Pitali smo trans osobe u Indiji šta za njih znači sloboda

Čekali smo taksi u foajeu hotela kad se pojavila grupa kinara (pripadnica trećepolne zajednice Indije) koje su želele da vide Lakšmi Narajan Tripati, transrodnu aktivistkinju i igračicu koja je navodno odsela u istom hotelu, Kama’s Inn u Berhampuru u Odiši.

Odeća, nakit, i šminka bili su u svim mogućim bojama. Kinare su stigle pravo sa plesne probe. Prvi transrodni kulturni festival Berhampura trebalo je da se održi dan kasnije, a ove žene su tim povodom organizovale razne nastupe, od folklora do modnih vija. Tripati je planirana kao počasna gošća ovog događaja [ali kasnije je otkazala zbog problema sa zdravljem.]

Mi smo došli da ispratimo ovaj festival u organizaciji Aneša Kala Kenre. Kinare nisu našle Tripati u ovom hotelu, pa su ostale da popričaju sa nama – rado smo primili njihove poklone u vidu cveća i tradicionalnih čena poda slatkiša. Led je probijen uz par selfija, pa smo se sledećeg dana fotograf Viraž i ja našli na celodnevnom festivalu.

Viraž nije ranije imao prilike da upozna pripadnice trećeg pola, ni da čuje njihove pritužbe na državu koja zanemaruje prava transrodni lica. Za večerom smo uglavnom pričali o slobodama – o slobodi od predrasuda, o slobodi opredeljenja bez obzira na to ko si i šta si, o slobodi bezuslovnog samoljublja.

Barša (25) zna šta to znači biti slobodna. Pobegla je iz porodičnog doma sa samo 15 godina, našla svog gurua i počela da živi sa njom. „Za mene sloboda znači da mogu da radim šta god poželim, umesto da mi neko drugi govori šta je ispravno, a šta pogrešno.”

Kanima (28) nastupa kao plesačica, od toga se izdržava. Takođe od prijatelja uči o kozmetici sa namerom da postane šminkerka. „Kad budem mogla da od svog novca kupim svoju kuću i zasnujem svoju porodicu, tada ću se smatrati srećnom i slobodnom.”

Minakši (27) je sa deset godina shvatila da se razlikuje od ostalih dečaka u susedstvu. „Nisam znala šta da radim. Nisam imala pojma ni o čemu.” Teško joj je kad čuje šta joj ljudi dobacuju. “Na pijaci ima svakakvih komentara. Zlostavljaju me. Onog dana kad se to više ne bude dešavalo – to će za mene biti sloboda.”

Šanti (53) je guru za približno 40-50 Kinara, sa kojima živi na iznajmljenom posedu. Šanti kaže da je po njoj sloboda moguća samo kad svim članovima društva bude ukazano poštovanje koje zaslužuju, ka se bude promenio stav javnosti prema trećem polu. „Neće ići brzo, ali verujem da će se desiti.”

Sonali ima 24 godine i prosi po vozovima. Školu je napustila u sedmom razredu. Posao nije mogla da nađe. „Morala sam da počnem da prosim”, priča ona. „Nas niko neće da zaposli.” Sloboda je za nju prilika da budeš ono što jesi, da smeš da poštuješ i voliš samu sebe. "Javnost neka kaže šta god hoće". Sonali bi volela da jednog dana završi školu.

Pratite Marušu Muzafar preko Tvitera.

Originalno objavljeno na VICE Indija.