privatnost podataka

Obrišite sve aplikacije sa telefona

Ne samo Fejsbuk: Play Store (Android) i App Store (iOS) podstiču ekonomski model u kom besplatne aplikacije zarađuju tako što vaše podatke prikupljaju i prodaju oglašivačima.
12.12.18
Brisanje Fejsbk aplikacije
Fotografija: Shutterstock

Prethodno objavljeno na Motherboard.

Prošlog ponedeljka, u New York Times su bili objavljeni zastrašujući rezultati istrage velike „anonimne” baze podataka o lokacijama telefonskih uređaja, preko kojih je ovaj list mogao da isprati svakodnevne aktivnosti običnih ljudi – bez zaštite anonimnosti čak i u slučajevima poverljivih podataka kao što su posete kliničkim centrima, odnosno kućne i poslovne adrese.

Tekst iznosi na videlo ono što se godinama slutilo: aplikacije instalirane na telefon beleže vaše aktivnosti. Iako se mnogo priča o „anonimizaciji”, i tvrdi se da se podaci nikad ne sakupljaju poimence, navike korisnika su do te mere specifične – često i jedinstvene – da se i preko anonimnih identifikatora često može ispratiti aktivnost svakog pojedinca.

Uz ovu istragu, New York Times takođe nudi vodič za upravljanje i ograničavanje podataka o lokaciji kod pojedinih programa. Ovaj proces lakše se obavlja na iOS nego na Androidu, ali svako bi trebalo da ga redovno sprovodi. Ipak, mislim da osnovni zaključak ne glasi treba bolje kontrolisati podešavanja na telefonu, već treba mnogo, mnogo bolje paziti šta se na telefon i zbog čega instalira.

Reklame

Gde god da krenemo, nosimo sa sobom uređaj koji ne samo što sadrži GPS lokator, već i internet ili LTE vezu preko koje komunicira sa trećim licima, šalje im podatke koje mnoge od njih preprodaju. Načelno se lokacija može izvući iz kontakta telefona sa baznim stanicama, pa tako najbolji način za zaštitu privatnosti zahteva da koristimo ili glup ili nikakav telefon (ili iPod Touch). Ali za većinu nas, ovo nije praktično. Zato mislim da vredi preispitati koje aplikacije instaliramo na svoje uređaje, i koliko one stvarno vrede nama a koliko svojim kreatorima.

Pitanje koje treba da postavite sebi kada procenjujete aplikacije koje imate je "zašto ova aplikacija postoji?"

Odluke donete kada su Epl, Gugl, i programeri aplikacija počeli sa ovim poslom još uvek imaju svoje posledice, više od deset godina kasnije. Načelno rečeno, svi smo mi spremni da telefon platimo po nekoliko stotina dolara, ali ne i da platimo aplikaciju 0.9 dolara. Ova nespremnost da se aplikacija plati unapred koštala nas je u ogromnoj meri. Proizvodnja čak i najobičnije aplikacije u vidu svetiljke ili prdeža nešto košta, a u ogromnom broju slučajeva autori „besplatnih” aplikacija nisu altruisti – prave ih da bi zaradili ovako ili onako, a često prikupljajući i preprodajući podatke.

Kada procenjujemo aplikacije, treba se zapitati „zašto ova postoji?”. Ako joj je svrha da vam nešto naplati, ili bar da ponudi pristup usluzi koja se naplaćuje, onda je sasvim moguće da opstaje bez prikupljanja i preprodaje podataka o korisniku. Ali ako je besplatna, i želi samo da stekne što veći broj korisnika, onda je vrlo verovatno da vaše podatke preprodaje oglašivačima.

NYT ističe da veći deo podataka do kojih su u istrazi došli potiče iz besplatnih aplikacija za vremensku ili sportsku prognozu koje su tajno prikupljale podatke; stotine besplatnih igara i podkast aplikacija traže od korisnika dozvole koje im realno ne trebaju samo da bi prikupile i monetizovale privatne podatke.

Reklame

Čak i aplikacije koje nisu tako blatantno sumnjive često funkcionišu na isti način: Fejsbuk i prateće aplikacije (Instagram, Messenger, itd.) prikupljaju gomilu podataka o korisniku, što iz samog korišćenja programa, što direktno iz telefona (iako su se baš potrudili da sakriju činjenicu da Android aplikacijom sakupljaju pozive.) Sam Android je ekosistem koji Guglu služi upravo za prikupljanje podataka. Ko nije spreman da detaljno iščita dokumente o zaštiti podataka kod svake instalacije, ko zna šta sve odajete programima koji vam donose vesti, podkaste, avionske i druge karte, putovanja i društvene mreže.


Pogledajte i:


Problem se sa vremenom samo komplikuje: Fejsbuk je od profitabilne aplikacije po imenu WhatsApp ($1 godišnje), napravio „besplatnu uslugu” jer smatra da će više zaraditi od reklama.

Dakle, dominantan poslovni model na telefonima koje svi koristimo bazira se na monetizaciji samog korisnika, što se može ograničiti samo brižljivim čitanjem dozvola koje dajete aplikacijama. Ako vam se ovo ne dopada, ostaje vam samo da se lišite pametnog telefona, ili da obrišete veliki broj aplikacija koje ste već instalirali.

Možda je došao čas da se lišimo svih onih besplatnih aplikacija sa samo jednom namenom, čija se funkcija svodi na pristupanje određenom sajtu. Načelo gledano, bezbedniji ste ako istom sajtu pristupite direktno, kroz brauzer, iako to ume da bude nezgodno. U stvari, možda je došao čast da se lišimo bukvalno svih aplikacija, i onda redom instaliramo samo one kojima verujemo da će poštovati našu privatnost jer nam deluje da mogu da zarade bez monetizacije naših podataka. Ovo bi na iOS uređajima značilo oslanjanje na Eplove programe, čak i one koji ne rade tako dobro kao brojne alternative u ponudi.