Iako štrajk glađu vlasti deluje smešno - nije uopšte smešno

Sramno je da bogati funkcioneri izvrgavaju ruglu metod borbe koji je često krajnji, ali za ljude koji su očajni.
12.4.19
vulin

Navikli smo na sve u Srbiji, posebno kada je politika u pitanju.

Koliko je samo sramotno ono čemu prisustvujemo u poslednjih 24 časa? Mnogo, pitanje je da li može gore.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, socijalista koji živi u vili na Dedinju, koji se relaksira u SPA centru hotela Hajat, kome tetka iz Kanade šalje 200.000 evra je rešio da se sprda sa svima najavljući štrajk glađu jer "želi da ukaže na nasilje koje sprovode Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić".

Pored toga što je spin o nasilju opozicije i dalje samo spin vlasti, jer ne može da se poredi odnošenje ograde sa gradilišta i štangle u glavu koju je dobio Borko Stefanović, ideja o štrajku glađu predstavnika države je nezabeležena u istoriji moderne politike.

Ali pre svega, Vulinova ideja kojoj se brže bolje priključio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je pre svega krajnje neljudska, nehumana i bezobrazna jer je štrajk glađu kroz istoriju obično bio poslednja slamka spasa nekim očajnim ljudima, osim u slučaju Tomislava Nikolića koji je utro put zloupotrebi tog čina pre osam godina.

Zato, pre nego što ministar Vulin izađe iz svoje crne limuzine, uđe u skupštinu i krene da gladuje, neko pročita sa čijim se sudbinama sve poistovećuje i sprda: