Četvrt veka kasnije, saundtrek za „Samce“ je i dalje relevantan

Najpopularniji album leta 1992. bila je muzika iz filma kog niko živi nije gledao. Grandž je ulazio u mejnstrim, a na tržištu se pojavio saundtrek za tamo neki film pod naslovom Singles sa najgrandžastijom muzikom ikad snimljenom. Gotovo svi od velikih bendova ovog žanra našli su se na njemu – Pearl Jam, Soundgarden, Mudhoney, Screaming Trees, Alice In Chains, Smashing Pumpkins, Mother Love Bone – samo je najpopularniji nedostajao. (Ali o Nirvani nešto kasnije.) Sve su pesme bile potpuno nove, neobjavljene, i sve su bile kvalitetne – osim Lovemongers obrade The Battle of Evermore. San snova za fanove alternativne muzike tog vremena.

Dugo sam želeo ovaj album na vinilu, a posle čekanja od samo 25 godina, najzad se smeši novo izdanje za saundtrek „Samaca". Nažalost, album nam stiže samo nekoliko dana posle tragične smrti Krisa Kornela koji se na njemu pojavljuje i sa Saundgardenom i solo. Nema sumnje da će mnogi fanovi biti motivisani da se ovim putem prisete njegovog lika i dela, ali zanimljiva je priča o tome kako se ispostavilo da muzici iz filma Singles nije ni bio potreban film.

Film „Samci" još je skupljao prašinu na policama studija kad se u septembru 1992. pojavio album. Tek tri meseca kasnije je izašao i film, ali umesto da sledi stope svog uspešnog saundtreka, on je razočarao.

Krou je 1989. snimio popularnu romantičnu dramediju Say Anything sa Džonom Kjuzakom, pa se očekivalo da tri godine kasnije hit bude i grandž romkom snimljen u Sijetlu, sa ikonama generacije X kao što su Met Dilon i Bridžet Fonda. Ali pokazalo se da to s pravom zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

„Samci" su bila hetero ljubavna priča za dvadesetogodišnjake, snimljena u seksi Sijetlu, uz vinjete raznih lica sa lokalne muzičke scene (Ted Dojl, Alice In Chains, Soundgarden, Edi Veder). U post-produkciji je čamio godinu dana verovatno zato što nije bio dovoljno dobar. Krou bi bolje prošao da je iskoristio priliku i umesto romantične komedije snimio dokumentarac o muzičarima iz Sijetla. Umesto toga, priča se da je aktivno sprečavao druge da baš to urade.

Dag Prej se spremao da snimi dokumentarni film na ovu temu dok je Krou završavao svoje „Samce". Dokumentarac pod naslovom Hype! izašao je tek 1996., ali Krou je ipak pokušao da ga saseče još u korenu.

Prej u Everybody Loves Our Town, knjizi Marka Jarma iz 2011., kaže sledeće, „Samci su izašli dok smo se mi još spremali da snimimo Hajp. U jednom trenutku me je pozvao Kameron Krou i 45 minuta ubeđivao da odustanem od filma. Šta misliš da ćeš postići, pitao je, grandž je već dostigao svoj vrhunac, svugde ga ima, ljudima je dosadio, molim te nemoj da snimaš film o tome."

Zvučalo bi smislenije da je Prej ovo zamolio Kroua. Hype! se pokazao kao savršen prikaz Sijetla sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Iako se dva filma drastično razlikuju, teško da bi iko mogao da na osnovu Singles zaključi šta se tada dešavalo u prestonici grandža. Krou je čak priznao da se njegov film „ne bavi nastankom danas popularne muzičke scene iz Sijetla", već „grupi usamljenih ljudi koja pokušava da se snađe i oformi neku svoju međusobnu porodicu". Ljudi Singles ipak pamte kao „film o grandžu", ali dovoljno je pogledati periku koju nosi Met Dilon i zaključiti da taj film nema veze sa muzikom. U pitanju je ljubavni film, i to loš. Ipak, Krou je izabrao pravu muziku.

Teško je opisati kulturni uticaj grandža na tadašnje društvo, ali evo, da pokušam. jedanaestog januara 1992., Nirvanin album Nevermind zbacio je Dangerous Majkla Džeksona sa vrha top lista. David je pobedio Golijata. Noiz bend iz daleke Olimpije, iz ozloglašenog sveta nezavisne muzike, svojim prvim studijskim albumom pomerio je sa trona najveću pop zvezdu svih vremena. Neopisivo značajan trenutak.

Grandž je te 1992. bio cajtgajst. Veliki izdavači su bukvalno leteli na sve strane sveta u potrazi za iole grandžastim bendovima koje bi mogli da potpišu. Unosne ugovore dobijali su antikomercijalne andergraund grupe kao što su Tad, Melvins, Babes In Toyland, Cell, Gumball a ja sam kupovao sve njihove ploče. Svet mode takođe je pokušao da unovči na stilu kariranih košulja. Mark Džejkobs je za kolekciju proleće/leto oblačio Naomi Kembel, Kristi Terlington, Tajru Benks, i Kejt Mos kao da su drvoseče. Jeste da je usput izgubio posao, ali sam pokušaj je potvrdio da je u trendu biti protiv trendova. Ja sam išao istim putem, uniformisan u karirano i martinke, sa kosom do leđa.

Film „Samci" nije imao naročit uticaj na društvo (zaradio je dvostruko više od uloženih 9 miliona, što je pristojno) ali muzika iz filma svakako jeste – široj javnosti nudila je pristup bendovima za koje ranije nisu čuli, predvodnicima grandž pokreta. Komercijalni uspeh nije baš bio u rangu albuma kao što su Nevermind ili Ten, ali saundtrek se ipak plasirao na Billboard top 10 i prodao preko dva miliona primeraka. Možda neki muzičari to ne žele da priznaju, ali saundtrek im je svakako doneo promotivnu korist. Pearl Jam, Soundgarden, donekle i Smashing Pumpkins već su obilato koristili priliku koja im se ukazala posle proboja Nirvane, ali njihovi albumi iz 1991. – Ten, Badmotorfinger, i Gish – počeli su još bolje da se prodaju godinu dana kasnije zahvaljujući „Samcima". Par meseci posle objave saundtreka, nove albume izbacili su Alice In Chains, Mudhoney, i Screaming Trees (poslednji čak kod istog izdavača).

„Više nas je ljudi čulo na tom saundtreku nego na našem albumu Sweet Oblivion", rekao je bubnjar Screaming Trees Baret Martin za Yarm. „Saundtrek je izašao prvi i prodao bar milion primeraka, mislim da je bolje prošao nego sam film. Sweet Oblivion smo izbacili kasnije iste godine i prodali oko 300,000 primeraka."

Za razliku od Screaming Trees koji su saundtreku doprineli svojim predstojećim singlom, Mudhoney su snimili originalnu pesmu koja govori o tome šta misle o filmu koji predstavlja njihov grad.

„Kao i obično, bili smo mudroseri pa smo se kroz Overblown izrugivali glorifikaciji grandž scene", rekao je Mark Arm za Yarm.

Naravno, najupečatljivije odsustvo na saundtreku bio je bend od kog je sve počelo. Iz Warner Brothers su zahtevali da se i Nirvana nađe na albumu, čak su pokušali da ubede Kroua da filmu promeni ime iz Singles u Come As You Are, po pesmi ovog benda. Ipak, film ni ne pominje Nirvanu. Entertainment Weekly objašnjava: „Radna verzija filma išla je uz Smells Like Teen Spirit, ali zbog enormnog uspeha ove pesme postalo je preskupo imati je u filmu." Ipak, članovi Nirvane tvrde da nisu hteli da budu deo ovog projekta.

„Odlučili smo se da ne uđemo u filmsku industriju", rekao je u intervjuu Dejv Grol. „Odbio sam ih bez da sam vas dvojicu išta pitao", kaže Kobejn svojim kolegama. Saundtrek ipak nije propao ni bez Nirvane. Štaviše, nekako mi deluje da bi prisustvo Smells Like Teen Spirit potisnulo ostatak materijala i tako čak škodilo kvalitetu albuma.

Nirvana na stranu, najvažniji za „Samce" bili su Mother Love Bone, glem-rok u kom su svirali Džef Ament i Ston Gosard ( Pearl Jam, Green River). Dok je Krou radio na scenariju, frontmen ovog benda Endi Vud preminuo je od prekomerne doze heroina.

Krou za Rolling Stone 1992. kaže: „Hteo sam da opišem atmosferu u toj prostoriji. Ne Endijevu ličnu priču, već priču o tome kako ljudi instinktivno traže zajedništvo. Da li je iko ikada stvarno sam?" Mother Love Bone daje emotivnu težinu filmu pesmom Chloe Dancer / Crown Of Thorns, ali je i novopečenim fanovima Perl Džema poput mene prikazala malo predistorije.

U svoj sijetlovštini „Samaca", zaboravlja se da je na albumu svirao i Pol Vesterberg iz Minesote, koji se godinu dana ranije rastao od The Replacements, svog legendarnog pank benda. Tokom sastanka sa Lenijem Varonkerom, predsednikom Warner Bros, Vesterberg je odsvirao svoju novu pesmu pod naslovom Dyslexic Heart. „Varonker je odmah zvao studio j rekao im, imam ovde jednu pesmu, onako hitastu. Baš je te reči upotrebio, hitasta pesma", pričao je Vesterberg kasnije za Trouble Boys: The True Story of the Replacements. Krou se pesma dopala pa je od Vesterberga za film još tražio i Waiting For Somebody. On je režirao i video spot za „Disleksično srce", prvi singl sa saundtreka.

Iako mu je veza sa Sijetlom bila slaba (čak je i bog roka Džimi Hendriks, čija je May This Be Love na albumu, bio iz Sijetla), Vesterberg je što se mene tiče upotpunio album sa ove dve numere. Dyslexic Heart je možda malo kmezavo, ali Waiting For Somebody svakako nije. Vesterberg se projekta ne seća rado. "Nimalo se nisam ponosio [uspehom albuma]. Bilo je tu desetak drugih bendova."

Smashing Pumpkins, takođe grandž bend nevezan za Sijetl, doprineo je originalnom pesmom Drown. Bilija Korgana još muči čitavo iskustvo. „[Izdavač] Epic je agresivno gurao Would, sjajnu pesmu Alice in Chains," rekao je Korgan 2015. „Ali ispostavilo se da baš Drown dobro ide na radiju. To nam je bila prva stvar koja se tamo primila, a onda je izdavač povukao našu pesmu da ne bi kvarila prođu njihovoj. Dvadeset godina kasnije, kad su hteli da je ponovo izdaju pa su mi tražili demo, samo sam ih rekao da odjebu. Nije neka osveta, samog sam sebe udario po džepu, ali šta da se radi."

Šta god mislili Vesterberg i Korgan, reizdanje albuma za dvadesetpetogodišnjicu je idealan tajming. Originalni primerci ploče su dosegli apsurdno visoke vrednosti među preprodavcima. Novo izdanje takođe sadrži sve pesme koje su se pojavile na filmu ali su izostale sa originalnog saundtreka, između ostalog i Kornelove snimke za Dilonovog lika. Istorija nas uči da je najvažnija izbačena pesma u stvari bila Heart and Lungs ( Truly). Iz benda kažu da su im pesmu izbacili sa albuma „jer su brojni menadžeri pritiskali da se još pesama njihovih bendova nađe tamo. Nama je rečeno da je Heart and Lungs bila omiljena Kameronu Krou, tako da nam je drago što će se najzad naći na albumu."

I meni je drago!

Čak i 25 godina kasnije, Singles mi je ostao omiljeni album. Retko slušam Pearl Jam, ali dovoljno je čuti Breath i State of Love and Trust da me podseti koliko su bili sjajni. Isto važi za Alice In Chains ( Would) i Krisa Kornela ( Seasons – pesma kojoj će se mnogi vratiti posle njegove smrti). Album je pratio sranje od filma, nema sumnje, ali je takođe savršeno ovekovečio istorijski period u razvoju muzike o kom se često razmišlja.

Kem Lindzi se posle ipak ošišao. Ima i Tviter.

Još na VICE.com:

Domaći hitovi stari 20 godina: Red treša i po koji biser

Omiljene pesme Nirvane Kortni Lav su uglavnom one o Kortni Lav

Odajemo počast Madoninoj post-pank prošlosti ranih osamdesetih