Jela sam samo pohovanu piletinu da vidim da li će mi ikad biti dosta

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE ID.

Kad sam bila mala, malo toga sam volela više od kožice pohovane piletine. Samo bih pomislila na tu mast, hrskavost, ljutinu, moćnu magiju mononatrijum glutamata, i voda bi mi sama pošla na usta. A ne pominjite mi pohovanu piletinu prženu u starom maslinovom ulju. Toliko je dobra da je maltene orgazmička. Ako jednog dana u nekoj pakleno mračnoj budućnosti budem osuđena na smrt streljanjem, budite ubeđeni da će moj poslednji obrok biti pohovana pileća kožica. Koga je briga ako je nezdrava? Ako ću već ionako umreti, mogla bih ovaj svet da napustim sa malo prelepe hrskavosti natopljene mononatrijum glutamatom na jeziku.

Videos by VICE

Ali evo nečega što možda mnogi od vas ne znaju o pohovanoj piletini: ona deli na klase. U Indoneziji postoje dve vrste pohovane piletine: elitistički urbani bataci koji se serviraju u KFC-u i Mekdonaldsu, i žućkasti ajam goreng s ulice. Kad je fensi pohovana piletina prvi put stigla u ovu zemlju, prvo je došla u gradove, gde se prodavala u zapadnjačkim lancima restorana brze hrane. Morali ste da živite u velikom gradu kao što je Džakarta ili Surabaja i da možete sebi da priuštite jelo koje košta dvaput više od normalnog obroka da biste isprobali malo brze pohovane piletine.

Na sreću, lokalnim alternativama nije trebalo dugo posle toga da se pojave. Pohovana piletina je veliki izjednačavač, jelo koje je toliko jednostavno da može da izbriše sve klasne razlike. Ali ovi lokalni lanci nisu želeli da nazovu svoju hranu ajam goreng (bahasa-indonežanski za “pohovanu piletinu”). To bi ignorisalo zapadnjačke korene hrane. Umesto toga, ta mesta su prodavala “Fried Chicken” ili “Fred Ciken” ili čak, dođavola, “Friend Chiken”. Zapravo nije bitno kako se zove dok god je obeleženo nečim što podseća na engleski jezik.

Iskreno, ni mene nije briga. Dok god se radi o kesici, kantici ili kutiji hrskave pohovane piletine, ja sam zadovoljna. Jednom sam, svega mi, sanjala kako plivam u ogromnom bazenu punom pohovane piletine kao neka vrsta Baje Patka. Mada, pretpostavljam da bi to bilo suviše traumatično za jednu patku…

Dakle, praktično možete da zamislite moje uzbuđenje kad su moji urednici počeli da govore o uvrnutom maratonu hrane — eksperimentu koji bi pokazao da li nečija omiljena hrana može da mu se zgadi ukoliko pretera s njom. To je konačno bila moja velika prilika. Mogla bih da se izvučem sa jedenjem pohovane piletine svaki dan, za svaki obrok, a da ne osećam nikakvu sramotu. Ali, čekajte samo malo. Može li to da me ubije? Koliko štetna zapravo može da bude po moje telo ako nedelju dana budem jela samo pohovanu piletinu?

“Nedelju dana nije dovoljno dugo da uništite sebi zdravlje, ali ako bi to uradila osoba koja već pati od gojaznosti, moglo bi da poveća rizik od neke ozbiljne hronične bolesti”, rekla mi je preko telefona Jansen Ongko, nutricionistkinja. “Preterano unošenje pohovane piletine može da izazove ne samo hiperholesterolemiju i hipertenziju, već i hronične bolesti kao što su moždani i srčani udar.”

To je zato što jedno parče pohovane piletine sadrži od 300 do 350 kalorija, 10 do 15 grama ugljenih hidrata i 20 -25 grama masti, rekla mi je Jansen. Dobro, te brojke jesu prilično zastrašujuće, ali šta god, koliko loša čitava nedelja pohovane piletine uopšte može da bude?

Spremila sam se da to i otkrijem.

Dan prvi – “Zdravo, Sabana”

Svoj izazov pohovane piletine započela sam u utorak. Prvi dan prošao je prilično glatko. Kupila sam malo ulične hrane iz “Sabane”, smeštene blizu moje redakcije. “Sabana” je lokalni lanac restorana pohovane piletine koja prodaje papirne kese pune hrskavih batačića, karabataka i prsa iz kioska koji stoje kraj puta. Pošto je to bio moj prvi dan, odlučila sam se za svoj omiljeni deo — karabatak.

Sve je išlo sjajno, ali sam onda primetila najnoviji dodatak u našoj redakciji: vagu. Ispostavilo se da su sve kolege iz redakcije, pitajući se da li će hranjenje isključivo pohovanom piletinom imati ozbiljne posledice po moje zdravlje, želeli da vide postoji li način da se izvrši sistematizacija podataka. Slušajte, razumem ja tu potrebu, ali ne pada mi na pamet da iznosim svoju pravu težinu pred čitav svet. Umesto toga, dakle, započećemo sa jednostavnim “–” koje će predstavljati moju početnu težinu, koja god ona bila.

Težina: Konzumirana piletina: dva karabataka

Dan drugi – Iznenađenje

Započela sam dan osećajući se poprilično zatvoreno. Pretpostavljam da kad ne jedeš povrće to ima svojih loših strana. Popila sam probiotički jogurt i to mi je malo pomoglo, ali me je želudac i dalje boleo. Počela sam da mislim da je čitava ova stvar glupa ideja, kad se desilo ono najčudnije. Stala sam na vagu i shvatila da sam već izgubila jedan kilogram. Molim? Izgubila sam kilogram?! Moj mozak je odjednom bio zatrpan idejama. Šta ako budem otkrila sledeću svetski popularnu dijetu? Post na pohovanoj piletini ili Detoks batacima ili tako nešto? Mogla bih da zaradim toliko novca na svojoj (tek u budućnosti patentiranoj) verziji Paleo dijete isključivo od pohovane piletine da ne bih morala više nikad da radim. Na kraju krajeva, zašto jesti kao Pećinski čovek kad možete da jedete kao Pukovnik?

Drugi plus danas bio je da sam otkrila novo mesto koje prodaje pohovanu piletinu. Malo mi je već bilo dosta “Sabane”, tako da kad sam naletela na “D’Besto” u Mampangu, te sam jedva čekala da uđem i isprobam njihovu ponudu. Imali su na jelovniku opciju po imenu “sadas”, iliti “ sajap pedas” (poznatije kao “ljutkasta krilca”) koja je bila prosto izvrsna. Jednako je ukusna kao “wing stop”, ali za četvrtinu cene. U ovakvim trenucima prosto moraš da obožavaš indonežansku opsesiju imitacijama. Gde je drugde kopija jednako dobra kao original?

Toliko su mi se dopali “sadas” da sam kupila repete za večeru. Jelovnik u “D’Besto” pokazuje jedan ozbiljan raspon ponude. Pohovana piletina postoji u tri različita stepena ljutine, različita komada i sve je savršeno prženo u dubokom ulju. “Sabana” je ponekad gnjecava i ima samo jedan ukus. Vreme je da podignete kvalitet, “Sabana”! Verujte mi, ja sam neka vrsta eksperta za pohovanu piletinu, znate.

Težina: -1 kg Konzumirana piletina: četiri krilca, dva karabataka

Dan treći – Previše dobroga

Četvrtak je ujutro i ja sam ponovo u “D’Besto”, kupujem ljutkaste “sadas” za doručak. Znam, znam, ko još jede ljutkasta pileća krilca čim ujutro otvori oči? Samo najopuštenija osoba koja ne jebe živu silu dok hoda Jl. Mampang Prapatan Rajom, eto ko. Kupila bih dovoljno i za čitav dan, ali sam shvatila da mi se novčanik nešto stanjio. Eh, šta da se radi, uvek mi je tu “Sabana”, zar ne?

Proždrla sam “sadas” na poslu. Za sada mi je želudac bio u savršenom redu. Moja creva međutim? Tu se definitivno spremala nekakva nevolja. Sva ta pohovana piletina mi je pretvarala probavni trakt u zonu bez pokreta. Moja creva bila su kao Jl Kapten Tendean kišnog petka uveče — potpuno zakrčena.

Posle podne sam pojela dva parčeta piletine iz “Sabane”. Uopšte nije tako loše, samo ima previše brašna, pretpostavljam. Posle nekog vremena imate osećaj da jedete kolač, samo sa piletinom na vrhu.

Kasnije te noći visila sam u lokalnom baru pijući koktel of jeftinog crnog vina ( amer) i piva — napitak po imenu “Abidin”. I pojela sam još jedno parče piletine iz “Sabane”. “Sabana” i “Abidin” se savršeno slažu. Ko bi rekao?

Oh da, i vratila sam onaj jedan kilogram. Šta sad da se radi. Pretpostavljam da ta dijeta ipak neće funkcionisati.

Težina: +1 kg (nazad u normalu) Konzumirana piletina: četiri krilca, dva karabataka (ponovo)

Dan četvrti – Moje loše odluke počinju da ostavljaju traga

Zažalila sam što sam pomislila da se “Sabana” i “Abidin” savršeno slažu. Probudila sam se rovitog grla, verovatno zato što stalno gutam te rapave komade pohovane pileće kožice i jedem ta ljuta ko sam đavo krilca iz “D’Besto”. Odlučila sam da idem u “Sabanu” i samo “Sabanu”. Obrnula sam priču. Ponekad želite da pohovana piletina bude onoliko normalna koliko je to moguće. Pojela sam samo jedan karabatak, međutim, zato što sam dospela u fazu kad mi se prilično smučila pohovana piletina uopšte.

Za večeru sam mislila da je možda došlo vreme za malo mešanja. Kupila sam sambal ajam penjet, što je zapravo verzija pohovane piletine iz “domaće kuhinje”. Ali sambal je ljutkasti čili sos, naravno, tako da mi je napravio haos u želucu. Imala sam najgore vraćanje kiseline ikad. Osećala sam mučninu i totalno mi je ubilo apetit. Uzela sam malo lekova i sve se potom smirilo. Ali naučila sam dragocenu lekciju: ne jedi sambal ajam penjet sa prilogom od pirinča.

Težina: — (normalna težina) Konzumirana piletina: dva karabataka (to je to)

Dan peti – Drugi grad, druga pohovana piletina

Mom bratu je rođendan, tako da sam odlučila da se uputim u dom moje bake i dede u Purvakarti, gradić negde na pola puta između Džakarte i Bandunga, u Zapadnoj Javi. Putovanje je trebalo da potraje nekih sat vremena, ukoliko je saobraćaj normalan. Ali, naravno, saobraćaj je bio loš kao moja creva, tako da je čitav put trajao tri sata.

Sve vreme sam imala gorušicu. Kad sam konačno stigla u dom svoje bake i dede, morala sam da odbijem fantastičnu domaću kuhinju moje majke i zatražim pohovanu piletinu. Ponudila je da mi je naruči iz KFC-a, ali sam odbila, rekavši joj da želim lokalnu pohovanu piletinu.

Stiglo mi je četiri parčeta pohovane piletine “hisana”. Kakva je bila? Najbolja do sada. Ako je “D’Besto” protekle nedelje bio u samom vrhu, onda je ova piletina i to nadmašila. Srušila je sve granice i izletela sa skale pohovane piletine.

Morate da shvatite, i dalje sam žudela za “D’Bestovim” ljutkastim “sadas” krilcima, ali je bilo prilično teško zaboraviti “hisanu”. Nažalost, želucu je bilo dosta sve te pohovane piletine. Dobila sam proliv u dome moje bake i dede, a kiselina je nastavila da mi se vraća tokom većeg dela dana. Odlučila sam da isečem “hisanu” u sitne komadiće i potopim svaki zalogaj u majonez pomešan sa čili pahuljicama. Ukus je bio neverovatan. Ali ko zna da li je pomoglo mom želucu.

Težina: ?? (zaboravila sam) Konzumirana piletina: četiri karabataka

Dan šesti – Čikaški stil

Bilo je kasna subota veče i vraćala sam se u Džakartu sa parčetom pohovanog pileta “čikago” u svojoj torbi. Zvuči super-američki, mada sam mislila da je Čikago poznat po svojoj pici, a ne po pohovanoj piletini. Šta god. Nije bila tako dobra kao “hisana”, ali je bila hrskava kao u “D’Bestu”. Zapravo mi nije bilo bitno. Grlo mi je bilo rastureno. Želudac mi je bio u haosu. Samo sam želela da odustanem. Ali došla sam suviše blizu cilja. Plus, moj šef bi umro od smeha kad bih tek tako odustala. “Šest dana? Samo toliko?” Uf, mogu da ga čujem kako to izgovara.

Težina: Ma koga je briga? Konzumirana piletina: dva karabataka

Dan sedmi – Vidi se kraj

Probudila sam se sa nula apetita. Uzimala sam vitamin C i pila jogurt svakog dana u očajničkom pokušaju da se ne razbolim, ali nije uspelo. Kašljala sam čitavo jutro. Pretpostavljala sam da mogu da pojedem jedno parče piletine i da na njemu preživim dan. Pila mi se kafa, ali moj želudac nije hteo ni da čuje za to. Pomislila sam da uzmem nešto hladno, ali sam previše kašljala. (Mi ovde verujemo da možete da se razbolite od hladnih pića, tako da je najbolje izbegavati led kad ste bolesni.)

Izdržala sam do jedan uveče, a onda se pustila s lanca. Nedelju dana je (tehnički) prošlo! Stukla sam činiju salate i pojela malo kolačića od čokolade, potom otišla u krevet. Bilo mi je muka od piletine. Nisam želela da vidim pohovani karabatak ili batačić najmanje mesec dana.

Oh da, i došlo je vreme za presudu. Nakon što sam nekoliko dana izbegavala vagu, malo sam se brinula koliko sam se ugojila. Ali pazite sad ovo? Zapravo sam SMRŠALA. Nakon nedelju dana jedenja samo pohovane piletine, imala sam kilogram manje nego kad sam počinjala. Verovatno je tu najviše uticala pauza od pirinča. Ali, iskreno, ako bih morala da biram između još jedne nedelje (ili čak mesec dana) pohovane piletine ili kupovine većeg broja pantalona, odabrala bih veće pantalone. Definitivno možeš da se zasitiš dobrih stvari.

Težina: – 1 kg

Konzumirana piletina: jedan karabatak

Još na VICE.com

Jeo sam nedelju dana kao Novak Đoković

Jeo sam Mekdonaldsov celodnevni doručak nedelju dana kako bih testirao ljudski duh

Pila sam nedelju dana majčino mleko