Dr Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd i nekadašnji vaterpolista, organizacijom novogodišnjeg dočeka u najvećoj beogradskoj opštini dokazao se i kao političar koji voli “sve što vole mladi”. Upravo zbog mladih Novobeograđana, dr Šapić pribegao je staroj tehnici “prilagođavanja” javnih tendera. Vodeći se potrebama i mogućim željama publike, predstavnici ove beogradske opštine “skrojili” su uslove tendera za izvođače tako da zaista nije bilo teško pogoditi uz koje će se muzičare sa one strane reke ispratiti ova 2016. godina, po mnogima i najusranija do sada.
Pored ostalih zasluga, što sportskih, što ljudskih, treba se zahvaliti doktoru Šapiću što nam je otvorio oči kako funkcionišu tenderi u Srbiji.
Videos by VICE
Na ovogodišnjem dočeku na Novom Beogradu publika je, prema utisku opštine, želela da sluša muzičara koji je “barem dve godine bio član-mentor regionalnog popularnog talent-šoua, glumio u domaćem filmu, ima 15 godina staža na bini, najmanje tri izdata albuma, najmanje dva solistička koncerta u 2016, sa minimum 15.000 posetilaca” – odnosno, Vladu Georgijeva. Ni kada je pevao “Rekla si da ćemo sve, opet ponovo, ako nam bude suđeno”, Vlado nije realno verovao u igru sudbine koju mu je priredila opština Novi Beograd.
Takođe, publika je zahtevala bend sa “prestižnom evropskom nagradom, decenijom karijere i najmanje dva koncerta 2016. godine sa više od pet hiljada posetilaca”, ili skraćeno – S.A.R.S. Kod hip-hop dela programa, opština i publika su bili izričiti – bend od “minimum osam članova i petnaest godina staža”, a pod uslovom da grupe Đogani i Funky G ne izađu pod sloganom Svi zajedno, to onda jedino može biti Beogradski sindikat i to samo ako sistem ne laže.
– Svi izvođači su naš izbor. Zakon ne dozvoljava da navedemo konkretna imena, pa smo zato postupili ovako. Išli smo do najsitnijih detalja da bismo izbegli da se pojavi neko koga ni mi ni publika ne želimo – objasnio je Šapić uslove koje ne bi ispunila ni Adel, sve i da za džabe hoće da nastupa.
Dr Šapiću se moraju priznati dve stvari. Prvo, u praksi je dokazao da njegova doktorska disertacija pod nazivom „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača” možda i nije mrtvo slovo na papiru. Drugo, ističući da zakon dozvoljava ovakve “intervencije”, konačno razbija tabu koji okružuje fingiranje javnih tendera i jasno nam pokazuje kako se to, bre, radi. Iskreno i polu-pošteno, što bi se reklo.
Prvi čovek opštine Novi Beograd dodao je i da smatra da “nije normalno da se u javnim nabavkama pevači i kancelarijski materijal ili motokultivatori tretiraju na isti način, ali i da to nije pitanje za njega, već za zakonodavca.” I u pravu je. Grad Beograd, recimo, ne mora da raspisuje tender za novogodišnje muzičare. Ono što je doktor propustio da objasni je zašto se onda za izbor muzičkih izvođača poslužio istim tehnikama koje su viđene i pri odabiru, recimo, izvođača radova krečenja srpskih bolnica, kada je takođe podjednako važno da se “ne pojavi neko koga ne želimo.”
Pošto smo već ovde – u “nameštenom slavlju” prekretnice između godine koju mnogi žele brzo da zaborave i one od koje niko ne zna šta da očekuje, zašto da za ovo, ionako beskorisno vreme, ne bacimo na pogled sa druge strane reke i novogodišnji program za koji tender nije potreban.
Na bini ispred Narodne skupštine 30. decembra nastupaju “Bijelo dugme” i Aca Lukas, a za sam doček su zaduženi “Plavi orkestar” i Bajaga. Ne možemo da izdržimo – pa samo zamislite taj tender.
U ljutoj konkurenciji bendova koji su želeli da uveseljavaju Beograđane na dočeku, najviše želje bilo je za “nekim” bendom koji je promenio barem tri glavna pevača, ima gitaristu koji je snimio muziku za barem jedan film Emira Kusturice, voli da nosi belo odelo i da je obavezno novembra 2016. imao tri rasprodata koncerta u Beogradu. Eh, Kad bi bio bijelo dugme.
Jedini solo pevač koji je ispunio preciznu želju Beograđana da se makar jednom tokom karijere svađao sa Jelenom Karleušom, da je umetničko ime dobio po splavu s početka karijere i da na svakom albumu ima makar dve pesme koje će aludirati na njegovu zavisničku prošlost. Nije mu bilo lako, ali uspeo je – Aca Lukas.
Na kraju, Beograđani su, bez ikakve dileme, prve minute 2017. godine želeli da provedu uz zvuke nekoga ko voli zvuk motora. I kad škripe gume. Ovaj muzičar mora da je “barem jednom nekoga ljubio i pokrivao krilima plavog goluba”. Kako bi grad isključio potencijalne neželjene muzičare, navedeno je da uz bar jednu pesmu ovog izvođača ljudi na svadbama imaju običaj da se poređaju u budalasti vozić i na taj način označe kraj veselja. Kao poslednji uslov se navodi da je ovaj muzičar morao u jednom trenutku karijere da svira u bendu sa Borom Đorđevićem, ali da mora da obeća da ga ni po koju cenu neće izvoditi na binu tokom novogodišnje noći.
Istina je da za sam doček Nove godine i nastup u ponoć nije lako naći odgovarajućeg muzičara. Nadamo se samo da se ukusi sledeće godine neće menjati na nivo dočeka 2016. godine, kada su uslovi za pevačice bili da je “barem godinu dana provela u kućnom pritvoru i državi platila milion evra” ili da “je glumila u tri nastavka filma sa sopstvenim imenom u naslovu.”
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu