Besmisleno je kritikovati jednu pop zvezdu zbog toga što nešto ne zna. Na kraju krajeva, nismo li ih mi, javnost i fanovi koji ih obožavaju, praktično primorali da budu moroni? Čitav razlog zašto su ti ljudi uopšte bili u stanju da postanu slavni zbog neke fizičke veštine je to što su mnogi od njih morali da žrtvuju potragu za znanjem. Umesto da čitaju knjige, provodili su godine vežbajući pevanje, plesanje, ili bacanje lopte, da bismo mogli da gledamo njihovu izvedbu i na kratko zaboravimo na čemer naše, u poređenju s njihovom, dosadne i nezahvalne egzistencije. Naravno da nemaju pojma ni o čemu – tokom jednog dana jednostavno nema dovoljno vremena da bi to bilo moguće.
Čak i u ovom panteonu razumljive gluposti, Džastin Biber je neko ko poseduje možda izuzetan nedostatak znanja. Otkrili su ga na Jutjubu kada je imao 13 godina, podučavao ga je neko pod nazivom „instruktor šepurenja“, i katapultiran je na nezamisliv nivo međunarodne slave. Iako mu je umetnost šepurenja možda poznata, verovatno ne zna mnogo toga drugog. Najupečatljiviji primer: iako je učestvovao u prvom hitu na španskom koji je dostigao broj jedan na Bilbordovoj listi pre više od jedne decenije, njegovo znanje ovog jezika ne prevazilazi nazive jela. Kada je na karaokama pevao sopstvenu pesmu, neke od stihova je zamenio rečima „dorito“ i „Pojeo sam burito“.
Videos by VICE
Iako sam sklona tome da mu ne zameram na tome što nije dvojezičan – na kraju krajeva, ja sam fan njegove muzike, i s toga sam pomalo saučesnik u pomalo sumnjivom istorijatu njegovog obrazovanja – ipak imam problem s činjenicom da je možda lagao u svojim improvizacijama u „Despacito“. Jasno je da se Biber nije sladio plodovima sa drveta znanja, i teško je reći da li je, zapravo, po prvi put „pojeo burito“ tek nedavno. Evo fotografskog dokaza koji to dovodi u pitanje:
Na slici, koja je u četvrtak osvanula na Reditu, vidi se neko ko veoma liči na muzičara, kako sedi na klupi, i pokušava da konzumira ovaj prehrambeni proizvod postrance, skinute folije, kao da svira usnu harmoniku. Da li je moguće da neko čije bogatstvo iznosi 265 miliona dolara, ko ima kuću u El Eju, i koji je bio na odmoru (mada nesrećnom) u Tulumu, nikada u životu nije pojeo burito? Ili ovaj dvadesetčetvorogodišnji svetski putnik jednostavno zna nešto što mi ostali ne znamo? Rešila sam da to otkrijem.
Ako jedete burito sa strane, trošite unapred izgubljeno vreme. Jesti ga bez folije je kao voziti kola bez vezanog pojasa. Zjapeća rupa koja nastane posle prvog zalogaja okida unutrašnju paniku koja te natera da ga pojedeš što je najbrže moguće. Više u rukama ne držiš ručak; držiš kanister pasulja i pirinča koji će uskoro eksplodirati.
Kada se burito konačno raspao nakon devet minuta neprekidnog ždranja, shvatila sam da je to možda najverovatnije objašnjenje zašto bi Biber ili njegov dvojnik uradio tako nešto. Kada pop zvezda jede burito postrance, definitivno ohrabruje ljude da je fotografišu i to postavljaju na internet. Ali takođe stvara i polje sile koje fizički odvraća uljeze.
Kada si isuviše slavan da bi jeo na miru u javnosti, to je apsolutni razlog zašto bi neko odlučio da na takav način skrnavi savršen prehrambeni proizvod. Za nekoga kao što sam ja – čija neto vrednost nije veličine budžeta Finske ili Čilea, ko je morao da pozajmi naočare za sunce, zato što joj ih je neka baraba ukrala, a nema para za nove – ovo nije način da se jede burito. I svako ko to čini je glup. Kao što je jedan veliki filozof (beznačajan lik sa završenom srednjom školom) jednom rekao, „Izvini“.
Pratite Ali Konti na Tviteru.
