Eminentni naučnici Džejn Gudol, E.O. Vilson i Džejms Hansen su među onima koji su potpisali upozorenje, objavljeno u ponedeljak u časopisu BioScience. Članak pod nazivom „Upozorenje svetskih naučnika čovečanstvu: druga opomena“ ukupno je potpisalo 15.372 naučnika iz raznih oblasti nauke. Ovo se smatra za najširu formalnu podršku naučnika ikad jednom novinskom članku.Članak „Druga opomena“ je dopunjena verzija originalnog dokumenta „Upozorenje svetskih naučnika čovečanstvu“, koji je objavljen 1992, pre 25 godina. Potpisan od strane 1700 naučnika, uključujući i većinu živih dobitnika Nobelove nagrade, upozoravao je da ljudski uticaj na okolinu predstavlja „ozbiljan rizik po budućnost koju želimo ljudskom društvu“, i u njemu su prikazani zabrinjavajući trendovi.
Reklame
Džejn Gudol. Fotografija: Urban Explorer Hamburg/Flickr
„Objavili smo dopunjeno izdanje zato što smo želeli da javnost zna kako stojimo danas“, kaže Vilijam Ripl, ekolog sa državnog Univerziteta Oregona i koautor članka „Druga opomena“. Uz par izuzetaka, ti trendovi su tokom proteklih 25 godina postali mnogo gori.„Od 1992. emisija CO2 (ugljen dioksida) je skočila za 62 procenta, a globalna temperatura je skočila za 29 procenata, dok je broj kičmenjaka među divljim životinjama opao za 29 procenata“, kaže Ripl za Motherboard.
Podaci koje su istraživači prikupili otkrivaju da je tokom poslednjih 25 godina došlo do:
Smanjenja količine pijaće vode od 26 procenata po glavi stanovnika
Povećanja od 75 procenata mrtvih zona u okeanima
Gubitka skoro 300 miliona hektara šuma
„To su alarmantni trendovi. Potrebni nam prirodni resursi da bismo opstali“, kaže on.
Biljke, životinje, insekti, ribe i druge vrste u prirodi obavljaju niz različitih zadataka, kao što su proizvodnja kiseonika, čišćenje vode i oprašivanje. Sve zajedno, procenjuje se da bi dobra i usluge koje pruža priroda mogle da vrede između 125 i 145 biliona američkih dolara godišnje. Uz dodatne dve milijarde ljudi od 1992. – povećanje ljudske populacije od 35 odsto – te vitalne usluge su pod sve većim opterećenjem, piše u članku.Pogledajte VICE Srbija film Beogradska Amazonija - Beljarica
Jedan od pozitivnih trendova je oporavak ozonskog omotača, koji štiti sav živi svet od ultraljubičastog zračenja. 1987. godine, države su se udružile u Montrealskom protokolu UN i zabranile hemikalije koje oštećuju ozonski omotač. Porast korišćenja obnovljivih izvora energije je još jedan pozitivan trend, kaže Ripl.
Reklame
U originalnom upozorenju fokus nije bio toliko na klimatskim promenama, ali njime se apelovalo na čovečanstvo da prestane da koristi fosilna goriva. Na klimatskoj konferenciji UN u Bonu, Nemačka, u ponedeljak, još jedna grupa naučnika je upozorila da će globalna emisija CO2 najverovatnije porasti, nakon što je protekle tri godine bila stabilna.Klimatske promene su tu. Opasne su. A biće mnogo gore“, u svojoj izjavi kaže Johan Rokstrom, izvršni direktor stokholmskog Centra za održivost, međunarodnog centra za nauku o održivosti.Očekuje se da će emisija CO2 u SAD tokom 2018. porasti za 2,2 procenta, uglavnom zbog vremenske prognoze da će zima biti hladna. Emisija iz Kine i Indije je takođe i dalje u porastu, mada raste sporije nego pre nekoliko godina.
Fotografija: NASA/Wikimedia Commons
„Vest da emisija raste nakon tri godine mirovanja je veliki korak unazad za čovečanstvo“, kaže Ejmi Luers, izvršna direktorka Future Earth, međunarodne organizacije za naučno istraživanje održivosti.„Emisija mora uskoro da dostigne vrhunac, i da se do 2050. približi nuli“, kaže Luers u saopštenju.
Ripl se slaže da postoji hitna potreba za smanjenjem emisije CO2 i kaže da se u njihovom članku „Druga opomena“ navodi niz načina da se zaustavi negativan ekološki trend, uključujući i više parkova i prirodnih rezervata, suzbijanje trgovine divljim životinjama, okretanje ishrani na biljnoj bazi, širenje programa za planiranje porodice i edukativnih programa za žene, i masovno usvajanje tehnologija obnovljivih izvora energije i drugih „zelenih“ tehnologija.
