Jakuze ne vole da se slikaju

Sve fotografije Džes Lizote

Verovatno nije neko iznenađenje što Jakuze nisu otvorene prema strancima. Posebno prema strancima sa foto-aparatima ili kamerom. Uprkos tome, fotograf iz Sidneja Džes Lizote ubedio je članove ozloglašene japanske bande da budu tema njegove poslednje serije Born Too Late.

Džes ima iskustva u ubeđivanju ljudi da urade stvari koje inače ne bi. Prethodno je detaljno oslikao živote motorističkih bandi u Čikagu i Los Anđelesu. Ali čak i za njega, ubeđivanje članova bandi da budu modeli i puste ga da fotografiše prste koji im nedostaju i tetovaže imena i likova ljudi koje su ubili bio je zastašujući projekat.

U susret njegovoj izložbi na Festivalu nezavisnih fotografa u Melburnu, VICE je sa njim razgovarao o načinu na koji su ove dve bande uticale jedna na drugu iz daleka, i kako se kulutra Jakuza menja sa novom generacijom.

VICE: Hej Džes, za projekat Born Too Late (Rođen prekasno) snimao si neke prilično žestoke momke. Pričaj mi o druženju sa podzemljem Japana.

Džes Lizote: Iskreno, nisu najlakša grupa ljudi koju sam fotografisao kao stranac. A pritom su i tipovi ljudi koji ne vole da se slikaju. Potpuno drugačiji mentalitet. teško im je da prihvate ideju da je kul pokazati svoje tetovaže kao gangster. Jakuze su stvarno na prvu loptu – samo njihovo držanje pokazuje da im se jebe za sve. Prošli su kroz svašta, a društvo ih je izbegavalo. Njihovo ponašanje nije onakvo kakvo biste očekivali od Japanaca.

Da li je bilo momenata kada se nisi osećao bezbedno?

Da, definitivno. Jednom me je prevodilac odveo da fotografišem nekog lika koji uopšte nije bio zadovoljan što sam došao. Stajao sam oko sat vremena u tišini dok mi nije rekao da je spreman. Skinuo je sve sa sebe, videle su se samo tetovaže. Nije imao četiri prsta. Nije hteo da mu slikam lice, pa se nisam raspravaljao oko toga. Na grudima je nosio simbol klana koji nije trebalo da slikam, tako da ga je pokrio, a na stomaku je istetovirao imena nekih ljudi koje je ubio. Morali smo kroz svaki frejm na foto-aparatu da prođemo. Ostavio mi je samo dve fotografije – jednu s leđa, i jednu spreda.

Kako se Born Too Late nastavio na tvoj prethodni projekat Lowrider?

Nikada zapravo nisam planirao da se uvaljujem u ovo sranje. Nisam tu da bih slikao kriminalce i žestoke momke, to se nekako prirodno desilo. Born Too Late počeo je kada sam bio u kući jednog od tih likova u Los Anđelesu. Na zidu je držao fotografije ortaka u zatvoru. U sredini je stajala fotka nekog Japanca. Nekako se isticao. Uzeo sam njegov mejl i kontaktirao ga. Odgovorio mi je u jednoj rečenici, „Ovo je moj broj. Zovi me kada stigneš u Tokio“. To je bilo to.

Da li si primetio mnogo uticaja zapadne kulture na japansko podzemlje?

Definitivno. Mlađe likove možete videti po ulicama Tokija kako se razmeću obučeni u Najki. Voze Lamborginije i bukvalno poručuju, „Pogledajte me, ja sam Jakuza.“ Stariji su suptilniji.

Postoje li jasne generacijske razlike među Jakuzama?

Nova generacija izgleda potpuno drugačije, vidi se pravi uticaj Zapada. Slušaju zapadnjačku muziku, voze takve automobile. Pretpostavljam da se lakše identifikuju sa slikom odvažnog kriminalca. Stariji likovi su i dalje veoma tradicionalni. Razgovarali smo o ritualu koji podrazumeva da, kada nešto zajebeš, odsečeš sebi jedan prst. To se izgubilo. Sada je, kao, ako zajebeš, plaćaš prekomernu svotu novca.

I dalje ima mnogo hijerarhije – mlađi mnogo poštuju starije. Mlađi, na primer, hranu iznose napolje i ne jedu dok im stariji ne odobre. Oni im otvaraju vrata, i toče im sake.

Kada slikaš ovakve ljude, koji su toliko glorifikovani a u isto vreme odgovorni za mnogo nasilja, da li pokušavaš da seriju prožmeš nekom porukom? Ili si ti, ipak, dokumentarista?

Osetio sam da je važno slikati ove likove jer su izumiruća vrsta. Samo nisam želeo da senzacionalizujem bilo šta od toga. Čak nisam želeo ni reč Jakuza da koristim, ljudi već dobro znaju za nju. Želeo sam da ovo bude više od toga.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu