Za mnoge Romkinje, brak podrazumeva rekonstrukciju himena

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Španija.

Da bih zaštitila njen identitet, odlučujem da Amandu zovem Alba. Kad joj to saopštavam, ona se smeje i insistira da odaberem neko drugo ime. "Alba je često ime u našoj zajednici", objašnjava ona. "Ne želimo da slučajno uništimo život nekoj sirotoj devojci." Zato se dogovaramo da koristimo pseudonim Amanda.

Ova dvadesetogodišnjakinja pristala je da razgovara sa mnom pod uslovom da ostane anonimna zato što je gitana — pripadnica španske romske zajednice — koja se sprema da se uda, ali, što je od suštinske važnosti, ne kao devica. Kad bi se njena tajna obelodanila, kaže mi da bi bila javno osramoćena i izbačena iz kuće i zajednice. "I zato sada moram da uradim ono što moram da uradim", kaže mi ona. I pod tim misli na rekonstrukciju himena kako bi prve bračne noći ubedila muža da je devica.

Nekoliko trenutaka nakon što se upoznajemo, uprkos izvesnoj prvobitnoj nervozi, Amanda bez ikakvog insistiranja s moje strane kreće potanko da mi priča kako je izgubila nevinost. "Zaljubila sam se u tog pajoa (neroma)", objašnjava ona. "Nisam želela da ga izgubim, tako da sam imala osećaj da moram da pristanem na seks s njim. Posle okončanja naše veze, spavala sam sa još jednim likom, ali u njega nisam bila zaljubljena. Nije me terao niti bilo šta slično, i ja sam uživala", smeje se ona.

Kad je Amanda imala 14 godina, njen otac je sklopio dogovor da će se ona udati za sina jednog njihovog porodičnog prijatelja. U to vreme njen verenik je imao 15 godina. "Srećom, njegov otac je dobio posao u inostranstvu, tako da se njegova porodica na nekoliko godina preselila u Portugal", kaže ona. "To je značilo da mogu da nastavim da se školujem i da družim sa mojim prijateljicama."

Iako je vodila relativno normalan tinejdžerski život, njene romske prijateljice počele su da se udaju, jedna za drugom, sve dok ona jedina nije ostala sama. "Nijedna od mojih neromskih prijateljica nije udata", kaže Amanda. "Da se ja pitam, ostala bih singl još nekoliko godina, ali to nije opcija koju mogu da odaberem. Kad se ne bih udala, to bi mog oca zaista uznemirilo, a ja to ne želim da mu priredim. U mojim godinama, mnoge Romkinje već imaju troje ili četvoro dece." Očigledno je razočarana što se ona ne pita mnogo kad je u pitanju njena sopstvena budućnost, ali je istovremeno i uzbuđena zbog nje. "Radije bih se udala nego ostala neudata", kaže mi ona. "Barem se radi o pristojnom momku."

Jedan od najvažnijih delova rituala španskog romskog venčanja — naročito u regionu Andaluzije, na jugoistočnoj obali Španije — jeste "test maramice", koji se radi da bi se potvrdila nevinost neveste. U tom ritualu, ženski specijalista — juntaora — ubacuje maramicu u vaginu žene, probijajući himen i sakupljajući krv kako bi se dokazala nevinost dotične.

Ali pre nego što se podvrgnu ovom testu, mnoge nedevice kao što je Amanda često pribegavaju nečemu što se u narodu zove zurkido, a slobodno se prevodi kao "zaceljenje" ili "zašivanje". "Definitivno nisam prva Romkinja koja je uradila zurkido, to je sasvim sigurno", kaže mi Amanda.

U proteklih 15 godina, doktorka Vilas izvela je bezbroj operacija rekonstrukcije himena na ženama koje, prema njenom iskustvu, žele da se podvrgnu tom zahvatu "ili iz estetskih razloga ili zato što pripadaju kulturi koja ceni žensko devičanstvo."

U svojoj ordinaciji u Madridu, doktorka Vilas objašnjava Amandi šta će ta operacija podrazumevati. Dok ova crta složene dijagrame vagina na tabli, Amanda ne može da prestane da se kikoće. "Ne morate ništa da mi objašnjavate", kaže ona. "Dok god znate šta radite, ja sam zadovoljna."

Doktorka Vilas ipak nastavlja priču. "Postoji nekoliko operativnih opcija koje možeš da odabereš", objašnjava ona. "Najprostija podrazumeva spajanje fragmenata ostataka himena. To može da se uradi pod lokalnom anestezijom, a ja preporučujem pacijentkinji da sačeka najmanje tri dana pre nego što se upusti u seks kako bi novi himen imao vremena da se formira."

Drugi metod podrazumeva lako poderiv materijal po imenu Aloplant, koji se ubacuje u vaginu i oponaša himen. I konačno, najinvazivniji postupak zahteva zasecanje obe strane membrane koja pokriva vaginalne zidove, pre nego što se oni spoje. Kao rezultat toga, međutim, pacijentkinja mora da čeka dugo pre seksa, jer to stvara otvorenu ranu koja mora da se zaceli.

"Za koju god opciju da se odlučiš", ističe hirurg, "posao mora da obavi specijalista. Čula sam za previše slučajeva kad su se ljudi odlučivali za jeftine, ilegalne zahvate koji su doveli do jezivih infekcija i stvaranja sloja lažnog tkiva himena koji je nemoguće probiti seksom." Brza pretraga na internetu za drugim skromnim alternativama otkriva nekoliko različitih tipova želatinozne membrane koju žene mogu da kupe, a za koje se tvrdi da puštaju crvenu tečnost kad se probiju tokom seksa.

Ako operacija nije opcija, postoji još jedna poslednja šansa. Amanda mi priča o prijateljici čiji su roditelji podmitili juntaoru da se pretvara kako je ova prošla test maramice. "Prve bračne noći, ona je i muža prevarila tako što je posekla prst, potom ga zavukla u sebe i onda izvukla napolje da bi se pretvarala kako krvari."

Dok čekamo da Amanda donese odluku, doktorka Vilas objašnjava zašto je test maramice smešan. "Devojka može da bude devica a da uopšte ne krvari", kaže ona. Štaviše, istraživanje je pokazalo da se jedna na svakih hiljadu žena rađa bez himena, dok skoro polovina žena uopšte ne krvari tokom prvog seksa.

Amanda se na kraju odlučuju za prvi metod, što znači da će morati da se vrati četiri dana pre venčanja. "Moja majka će morati da smisli izgovor kako mora do Madrida da bi rešila nešto u vezi sa mojom venčanicom", kaže mi ona.

Amanda je za operaciju ispričala skoro svim ženama u svojoj porodici, sem bakama. Ona ovu problematiku opisuje kao javnu tajnu među ženama mnogih romskih porodica. "Možda se nerado priča o tome, ali se zato priča", kaže ona. "Ponekad ako devojka ne može da priušti sebi operaciju a neće da traži novac od oca, njene prijateljice joj pomognu da sakupi novac."

Amandina operacija koštaće 2.600 dolara, što je ogromna suma za njenu porodicu. "Da moja majka nema taj novac, ne znam šta bih radila", kaže ona. "Moram da uradim sve što mogu da joj to nadoknadim."

Na dan operacije, Amanda stiže sa majkom i rođakom. Naše pozdravljanje je napeto — njena porodica nije baš presrećna što je ona pristala da priča sa novinarkom. Ali Amandu muče neke važnije stvari. "Ne znam zašto sam toliko nervozna — nikad još nisam čula da je ovakva operacija pošla po zlu", kaže mi ona. "U ovom trenutku samo želim da se udam i da se skrasim sa svojim mužem, i da se odužim majci za sve što je uradila tako što ću joj podariti unuke."

Njena majka i rođaka deluju izuzetno smireno i strpljivo. Ne vidim nikakve znakove nezadovoljstva ili besa prema Amandi — one samo sede u čekaonici, neobavezno ćaskajući o venčanju, kao da je ovo tek rutinski pregled. Pre nego što Amanda uđe na operaciju, njena majka je ljubi dvaput i brzo se moli za nju. Pre nego što nestane, Amanda baca pogled ka meni. Ne znam šta da uradim ili kažem, tako da nervozno reagujem podižući dva palca uspravno a potom joj pokazujem univerzalni znak za "ok".

Operacija bi trebalo da traje sat vremena. Planirala sam da sačekam da Amanda izađe, da je pitam kako se oseća i potom da odem. Ali gotovo odmah nakon što ona uđe na vrata prostorije za pripremu za operaciju, njena rođaka ustaje i veoma ljubazno me moli da odem. "Meni ne smeta što si tu", objašnjava mi ona, "ali mojoj tetki nije prijatno. Ovo bi trebalo da je lična, porodična stvar." Pre nego što odem, želim im sreću, na šta Amandina majka odgovara: "Ko šiša sreću. Trebaju nam naših 2.600 dolara nazad, a ne sreća."

***

Nekoliko dana nakon njenog venčanja, nalazim se sa Amandom. Kaže mi da je na taj dan bila nervozna zbog svadbenog plesa zato što joj je hirurg rekla da izbegava suviše naglih, fizičkih pokreta, ali sve je na kraju ispalo kako treba. Test maramice prošao je baš kao što je planirano — mada da nije, njena majka je bila spremna i da u zadnji čas podmiti juntaoru. A i njena bračna noć je bila uspešna, govori mi ona, iako ju je bolelo više nego što je očekivala. "Mada, naravno, ne kao prvi put", kaže ona smešeći se.

Još na VICE.com:

Zašto smo i dalje toliko opsednuti nevinošću

Sve tajne 21-godišnje device

Prodaja nevinosti na aukciji još uvek postoji