Sport

Ovaj dečko je zahvaljujući Jutjubu sada profesionalni fudbaler

Kako je jedan motivisani mladić uz pomoć napornih treninga i interneta stigao do profi fudbala.
13 Septembar 2018, 9:50am

Prvobitno objavljeno na VICE Sports Holandija.

Pre samo godinu dana, Masimo Fonseka Hoheverf (19) pikao je fudbalicu u četvrtoj ligi Holandije. Ovaj mladi napadač je kao junior bio član NEC-a i De Hrafshapa, ali nije uspeo da se probije u njihove seniorske selekcije. Ipak, on nije očajavao, već je nastavio da trenira, napravio Jutjub montažu svojih poteza i stigao do probe u poljskom Zaglembju iz Lubina. Pre dva meseca, Masimo je potpisao i svoj prvi profesionalni ugovor sa ovim klubom.

VICE Sports je porazgovarao sa ovim momkom, koji nam je objasnio kako mu je internet pomogao da ostvari snove. Ovo je njegova priča.


"Ja u Poljskoj živim u trening centru, bukvalno. Ako bacim pogled kroz prozor, vidim terene i stadion. Ionako ne radim ništa osim fudbala, jela i spavanja. Posle treninga, često igram "kocke" da ubijem vreme, ili odem do teretane. Ali trudim se da ostanem blizu fudbala, jer taj fokus mi znači u ostvarivanju ciljeva. Znam, zvuči vam šašavo ali ja prosto živim svoj san.

Put do profi fudbala je za mene bio dug i trnovit. Nakon što sam celu igračku mladost proveo u De Hrafshapu, pre dve godina sam napustio taj klub. Odlučio sam se da potpišem za amaterski klub po imenu Arnemse Bojs. Tek par dana nakon potpisao shvatio sam da oni igraju četvrtu ligu. Četvrtu ligu! Malo me je to prepalo. Pomislio sam tada, da li skauti dolaze na utakmice četvrte lige?

Ipak, želeo sam svima da dokažem kako ja i dalje umem da igram fudbal. Unajmio sam ličnog trenera po imenu Čarli Mena, sa kojim sam radio tri puta nedeljno. Čarli radi drugačije nego ostali - njegovi su treninzi fizički jako naporno. Prvi put kada sam trenirao sa njime, bio sam mrtav posle deset minuta, čak sam i povraćao na terenu. Kada sam mu se izvinio, prekorio mi je šta se izvinjavam. Čim sam se ispovraćao, trening se nastavio

Upravo je snimanje mojih utakmica u četvrtoj ligi bila njegova ideja. U početku sam bio zbunjen, ono, koga bre to zanima. Ali, on je smatrao da je to jako bitno. "Snimićemo, pa ćemo montirati i baciti na Jutjub", rekao mi je on. Od tog momenta, moj otac je počeo da snima sve moje utakmice. Ti klipovi su mi itekako pomogli. Tako sam, u stvari, i stigao do probe u Portu.

Jednog leta bio sam na odmoru u Portugaliji, odakle je inače moja majka. Igrao sam fudbal sa nekim drugim momcima, dok je moj deda ponosan posmatrao sa strane. U tom momentu, dedi je prišao jedan stari prijatelj i prokomentarisao kako uopšte nisam loš, na šta mu je ovaj rekao da igram amaterski fudbal u Holandiji. Dedin prijatelj je zapravo sportski novinar - još bitnije, imao je neke vezice u Portu.

Zahvaljujući njemu, Porto je video moje snimke iz četvrte lige. Par mejlova gore-dole, dobio sam poziv koji se ne odbija - proba u tom velikom portugalskom klubu. Bila je to prva velika pobeda za moje roditelje i mene, moja majka je plakala od sreće. Ja sam se zatvorio u svoju sobu i samo zurio u plafon. Rekoh sebi, čoveče, ipak mi je pošlo za rukom. Pre samo tri meseca sam povraćao na treningu, a sada me jedan evropski gigant zove da se oprobam sa njima.

Svega nekoliko dana kasnije, eto me na stadionu Dragao u Portu. Bilo je to sjajno iskustvo...prvo su me stavili da treniram sa U17 selekcijom, pa su me odmah potom prebacili u B ekipu. Porto B igra na drugom kraju grada, negde u brdima. Dok sam trenirao, imao sam priliku da primetim neke Portove igrače kako prolaze tuda - recimo, video sam Ikera Kasiljasa. Da vam priznam, nije mi bilo svejedno, ali morao sam nekako da se suzdržim kako ne bih ispao detinjast pred drugima. Posle bi pričali, vidi ga ovaj Holandez, ne zna ni gde je došao.

Sa Portom sam trenirao dobrih deset dana, i na kraju smo se rastali ko prijatelji. Imali su previše igrača pod ugovorom, a i smatrali su da bi skok iz amatera u jedan tako veliki klub možda bio i prevelik za mene. Potpuno sam ih razumeo, a i nije mi bilo krivo. Tih deset dana bili su vredno iskustvo, a ja sam "opipao" nivo na kojem bih hteo da se nađem jednog dana. U svakom slučaju, ja sam im se predstavio, a oni su obećali da će pratiti moj dalji napredak.

Bilo je puno reakcija na moj boravak u Portu, a pogotovo su se istakli internet komentari na jednom popularnom holandskom portalu. Tako je jedan lik tagovao svog sinčića i napisao "evo sine, sad i ti možeš u Porto". Ljudi su me ismevali, i komentari su bili sve gori i gori, toliko da sam u jednom momentu prestao i da ih čitam. Sada kada se osvrnem na sve to, čini mi se da sam ojačao. Hejteri me samo čine jačom osobom.

Ubrzo sam se vratio u nove izazove koje pruža četvrta liga, a nakon godinu dana u Arnhemu prešao sam u omladinski pogon NEC-a. Nastavio sam da radim sa ličnim trenerom, a uposlio sam jednog drugara iz srednje da me i dalje snima, montira i aplouduje na Jutjub moje klipove. Lični trener, lični snimatelj, sve to košta, pa su se i roditelji malo angažovali da bi mi pomogli.

Te pare nisu male za momka od devetnaest godina, tako da se svakako moram zahvaliti mojim roditeljima koji su oduvek verovali u mene. Moj agent, elem, je Poljak poreklom, i upravo je on pozvao ljude iz Zaglembja i pokazao im snimke. Oni su bili znatiželjni da me vide u akciji i izbliza, pa sam nedelju dana trenirao sa njihovom B ekipom, a zatim i sa prvim timom. Nakon toga ponuđen mi je ugovor, i nisam oklevao ni sekunde.

Jedan momak me je otpratio u Poljsku i napravio mini-dokumentarac o mom transferu. Smatram da je jako bitno kako se čovek predstavlja po društvenim mrežama, a pogotovo ako ste profesionalni sportista. Ti Jutjub klipovi i taj kratak dokumentarni o meni su mi neizmerno pomogli. U Holandiji će vam skaut iz okoline doći na trening, ali ako želite da se dopadnete i strancima, video materijal je od velike pomoći.

Trenutno igram za drugi tim Zaglembja, i nadam se skorom debiju sa A selekcijom. Radim sve što je u mojoj moći da se to što brže desi. Barem hiljadu puta sam gledao dokumentarni film o Kristijanu Ronaldu, on je moj veliki idol i pokušavam da ispratim sve što ono uradi. Naravno, sumnjam da ću ikada biti i upola dobar kao on, ali kopiram njegove rutine - moj plan ishrane je vrlo strog, i svake noći ležem da spavam oko 22 časa.

Da, maštam o karijeri u Portugalu, ali prvo želim da se dokažem ovde u Poljskoj. Ovde zarađujem svoju prvu fudbalsku platu, i sasvim mi fino ide - ne trošim gotovo ništa, pa imam prilike i da prištedim i pošaljem neke pare roditeljima. Nadam se da ću jednog dana imati dovoljno novca da im kupim kuću kako bi im se odužio za sve što su učinili za mene. Ali, korak po korak - biću srećan i ako im ovog Božića kupim poneki poklon. I to je neki početak."