Sva letovanja na koja ćeš da ideš kao dvadesetogodišnjak

Baš je dobro kad se čovek negde otputuje, zar ne? Ja sam se upravo vratio sa letovanja. Pržio se na suncu, nalivao se pivom iz majušnih konzervi, pročitao pet strana knjige koju sam nameravao da završim. I sad je sve gotovo. Nema više. Opet sam se našao pod fluorescentnim kancelarijskim svetlom. Kako drugačije da kanališem svoju dosadu nego da pakosno komentarišem letovanja svih svojih vršnjaka.

Nažalost, ne zarađujem dovoljno da bih lično iskusio sva dole opisana letovanja, ali zašto bi me to sprečilo da podmećem i generalizujem na osnovu predrasuda i slika iz profila?

Između dvadesete i tridesete, često će vas na ivicu suza dovesti cena rominga i spuštanje sa droga. Hranićete se isključivo cigaretama i bagetima punih plastičnog sira. Izgubićete novčanik tokom 280-minutne šetnje od festivala do airbnb lokacije. Uprkos svoj patnji i iscrpljenosti, uprkos činjenici da ste stigli samo na jedan Loran Garnije set još prve večeri, ponavljaćete ovaj ritual iz godine u godinu.

Baš je lepo kad vidiš da ti je bivša koleginica sa faksa opet skoknula do Tajlanda i/ili Balija. Još bolje je kad na slikama demonstrira kako jednom rukom drži koktel u ljusci kokosovog oraha a drugom mazi komiranog indokineskog tigra. Njen krupni, mišićavi dečko – „sportski tehničar" nalik nekom od Hollyoaks likova – se takođe sjajno provodi. Ne samo što je legenda opšte prakse, već sad može da se pohvali da ima i ronilačku licencu zahvaljujući PADI kursu sasvim pristojne cene.

Kavos i Napu treba odraditi još pre nego što stignu dvadesete. Niko ne želi da vidi gomilu bradatih 28-godišnjaka kako se sa decom teturaju preko nekog klimavog mosta na Zakintosu. Ali Ibica, sa druge strane, je lokacija za odrasle. Po velikim klubovima samo ozbiljan di džej nastupa, a kao, možete nekad i da skoknete do druge strane ostrva da se malo odmorite. Nažalost, ispostaviće se da ti se termin letovanje preklapa sa štrajkom lou-kost avioprevoznika, i kvarom svih mogućih cisterni na ostrvu. Od nekog tipa na mopedu kupićeš tako loš kokain da će te oči zaboleti, a poslednjeg dana na plaži neko će ti veštom distribucijom kreme za sunčanje urezati reč „PIČKA" preko stomaka.

Trenutno se 34% stanovništva grada Lisabona sastoji od mladih, kreativnih likova iz Kambervela, u šorcevima, sa Njujorker torbama za plažu.

Pre ili kasnije, pustićete da vas onaj jedan uporan prijatelj ubedi da je kampovanje pravi izbor. Potrpaćete svoju preplaćenu obuću za planinarenje u prtljažnik i krenućete na vožnju. Prijaće vam prvih 40 minuta, onda će neko da krene da deli pečurke, neko drugi će greškom da pojede celo pakovanje hepo kockica, pa će jedan od vas morati ceo vikend da presedi sa njima u bolnici.

Moramo se osvrnuti i na skijanje, iako ja u životu nisam skijao jer sam socijalista. Ipak, čuo sam šta ljudi pričaju, video sam slike, prikupio sam informacije:
– Univerzitetsko skijanje samo je izgovor za gomilu napaljenih dvadesetogodišnjaka da jedni druge oralno zadovoljavaju po brvnarama.
– Sedamdeset posto opreme za skijanje prodaje se tatama koji ni ne skijaju, samo vole da pričaju sa mladim prodavcima.
– Da bi se skijalo, neophodna je „Pirs Brosnan" varijanta naočara za sunce.
– Sva skijališta na svetu izgledaju apsolutno identično. Ako neki kreten pokuša da vas ubedi da platite malo više za posetu najnovijoj stazi u Slovačkoj, ne nasedajte. I tamo vas čeka isto što i svugde – padina prekrivena snegom i gomilom ljudi po imenu Henri.
– Snoubording je isto što i skejting, samo za naduvane tatine sinove.
– Od skijanja se lome ruke.

Oni: „Gde bi voleo da otputuješ kad bi mogao?"
Ti: „Pa, oduvek sam želeo da posetim Japan."
Oni: „Ne može, kakav Japan, tamo je sve skupo, veruj mi, čuo sam da je užasno skupo, ne možeš u Japan, zajebi Japan, gde ćeš tamo…"

Ovaj razgovor vodićeš svakih par meseci sve do svoje tridesete.

Kad si bio mali, porodični put važio je za veliki hit. Sunce non-stop sija, sladoled od vanile curi iz bajatih korneta, desi ti se da nađeš majušnog raka ispod kamena u plićaku, sprijateljiš se sa onim čudnim klincem što zna gde se iza prikolica nalazi mrtav pas – znači, dobra stara tradicionalna zabava.
Problem je u tome što kad porasteš postaneš ciničan i manje voljan da se praćakaš na plastičnoj dasci kroz uzburkanu vodu na ivici zamrzavanja. Tvoji roditelji, na žalost, misle da je i dalje sjajna ideja da na dve nedelje zakupite paviljon koji prokišnjava, pa će te povremeno odvući sa sobom. Otkrićeš da je detinja magija sa vremenom iščilela. Umesto kula od peska i debelo sečenih slanih krompirića, ček te jeftino vino, osmodnevne partije Monopola, i uzavrele rasprave o hapšenju pedofila.

Ne znaš zašto ali kad si u inboksu video naslov „da vas podsetim još jednom oko faktura", nisi mogao da izdržiš. Samo dve nedelje kasnije nalaziš se u apoteci u Đangsuu, gde pokušavaš da pročitaš uputstva na flašici sredstva protiv komaraca. Komuniciraš sa prijateljima, porodicom, i bivšim kolegama samo preko komentara na slike koje kačiš po Fejsbuku. Na slikama si uglavnom dugokos, nosiš reklamu za pivo na majici, srčeš riblju čorbu iz činije u društvu vesele Australijanke po imenu Melani. Život ti najzad ima smisla, baš lepo.

Pregovori su trajali 14 mučnih meseci ali najzad ste stigli u petosobnu vilu na jugu Italije. Vrućina je, klima uređaj jedva pokazuje znake života, ali i to krkljanje zvuči bolje od tišine koja vas je u taksiju ubijala. Vas četvorica, nekad tako nerazdvojni na Pravnom, uglavnom ćutite i mislite koliko ste se zajebali. Godinama planirate to nezaboravno zajedničko letovanje. Previše godina. U međuvremenu ste odrasli, zaposlili ste, zaboravili šta je to Plejstejšn. Sad vam preostaje samo jedno: da pijete dok se ne setite da ste nekad bili prijatelji. Pij dok se ne vratiš u 2010. godinu. Pij dok ne budeš imao šta da kažeš na temu Fudbalskog saveza. Pij dok se ne ispovraćaš dovoljno da zagadiš celu obalu Tirenskog mora. Pij dok ne stigneš kući i ne zaboraviš ove neobjašnjivo nepoznate ljude.

Ova vrsta letovanja takođe je poznata kao „Instagram slike sa tamo nekog mosta". Bilo da ste otišli do Rima, Gdanjska, Nima, ili Ljubljane, provešćete vikend kod spomenika žrtvama Drugog svetskog rata, cirkajući koktele i obilazeći H&M prodavnice u nadi da se bar malo razlikuju od onih koje imate kod kuće. Kakvo zadovoljstvo. Divna prilika da snimite pun album slika od kojih će vam se plakati 12 meseci kasnije.

Ako baš moraš, slobodno putuj u Burundi da iskopaš nekom bunar ili upoznaš domoroce sa čarima Hari Potera. Samo nemoj da tražiš da te ja finansiram.

Pošto je jun, neko od vas nesrećnika mora da je zaglavio sa celom rodbinom na brodu. Ovo se obično dešava zato što se bliži nečija smrt. Tada se babe, dede, teče, strine, i svi ostali ukrcaju na brod „Ožalošćena porodica" da bi proveli 26 dana uz morsku hranu i neprijatne nerazgovore o nenasleđu. Nema šanse da ne završi na Fejsbuku ona slika na kojoj u sali Portofino igraš salsu sa svojom babatetkom.

Nije baš odmor, ali kako da odbiješ firmu koja hoće da te pošalje u Bejsingstouk na dvodnevni kurs vizualnog merčendajzinga? Popio si dosta jeftinog vina iz plastičnih čaša, dobro se najeo u lokalnom ogranku Džiraf restorana – kad je plaćeno, što da ne uživaš – a sad pokušavaš da zaspiš dok kolega sa druge strane tanušnog hotelskog zida bučno drka na internet pornografiju po dvadeseti put te noći. Polupansion je, doručku se ne nadaj.

Ovog leta, ona kul osoba u tvom društvu – ima najbolje tetovaže, nosi samo Karhart, nije mu problem da spizdi pet hiljada dolara – planira da proputuje kroz Ameriku. Očekuj Instagram postove u kojima poluironično pozira ispred kamiona i restorana brze hrane u državama koje su glasale za Trampa, iako ih je pre šest meseci po Tviteru prozivao da su „pune zaostalih primitivaca". Verovatno će se slikati i kako puca iz nečega. Kud svi Turci!

Zar nije to ono pravo letovanje? Da nazdravimo još jednim koktelom. Gde god vas put odvede ovog leta VICE vam želi sve najbolje. Čuvajte se.

Još na VICE.com:

Kako da ti uspe duga veza u dvadesetim godinama

Šta opijanje dvaput nedeljno u dvadesetim radi tvom telu

Pet sranje stanova u kojima ćeš živeti u dvadesetim