Ishrana

Postoji veza između ishrane bogate povrćem i jače erekcije

Najzad razlog da se češće ide na zelenu pijacu.
3.4.18
Eldad Karin / Stocksy

Ovaj članak je prvobitno objavljen na TONIC.

Prošlog novembra, CDC je objavio izveštaj kojim potvrđuje ono što smo svi odavno slutili: Amerikanci ne jedu dovoljno voća i povrća. „Dovoljno“ ovde znači 1.5-2 šolje voća i 2-3 šolje povrća dnevno, koliko preporučuje USDA. Da li ste znali da ishrana samo 12% žitelja Aljaske zadovoljava te standarde? Ako vam to zvuči bedno, imajte u vidu da je ova država još i najbolja po konzumaciji povrća.

Reklame

Voće, sa druge strane, se najviše jede u Vašingtonu, gde 15.5% odraslih građana zadovoljava preporučene standarde. U Zapadnoj Virdžiniji dovoljno voća jede samo 7.3% ljudi, a dovoljno povrća samo 5.8%, ali zato po broju obolelih od raka odnosno dijabetesa drže drugo odnosno treće mesto. U totalu, tek svaki deseti Amerikanac unosi dovoljno voća i povrća da bi se moglo reći da se zdravo hrani.

CDC takođe potvrđuje još par opštih mesta: žene se zdravije hrane od muškaraca, a od svih starosnih grupa, mladi odrasli jedu najmanje voća i povrća. A sada nešto naizgled potpuno drugačije – prelazimo na erekcije. Iznenadio me je podatak da između četvrtine i trećine muškaraca ispod četrdeset godina ima problem sa erektilnom disfunkcijom. Ostali zdravstveni problemi koji obično idu u paketu sa ED nisu tako česti u ovoj starosnoj grupi, pa su istraživači zaključili da im impotenciju izaziva stil življenja. Mladi puše, piju, slabo spavaju, i loše se hrane.

Kad pročitam da se neko loše hrani, odmah pomislim na sve nezdrave stvari koje mladi ljudi obično jedu. Ja sam u tim godinama živeo isključivo od pice, đevreka, i brze hrane. Mislio sam da se „loša ishrana“ odnosi na tu hranu zasićenu ugljenim hidratima i mašću, razne mesne prerađevine od kojih se dvadeseto- ili tridesetogodišnji penisi smežuraju i opuste kad ne treba, kao da su dva-tri puta stariji nego što jesu.

Ipak, novi podaci ukazuju na to da je problem ne u tome što ovi momci jedu, već u tome što ne jedu. A ne jedu flavonoide.



Flavonoidi su sastojci prisutni u gotovo svom voću i povrću. Ove raznovrsne biljne materije – zajedno sa karotenoidima – formiraju šareniš koji vidimo krajičkom oka dok nezainteresovano prolazimo kroz zelenu pijacu u potrazi ua svojom dozom zaslađene mineralne vode, pržene kafe, ili jogurta. Brojna istraživanja pokazala su korelaciju između konzumacije flavonoida i nižih stopa gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih i neurodegenerativnih oboljenja, kao i nekih vrsta kancera. Čak se smatra da flavonoidi mogu da produže životni vek.

Ipak, mlade vitke dvadesetogodišnjake obično ne zanima previše mogućnost da izbegnu ovu ili onu hroničnu bolest. Nisu spremni da se odrekne hrane čiji ukus tera mozak da emituje serotonin, žure kući da spreme tikvice sa testeninom. Opet, možda bi bili spremni ako bi im se obećala jača i pouzdanija erekcija.

Rezultati istraživanja objavljenog u januarskom izdanju Žurnala seksualne medicine nije bilo prvo koje povezuje konzumaciju patlidžana sa penisom slične veličine i teksture. Još 2016. je bilo ustanovljeno da se povećani unos flavanona, flavona, i antocijanina – tri od ukupno šest kategorija flavonoida – povezuje sa smanjenim rizikom erektilne disfunkcije kod muškaraca mlađih od sedamdeset godina. Ali pomenuto novo istraživanje bavilo se samo muškarcima između osamnaeste i četrdesete – doba u kom seksa navodno ima mnogo, a zeleniša u ishrani mnogo manje.

Ustanovljeno je da mladići koji manje jedu flavonoide značajno češće imaju problema sa erekcijom. Konkretno se misli da su za zdravo funkcionisanje penisa flavoni najvažniji od šest grupa flavonoida. Paprike, paradajz, i verovali ili ne upravo patlidžan sadrže flavon po imenu luteolin. Celer sadrži flavone apigenin i luteolin, a čak funkcioniše kao afrodizijak: svaka stabljika celera sadrži androstenon i androstenol, hemikalije koje pozitivno utiču na raspoloženje kod žena, na njihovu seksualnu prijemčivost i selekciju partnera.

Ne zna se još na koji način flavonoidi deluju protiv erektilne disfunkcije, ali već je demonstrirano kako od njih arterije postaju fleksibilnije i pospešuju prokrvljenost. Profesorka Edin Kesidi sa Univerziteta Istočne Anglije povezuje nalaze svoje studije sa rezultatima koji su ranije pokazali da flavonoidi smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, i ističe da ED često ukazuje na lošu vaskularnu funkciju. „Muškarci obično na vreme prepoznaju svoju erektilnu disfunkciju, za razliku od simptoma kardiovaskularnih oboljenja koji se često ignorišu, pa se krvnim sudovima nanese nenadoknadiva šteta.“

Da li će ovi nalazi najzad ubediti mlade ljude – od kojih čak trećina ima problema sa erekcijom, ne zaboravimo – da počnu da brste povrće, ostaje nepoznato. Još uvek se ne zna ni da li bi povećana količina flavonoida u ishrani dala bolje rezultate po pitanju erektilne funkcije nego smanjena količina pića, droga, duvana, i kasnonoćnog bančenja.

“[ED] je obično problem sa više uzroka, ali svaka pozitivna promena smanjuje rizik ili ublažava simptome“, tvrdi Majkl Reitano, penzionisani doktor iz medicinske startap kompanije Roman. „Smanjiti telesnu težinu, povećati fizičku aktivnost, ostaviti pušenje, redovno spavati, jesti više voća i povrća – svaki od tih faktora sam po sebi može da ponudi mali napredak, ali u kombinaciji efekat je često prilično dramatičan.“