Najbedniji likovi četvrte sezone serije "Black Mirror"

Pojavila se nova sezona Black Mirror, pa se pozdravite sa verom u čovečanstvo. Sumorna naučno-fantastična antologijska serija Čarli Brukera postavlja teška pitanja o tome kako tehnologija sjebava nas, ljudska bića – uglavnom nas pretvara u velike seratore, ili nas tera da pokazujemo svoje urođeno seratorstvo na nove i zastrašujuće načine.

Ni četvrta sezona po tom pitanju nije ništa drugačija. Opšta tema je svesnost, sa epizodama koje prikazuju jezivu stranu svega, od veštačke inteligencije do moždanih implanta, aplikacija za dejting i video igrica. To Brukeru i njegovom timu scenarista, glumaca i reditelja – uključujući i Džodi Foster – ostavlja dosta mogućnosti da istražuju šta se događa kada ekstremno bezvezni ljudi dođu u posed tehnologije sa kojom društvo još nije u toku. Ako su likovi sa televizije kao naši prijatelji o kojima volimo da tračarimo, ovde smo poređali one koje ćete u narednih nekoliko nedelja pljuvati.

Upozorenje: ispod se nalaze spojleri za četvrtu sezonu Black Mirror. Ako je još niste odgledali, čitate na svoj rizik.

Ne sećate se Entonija (Pol Braunstin)? To je u redu, on je najmanji drkadžija na spisku, ali ništa ne prepuštam slučaju. Evo detalja: On je Marin (Rouzmeri De Vit) zgodni, istetovirani pacijent koji se na početku epizode oporavlja od pada sa motora, a na kraju je zove na karanje. Njegova bedna, samozadovoljna opaska kada ustane iz njenog kreveta – "Sledeće nedelje u isto vreme?“ – priziva vreme kada je Mari imala kontrolu nad svojom ćerkom i svojim životom. Iako nije jasno da li ju je ova depresivna situacija gurnula preko ivice, u izliv besa majke – matice, to je i dalje bedno reći nekome sa kim si u vezi.

Uđite u svet u kojem je romantično zadovoljstvo zagarantovano – to jest, ako verujete algoritamskoj aplikaciji za dejting pod nazivom Kouč. Ali nije svako uparivanje uspešno, i dejt kao što je Nikola (Gvinet Kejvort), koju Kouč uparuje sa Frenkom na čitavih godinu dana, je toliko grozan, da može da ga smisli samo sadistički kompjuterski program. Nikola se u suštini veoma trudi da samu sebe učini nesrećnom, vukući sa sobom na dno i Frenka. Kao algoritamski generisana ličnost osmišljena da na kraju poveže Frenka sa istinskom srodnom dušom, ona je nešto najbliže negativcu u ovoj epizodi.

Entoni možda jeste seronja, ali ni Mari nije svetica. Naravno, u posedu tehnologije koja omogućava nadgledanje deteta kao da si anđeo čuvar, svaki roditelj bi učinio sve što je u njegovoj moći da svoju petnaestogodišnju ćerku drži podalje od teških droga i nesmotrenog seksa. Ali Mari u tome odlazi predaleko, tako što za sebe zadržava informaciju koju Sara (Brena Harding) ima pravo da zna. Ne samo da svojoj ćerki ne kaže da je špijunira, već i interveniše u njenom tinejdžerskom životu kao da je u pitanju igrica Sims. Doživljava ultimativni udarac kada sazna da joj je ćerka trudna. Da li obavlja razgovor o postupcima, posledicama, ljubavi, greškama i izborima u budućnosti? Ne – sipa joj pilulu za jutro posle u jutarnji ceđeni sok. Ko još pravi takva sranja?

Za ovo stvarno nije potrebno objašnjenje: trapavi štreber koji je preko dana namrgođen, ne uspeva da skupi dovoljno empatije za pravo prijateljstvo, a noću se igra toga da je centar univerzuma. Ali ispostavlja se da bi sve njegove lutke mogle da imaju dušu, i on ih muči sve dok ne bude po njegovom. Ovaj batica je jebeni bednik, kao i svaki tužni dečak koji bi činio potpuno isto, kada bi bio dovoljno pametan. Kada sam prvi put gledao epizodu, bio sam siguran da će Dali – ko ga igra stručnjak za dočaravanje seronja, Džesi Plemons, to jest Tod iz Brejking beda – zauzeti prvo mesto na listi. Donekle je čak bio inspirisan i Donaldom Trampom! Ali evo nas tek na petom mestu. To samo pokazuje koliko mračna postaje ovaj serija kasnije, uprkos Brukerovoj nedavnoj tvrdnji da je zapravo optimista.

I ova epizoda me je iznenadila. "Krokodil“ prati ženu koja istražuje potraživanja za osiguranjem uz pomoć naprave koja čita sećanja. Iz opisa sam očekivao antiutopijskog istražitelja koji uz pomoć magije mapiranja sećanja izvlači bolne istine iz svojih žrtava, u stilu Džona Hama u "Snežnom Božiću“. Umesto toga, Šazija (Kiran Sonja Sovar) svoj dosadni birokratski posao osvežava gomilom prelepih trenutaka, kao kada psa čuvara opakog izgleda naziva "kučencetom“. Njena interakcija sa mužem, kao kada mu za rođendan poklanja morsko prase, je više nego ljupka, i obožavam kada đuska na pesmu koja će me od sada pa zauvek asocirati na brutalno ubistvo.

Šazijina ljudska pristojnost samo potcrtava koliko je zapravo zla Mia (Andrea Rajboro), glavna junakinja. Dok je bila mlada, bila je isuviše slaba da bi učinila pravu stvar. Kao odrasla je isuviše jaka za svoje dobro – uvek u ime zaštite svoje porodice, naravno. Ali toliko brzo i temeljito se iskvari da je nemoguće da ta tama nije oduvek bila u njoj. Nikada ne uživa u ubistvu, ali je na sumnjiv način dobra u tome. I bezobzirna je.

Ovde Black Mirror stupa na teritoriju negativaca iz crtaća. Upoznajemo doktora Psihopatu – uf, izvinite, doktora Dosona (Daniel Lapejn) – tokom flešbeka na početku epizode sa antologijom unutar antologije, "Crnom muzeju“. Doson je seronja, čak i pre nego što mu mozak biva slučajno prespojen tako da se bukvalno loži na tuđi bol. On je zgodni lekar koji se tajno zabavlja sa medicinskom sestrom iz svoje bolnice, i redovno pušta decu da umiru. Verovatno bi dospeo na ovu listu i pre nego što smo saznali da ubija starice i muči beskućnike iz svog bolesnog zadovoljstva. Nemoguće je osetiti empatiju prema njemu – ali istina je da nikada nije imao priliku da ne bude toliki govnar, zahvaljujući…

Kakvo je to ime, Rolo Hejns? Ako ne postoji neka tajna veza sa onim bolesno slatkim slatkišima od karamela, onda je u pitanju samo futuristički procvat prevaranta koji je suncu prišao preblizu. Hejns (Daglas Hodž) je kustos Crnog muzeja, kolekcije kriminalnih artefakta koji slučajno pruža neku vrstu dokaza teorije fanova da se sve epizode Black Mirror odvijaju u istom univerzumu. Vešt je na rečima, i nemilosrdno zasipa Nišu (Latišu Rajt) užasnim pričama kako je uz pomoć neregulisane tehnologije interfejsa za mozak sjebavao ljude zarad svoje koristi. Kada mu ona ponudi vodu, on popije celu bocu! Ko još to radi?

Apatični oportunisti kao što je Hejs, kao i priroda korporativne birokratije, verovatno su zaslužni za više ljudske patnje nego sve serijske ubice i sadistički štreberi koji izigravaju bogove na ovom svetu. Ali do kraja epizode, on transcendentuje apatiju poslovnog sveta i prelazi na sasvim otvoreno robovlasništvo i mučenje zbog profita. On je još jedan od negativaca iz crtaća koji su prava poslastica ove serije.

"Metalna glava“ se odvija na napuštenoj deponiji koju su zaposeli roboti "psi“, programirani da budu najljući čovekovi neprijatelji. Ove inteligentne mašine za ubijanje – ili ko god da ih je izumeo – su neporecivo najgori likovi u seriji. Nemaju nikakav motiv osim da ubijaju, nema lekcije koja može da se nauči, osim one da je smrt neizbežna, i nemaju moralnih načela, osim da love ljudsko meso. Ko god da je odgovoran za njih sigurno je jednodimenzionalna, nezanimljiva, nepopravljiva gomila govana, zbog toga što je napravio savršenog bota smrti, ne ostavljajući nijednu pouku o prirodi ljudske ludosti koja je za to kriva. Kakav seronja.

JOŠ NA VICE.COM:

Spremite se 'Black Mirror' seriju knjiga

Razgovarali smo sa Čarlijem Brukerom o seriji 'Black Mirror,' strahu i budućnosti satire

Pitao sam stručnjaka u Srbiji koji Ajfon da kupim