Imamo par pitanja za Srbe, Hrvate i Bosance koji su se pobili u kafiću

Ovo zvuči kao vic, onaj vic iz osnovne škole, politički nekorektan, ali bez ružnih reči i nekakvog morbidnog završetka. Ali nije, grupica Srba, Hrvata i Bosanaca napravila je haos u jednom kafiću u Beču.

Kako prenosi Fenix magazin, problem je nastao kada grupica od deset ljudi (sedam muškaraca i tri žene) nije uspela da se dogovori oko provoda te večeri. Jedni su hteli da igraju pikado, a drugi da plešu - i znate kako se već završavaju situacije u kojima ljudi ne mogu da se dogovore da li će plesati ili igrati pikado – prvo glasnom svađom, urlanjem, bitkom znakovnim jezikom koji se mahom sastoji od srednjeg prsta, ukrštenih nadlaktica i šipka, a zatim i barskom tučom.

Iz bečke policije navode da su učesnici ovog incidenta bili pijani, što - sad ćemo uleteti u stereotipe o Balkancima, ali ko ih jebe - uopšte nije olakšavajuća okolnost, jer su ove grupe inače sklone krajnje besmislenim sukobima. Naročito ako se nađu u inostranstvu, i naročito ako mesto na kome se nalaze sadrži mašinu za pikado i plesni podijum. To je recept za omanji međunarodni sukob.

Policija još nema odgovore na sva pitanja oko ove tuče, ali policija možda i ne postavlja prava pitanja, niti traži odgovore tamo gde bi trebalo da se potraže. Zato ja imam neka pitanja, ali i odgovore, koji mogu biti samo pretpostavke, a mogu se ispostaviti istinitim. Ipak je u pitanju samo grupa Srba, Hrvata i Bosanaca, a tu ne postoji previše prostora za grešku kada je procena štete, to jest, smanjenja prosečnog IQ-a čitavog bloka gde se nalazi kafić u kom se odigrala tuča, u pitanju.

Nisam ludi nacionalista koji je protiv politike pomirenja, ali mislim da, ukoliko ste gastarbajter u Beču, poslednje što treba da radite je da se družite sa ostalim gastarbajterima. To je apsolutno najgora moguća ideja. Stvarno je lepo videti pripadnike do skoro zaraćenih država kako se druže, ispijaju piće u veselju, a onda se zagledaju u čaše, odmahnu glavama i kroz uzdah kažu "Jebem ti političare, taj rat niko nije tražio". To je zaista slika za razglednicu. Ali izgleda da to ne može da funkcioniše u praksi, u Beču. Ukoliko vas baš najotvorenije ne izbegavaju, probajte da se družite i sa svim drugim ljudima koji žive u tom gradu.

Jedan deo grupe je hteo da igra pikado, a drugi je hteo da pleše. Okej, hajde da pretpostavimo da je ovim ljudima nemoguć scenario u kojem određeni broj ljudi igra pikado, a određeni broj pleše, već da svi moraju da rade istu stvar. U kafiću ih je bilo deset. Makar se delili po timovima, pikado ipak predstavlja individualan sport u smislu da svako gađa za sebe. Sumnjam da su planirali da izaberu neformalnog kapitena igre, najboljeg bacača pikado strelica koji bi predstavljao svoj narod.

Kada završe gađanje, treba da prođe još DEVET osoba kako bi ponovo došli na red. Imaju po tri strelice, uračunajte vreme koje ode na koncentraciju, likovanje kada pogode dobar broj ili nerviranje kada promaše i onaj deo u kom šetaju do table, vade strelice i pritiskaju dugme za sledećeg igrača. To je dosta vremena. Zašto u međuvremenu, dok već čekaju red, ostali ne bi mogli da plešu? Pošto se već ne preporučuje da imaju nagle pokrete dok gađaju metu. To je bar sa pikadom, nije sala za šahovski turnir sa mrtvom tišinom. Muzika dopire i do tog mesta.

Ne znam da li ovaj događaj treba u potpunosti da nas razuveri da je bilo kakav normalan dijalog između ove tri države moguć, ukoliko imamo grupicu budala koje će se potući u kafiću u koji su, kako navode mediji, zajedno došli. Dakle nisu došli odvojeno, pa da su se mrko gledali preko stola, da je Bosanac zakačio Hrvata ramenom, a Srbin uleteo da ga brani, misleći da se radi o njegovom sunarodniku, pa se povukao kada je video da je u pitanju ne toliko omiljen komšija, a onda se Hrvat uvredio što ga ovaj ne bi branio iz političkih razloga, a Bosanac ispizdeo što se Srbin uopšte umešao. Ne, došli su tamo, pretpostavljam, kako bi se dobro proveli, a završili su makljajući jedni druge. Mada možda oni to smatraju dobrim provodom. Da, vrlo moguće. Jebi ga, još jedan stereotip, ali šta da radim kada mi, procentualno, u najvećem broju slučajeva ne nude prostora za drugačije mišljenje.

Jebiga, to moramo da znamo, kada je već u pitanju tuča nalik onim u salunu, normalno je da barem navijamo za dobre momke (ostaviću vam tu slobodu da sami izaberete stranu, ne morate da se držite patriotskih okvira). Iz ostalih medija možemo da saznamo da je jedna žena zadobila povrede lica, ali to je katastrofalna činjenica, a ne podatak koji treba da nas obraduje. Da li su se neki stereotipi obistinili u kriznim situacijama? Da li je Srbin ili Hrvat pesničio Bosanca u glavu govoreći "PADNI VEĆ JEDNOM!" a ovaj mu se, potpuno neozleđen cerekao u lice. Da li je neko pretio Haškim tribunalom? Da li nisu znali šta znači tisuću, a šta listopad?

Zašto sam ja taj koji, umesto da ujedinjuje, razdvaja strane? Ko kaže da su Hrvati nužno stali jedni uz druge. Šta ako su se pomešali? Ne znam, postoji milijardu scenarija kako je mogao da izgleda ovaj mulitikulturalni melting pot.

Izgleda da odgovore na ova pitanja nećemo saznati osim ako učesnici ne sazovu konferenciju sa štampu i prenesu nam tačne detalje sukoba. A neće. Tuča Srbina, Hrvata i Bosanaca oko pikada u Beču ostaće večita misterija.

Još na VICE.com:

Imamo neka pitanja povodom ovog "Igra prestola" dildoa

Deset pitanja za autora uputstva za upotrebu seksualnih rekvizita

Najgluplja pitanja koja su ženama u Srbiji postavljali na razgovoru za posao