakon poplava 2014. godine 15 ljudi je saslušeno zbog širenja panike na internetu, a troje je zadržano u pritvoru.

Oni su za CINS svedočili o odnosu nadležnih prema njima, ističući tada da kršena njihova osnovna prava.

Kako je za VICE rečeno iz Višeg tužilaštva u Beogradu za poslednje dve godine "bilo je 16 prijava za 16 lica za koja postoji sumnja da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda".

- Ti postupci se trenutno nalaze različitim fazama i uglavnom su to predistražne faze - rečeno je za VICE.

Ukupno je četrnaestoro ljudi osuđeno poslednje tri godine za izazivanje panike i nereda u Srbiji. Uglavnom je reč o uslovnim kaznama. Dvoje ih je osuđeno na kraću zatvorsku kaznu, troje na novčane, a devetoro na uslovne kazne.