Fotografije snimljene iz svemira da shvatite koliko smo sićušni

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK

Sve je počelo kao obrazovni video. Bendžamin Grant je odrastao kao jedno od one dece fascinirane idejom svemira, i našim mestom u univerzumu. Na kraju je osnovao „svemirski klub" na svom prvom poslu posle završenog fakulteta, u Njujorku, gde su svi „svakodnevno ručali sami", da bi ih naveo da razgovaraju. Ali pre nego što je svoju strast pretočio u najiskrenije zapanjujuće slike Zemlje sa satelita, snimljenih odozgo, sve je počelo poprilično neambicioznim obrazovnim filmom.

„U SAD postoji video koji se zove Moć desetorice", kaže on, „koji počinje sa tipom u parku, a onda ga odzumiraju i odzumiraju dok ne ode u svemir. Onda ponovo zumiraju do mikroskopskih veličina. Ali mislim da u našoj kulturi ideja svemira nije baš prihvaćena, ili je nekako štreberska, ili u velikoj meri odvojena od svakodnevnog života".

S toga daje sve od sebe da ponovo usadi tu ideju ljudima u umove, sa novom knjigom, Opšti pregled: nova perspektiva. Naziv potiče od izraza „efekat opšteg pregleda", koji je osamdesetih godina skovao naučnik Frenk Vajt, da bi opisao kako se menja razumevanje života i njegovog smisla, kada jednom odeš u svemir i vidiš planetu kao bledu, plavu tačku. To je delom ono zbog čega ljudima stane dah kada vide Izlazak Zemlje, fotografiju planete koju je 1968. snimio astronaut Vilijam Anders. U suštini: jebote, stvarno smo beznačajni i sićušni.

„Mislim da su zvanični statistički podaci da je 552 ljudi bilo u svemiru, tako da je moćna stvar svakodnevno pružiti većem broju ljudi tu perspektivu", kaže Grant. Što se tiče knjige, uglavnom nas je izostavio iz nje: fotografije je napravila flota od četiri satelita u vlasništvu kompanije koja se zove DigitalGlobe, i generalno toliko velikih razmera da ionako ne bi mogla da se razazna samo jedna osoba. „Nema vidljivih ljudi na slikama", kaže on, „ali poglavlja knjige su osmišljena tako da se prikazuje ljudsko prisustvo – osim u poslednjem poglavlju. Pokušali smo da razumemo svet koji smo sami oblikovali, ne govoreći da li je dobar ili loš".

Ono što na kraju dobijete je monografija koja može da vas baci u egzistencijalističku krizu. Prelepi prizori svega, od erupcije vulkana na japanskom ostrvu, do šablona sistema za navodnjavanje, stvorenih ljudskom rukom, ispunjavaju njene stranice. Često je teško shvatiti šta tačno gledate, što Grant priznaje. „Srazmera je često neshvatljiva, pa čak i kada počnete da izvodite računicu – i kažete da je oblast koja se vidi u opštem pregledu površine 320 kvadratnih kilometara – to ljudima ne mora uvek nešto da znači. Tako da su mnogi od prizora osmišljeni tako da možete da prepoznate neke njegove elemente, bilo da je u pitanju automobil, ili sportska staza. Možete to da ugledate, i pomislite 'U redu, znam koliko je to', a onda pogledate veću sliku i stalno gledate čas jednu, čas drugu'".

Mentalna promena sopstvene perspektive Zemlje ka perspektivi iz satelita je ključna stvar kada se ova knjiga razgleda – nešto što Grant naziva nekom vrstom „dualiteta prisustva". On nastavlja: „Ako sam napravio dobru kompoziciju neke slike, na sekund se uzvineš do satelitske kamere, koja ti posluži kao oči koje gledaju pravo dole i ti zamišljaš to ogromno prostranstvo. Onda se vratiš na zemlju i pomisliš, 'O, ne shvatam', i gledaš iz sve veće blizine da bi pokušao da shvatiš razmere. Mislim da je to zdrava vežba, taj osećaj zbunjenosti, zato što ne razmišljamo često o 'široj slici'".

Verovatno na dnevnoj bazi ne biste mogli da obavite mnogo toga, kada biste razmišljali u tim razmerama, ali ima nečega bez sumnje opčinjavajućeg kod ovih fotografija. Da budemo jasni, Grant ih nije lično snimio, ali mu je bilo dozvoljeno da ih svakodnevno postavlja na Instagram nalogu Dnevni opšti pregled, nakon što je postigao dogovor sa kompanijom za satelitske fotografije, DigitalGlobe.

Grant je shvatio da oni stoje iza većine slika koju vidiš kada odeš na Apple Maps ili Google Earth, kada je inicijalno ukucao „Zemlja" u pretraživač, dok se spremao za diskusiju svog savemirskog kluba.

Naleteo je na zumiranu fotografiju u vlasništvu DigitalGlobe-a – grada Erta, u Teksasu. Kompanija se time bavila već 15 godina, kaže Grant, i kada ih je ubedio da njegov projekat nije nekakva teroristička zavera, prihvatili su ga.

„Čudi me, ali mislim da im ranije nije palo na pamet da to rade. Oni uglavnom razmišljaju inženjerski, na primer: 'Stvaramo ove slike i ljudi mogu da ih kupe, ako žele'. Siguran sam da im je najbolja mušterija vlada SAD, i kada sam im se prvi put obratio, oklevali su, i pitali me, 'Ko si ti? Moraćemo da te proverimo'", kaže on kroz smeh.

Grant o Opštem pregledu govori sa razoružavajućom iskrenošću. Iako ni u kom slučaju nema nameru da promeni svet, kaže mi da je u kontaktu sa dvoje profesora iz SAD koji koriste određene fotografije iz Opšteg pregleda da bi učenicima svoje srednje škole objašnjavali matematičke koncepte. Na svoj osobeni način, on je zatvorio pun krug svoje ljubavi za svemir – vrativši se nazad u učionicu.

Pratite Čepa i Bendžamina na Tviteru.

Opšti pregled: novu perspektivu Bendžamina Granta je 8. septembra objavila edicija Pingvin Buksa Prifejs. Skrolujte dole da vidite još fotografija iz knjige.

Svake godine u martu, lale na poljima u Lisu u Holandiji počinju da cvetaju, i krajem aprila bivaju u punom cvatu. Holanđani proizvedu ukupno 4,3 milijarde cvetova lale godišnje, od kojih 2,3 milijarde završi u cvećarama. Od te količine se 1,3 milijarda prodaje u Holandiji, a ostatak se izveze: 630 miliona cvetova u Evropu, i 370 miliona drugde.

Ovaj opšti pregled prikazuje postrojenje Gemasolar Tremosolar u Sevilji, u Španiji. Solarni koncentrator sadrži 2650 solarnih panela koji zadržavaju sunačevu toplotnu energiju kojom se greje tečna so koja teče kroz centralni toranj visok 140 metara. Tečna so onda iz tornja odlazi u cisternu za skladištenje, gde se koristi za proizvodnju pare i generisanje električne energije. Ovo postrojenje ukupno zamenjuje oko 30 hiljada tona emisije ugljen dioksida godišnje.

Arlitski rudnik uranijuma se nalazi u Arlitu, u Nigeru. Francuska proizvodnja nuklearne energije, kao i francuski program nuklearnog oružja, oboje zavise od uranijuma koji potiče iz ovog rudnika u bivšoj francuskoj koloniji – više od 3400 tona godišnje.

Angkor Vat, kompleks hramova u Kambodži, najveći je verski spomenik na svetu (prvo je bio hinduistički, a zatim budistički). Podignut u 12. veku, ovaj kompleks od 820 hiljada kvadratnih metara sadrži jezero i šumu koji okružuju ogroman hram u njegovom središtu.

Vile u Marabe Al Dafri u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima su dom oko 2000 ljudi. Locirane su u jednom od najtoplijih regiona na svetu, a rekordna temperatura ovde je 49,2 stepena Celzijusa.

Plaža Ipanema se nalazi u južnoj zoni Rija de Žaneira, u Brazilu. Priznata kao jedna od najlepših plaža na svetu, isparcelisana je tornjevima za spasioce koji su poznati kao 'postos'.

Terminal za skladištenje uglja u luci Ćinhuangdao u Kini je najveće postrojenje za transport uglja na svetu. Odavde godišnje oko 210 miliona tona uglja odlazi u termoelektrane širom juga Kine. 2015. godine, kineska vlada je objavila nove podatke koji otkrivaju da se u ovoj zemlji svake godine troši za 17 procenata više uglja nego prethodne. To znači da Kina ispušta gotovo milijardu tona više ugljen dioksida godišnje nego što je ranije bilo procenjeno.

Hagadera, na slici s leva, je najveća sekcija izbegličkog logora Dadab na severu Kenije, koji je dom stotini hiljada izbeglica. Da bi izašle na kraj sa sve većim brojem raseljenih Somalijaca koji stižu u Dadab, UN su počele da premeštaju ljude u novu oblast pod nazivom ekstenzija LFO, koje se vidi s leva. Dadab je najveći izbeglički logor na svetu, i procenjuje se da u njemu živi 400 hiljada ljudi.

Burning Man je događaj koji traje nedelju dana i jednom godišnje se odvija u pustinji Blek Rok, u Nevadi, SAD. Privlačeći više od 65 hiljada posetilaca godišnje, ovaj događaj se opisuje kao eksperiment u zajedništvu, umetnosti, samoizražavanju i radikalnoj samoodrživosti. Fotografija je snimljena tokom događaja, u avgustu 2014…

…a ova je snimljena na istom mestu u pustinji, nakon okončanja Burning Man-a, u oktobru 2014.

Petlja koja povezuje dva autoputa u Džeksonvilu, na Floridi. Ova struktura se sastoji od levih obilasnica koje se protežu oko glavne raskrsnice, i tako stvaraju desni tok.

Jalovina je otpad i nusproizvod rudarskih iskopina. Jalovina koja se vidi ovde se upumpava u basen Gribens, pored rudnika rude gvožđa Empajer i Tilden u Mičigenu, SAD. Kada se materijal upumpa u jezero, meša se sa vodom, da bi se pretvorio u ljigavo blato. Srazmera radi, Opšti pregled prikazuje oko 2,5 kvadratna kilometra basena.

Sistemi za dendritičnu drenažu se mogu videti oko lagune Šadegan u zalivu Musa u Iranu. Reč 'dendritična' se odnosi na to što rukavci izgledaju kao grane drveta, a ovaj obrazac se forimira kada rukavci prelaze preko relativno pljosnatih i jednoobraznih stena, ili preko terena koji se opire eroziji.

Nišinošima je vulkansko ostrvo locirano 940 kilometara južno od Tokija, u Japanu. Početkom 2013, vulkan se aktivirao i bio je aktivan do avgusta 2015. Tokom erupcije, površina ostrva se uvećala sa 0.06 kvadratnih kilometara na 2,3 kvadratna kilometra.

Još na VICE.COM:

#Girlgaze: ženska fotografija za žene

Poslednji sati Glastonberija u fotografijama

Samotni Tokio: Serija fotografija