Kako da vas suncobran ne ubije na plaži, prema savetu čoveka koji se u to razume

Sedmi jul 2015. oko tri i trinaest popodne je za Eda Kviglija bio nalik na bilo koji drugi sedmi jul oko tri i trinaest popodne. Odmarao je na plaži u Delaveru sa tazbinom, kao što već 37 godina unazad radi svakog prazničnog vikenda oko četvrtog jula. „Bilo je divno popodne“, objašnjava Kvigli u snimku okačenom na YouTube. „Vazduh vruć, ali pirka vetrić.“ Ed je bio na odmoru, daleko od svog doma u Virdžiniji – zavalio se u stolicu, stopala zabo u pesak, bezbrižno gledao u okean. Sve je to okončano samo minut kasnije.

U tom trenutku je vetar iščupao iz peska suncobran sa drvenim stalkom od sedam stopa, i zario ga Edu pravo u levo oko. Počeo je da kašlje krv. Hitna pomoć je došla i 40 minuta ga vozila kroz gužvu do najbliže klinike, pa zatim helikopterom do druge bolnice. Šiljak suncobrana zario mu se u moždanu duplju. Tokom sledećih nekoliko meseci, više puta je bio operisan – kozmetički zahvati, rekonstrukcije, sve redom. Video je dvostruko, ali bar nije sasvim oslepeo. Izgubio je čulo mirisa i ukusa. Oktobra 2015., tokom jedne od poslednjih operacija koja je trebalo da mu ispita gornje sinuse zatvori procep u moždanoj duplji, srce mu je stalo. Kvigli je, kaže, bio klinički mrtav 23 minuta.

Ipak, vratio se u život. Od tog nesrećnog slučaja, on uredno održava blog posvećen bezbednosti suncobrana na plaži, sa ciljem da pomogne drugima da izbegnu ono što se njemu desilo. Njegovi saveti, koje ste možda čuli u Inside Edition, su danas važniji nego ikada ranije.

Kako se ispostavilo, ovi incidenti i nisu toliko retki kao što se misli. Samo prošle nedelje, dve žene su stradale u nasrtaju odbeglih suncobrana: jedna turistkinja iz UK na plaži u Nju Džersiju, druga je iz Pensilvanije a sunčala se u Merilendu. (Kako javlja NYT, jedna osoba sa Ist Sajda je 2006. tužila državu Njujork zbog povrede ovog tipa i dobila odštetu u iznosu od 200,000 dolara.)

Dakle, dok je leto još na vrhuncu a u njega i sve prateće opasnosti, obratili smo se Edu Kvigliju. Evo šta nam je on rekao o svom životu, o onom incidentu, i o merama predostrožnosti koje će vam pomoći da se spasete suncobrana.

VICE: U kojoj meri vam se život promenio od te nesreće?
Ed Kvigli: Bio sam IT konsultant, u to vreme radio za Centralnu banku. Iako mi je bilo 67 godina, nisam planirao da se penzionišem, ali taj incident me je praktično oterao u penziju. To samo po sebi i nije tako loše, ali jeste bilo malo ranije nego što sam želeo – od finansijskog kolapsa koji se desio deceniju ranije, pokušavao sam da nadoknadim gubitke. Znači nije mi bilo svejedno, ali malo sam smanjio troškove pa je sve ispalo OK.

Izgubio sam osećaj ukusa i mirisa, a voleo sam da kuvam. Bio sam pravi fudi, dakle to se dramatično promenilo. Još uvek ponekad kuvam, ali samo dobro poznata jela – ne eksperimentišem kao nekad. Volim akvarel, ali kad slikam teško mi je da odredim kad će tačno kičica dotaći platno; tome sam morao da prilagodim svoj stil.

Operacije su uspele, iako im je pacijent tehnički umro na stolu dok su radili na mozgu. To je mojoj supruzi teško palo – ona se nosila sa mukom, a ja sa bolom. Još uvek pazi na mene. Kad krenem negde, ona mi dobaci „Čuvaj se!“ Ja je sa vrata pitam „Čega da se čuvam?“ a ona će „Znaš ti dobro čega!“

Ali po prirodi sam optimista. Bio sam fizički u odličnom stanju pre incidenta, onda sam tri godine pauzirao, ali najzad počinjem ponovo da treniram. Život mi je dobar. Postavio sam sebi cilj, radim na širenju svesti o riziku koji [suncobrani na plaži] predstavljaju i o neophodnoj predostrožnosti.

Počeo sam i da pišem. Napisao sam jednu kraću knjigu za mlade, a nedavno sam završio i kratku priču za grupu pisaca-amatera čiji sam član. Nadam se da ću naći izdavača, dakle svašta imam u planu. Oduvek sam imao više hobija nego slobodnog vremena.

Koliko se bavite javim radom, konkretno na svom blogu?
To ja uglavnom samofinansiram, na sajtu primamo donacije ali ne promovišem ih aktivno. Imam i Fejsbuk stranu čije održavanje plaćam da bih poruku širila do većeg broja ljudi. Što se tiče javno govora, tu je na primer vaš sajt. Ja svakog proleća kontaktiram lokalne medije u svom kraju [kod Ričmonda u Virdžiniji], ali nažalost nisu uvek spremni da urade prilog o tome. Ove godine nisu.

Pre dve godina je u Virdžiniji jedna žena poginula [od suncobrana na plaži]. Moj slučaj je bio godinu dana pre toga. Ja se od tada obraćam svakom kome mogu, ali samo me je jedna lokalna radio stanica intervjuisala dok ta žena nije poginula. Onda su se vratili i prošle godine ponovili intervju, a bio sam jednom i u Inside Edition. Ponoviće priču i ove sezone, zbog tih novih slučajeva.

A sada glavno pitanje: koje mere predostrožnosti treba preduzeti kako suncobran ne bi odleteo i, daleko bilo, pogodio nekog u oko?
Kad vetar počne da duva na plaži, spasioci savetuju da se suncobran dodatno osigura – da se malo rasklimata i ponovo zabode u pesak, obavezno da bude okrenut protiv vetra. Samo što je u stvari potpuno nebitno da li suncobran stoji uz ili niz vetar. On funkcioniše kao jedro, kao krilo aviona, čim krene vetar da duva stvoriće se područje nižeg pritiska. Dakle, nezavisno od pravca vetra, moguće je da će iščupati suncobran iz peska.

Zato moj osnovni savet glasi: Kad veta duva, sklopi suncobran. Nikad ga ne ostavljaj bez nadzora. Dok je rasklopljen, obavezno koristi sigurnosni mehanizam kakve preporučujem na sajtu. Verovatno je najpouzdaniji BeachBUB koji peskom dodaje 40-50 kg težine osnovi suncobrana. Šrafovi su OK, bolje nego ništa, ali i njih je moguće prosto iščupati iz peska. Takođe je dobro imati proreze u platnu, kako bi se smanjio efekat vazdušnog potiska.

Ova vrsta nesrećnog slučaja dešava se retko, ali možda i ne baš tako retko. Šta vi mislite?
Znaš kako je, mediji posvećuju pažnju samo senzacionalnim dešavanjima. Našao sam jedan resurs, Hospital-Data se zove, koji dokumentuje hiljade incidenata godišnje vezanih za suncobrane. Nisu svi na plaži, neka čovek samo hoda ulicom i slučajno se nabode na šiljak suncobrana. Ove godine planiram da ih kontaktiram i zamolim ih za pristup izvorima podataka. Ja radim sa kompjuterima, možda bih mogao da napišem algoritam koji će izdvojiti samo incidente sa velikim suncobranima na plaži. Ali ono što sam hteo da kažem, ako na primer nekom u bašti restorana padne suncobran na glavu i čovek ode da mu se posekotina ušije, o tome novine neće pisati; samo Hospital-Data to beleži. Pregledao sam ručno možda 150 njihovih fajlova, od kojih je praktično pola vezao za plažu. Na primer, iščašenje ramena izazvana postavljenjem suncobrana. Neverovatno je koliko problema oni mogu da izazovu a da ne dovedu čoveku baš život u opasnost.

Idete li još uvek na plažu?
Ne propuštam – čak i te godine posle nesreće, bio sam na plaži sa rodbinom.

Rekli ste da se žena još uvek brine da vam se nešto ne desi kad izađete na ulicu. Kako se drugi ljudi ponašaju prema vama, kako reaguju na vaše iskustvo?
Desi se neka da me pitaju dok čekam u redu za sladoled kako sam izgubio oko. Ja im sve ispričam, ponudim im vizitkartu sa adresom sajta i sažetkom misije. Nekad im dam po čitav štos vizitki, da podele svojim poznanicima.

Koliko vam se poznanika obratilo prošle nedelje, kad su se desila ta dva nova incidenta u Nju Džersiju odnosno Merilendu?
Svi živi, sa svih strana sveta. Imam poznanike i članove porodice na Zapadnoj Obali, čak mi i oni šalju te tekstove kad na njih naiđu. Tako internet radi, samo se recikliraju vesti. Mnogo ljudi nailazi na ovakve stvari. Jedan od hirurga koji mi je radio rekonstrukciju lica, čovek je iz Engleske, pozvao me je pre neki dan da me pita da li sam čuo za ženu koju je suncobran udario u članak. Video je na BBC.

Samo još jedom da ponovim, jer zaista smatram da ljudi ne shvataju o kakvoj se opasnosti radi: kad počne da duva duva jak vetar, spustite suncobran; ne ostavljajte suncobran podignut dok se kupate; i koristite sigurnosne mehanizme.

Ko sedi na plaži dok duva vetar 60 na sat, verovatno mu nije baš prijatno bilo da ima suncobran ili ne.

Pratite Aleksa Norsija na Tviteru.