Naučnici pokušavaju da ustanove zašto objekat iz dalekog svemira izgleda kao buksna

’Oumuamua, prvi međuzvedani objekat otkriven u našem sunčevom sistemu, na svom duguljastom obliku može da zahvali zvezdanim plimama, kažu naučnici.
22.4.20
​Concept art of 'Oumuamua-like object. Image: ZHANG Yun
KONCEPTUALNI UMETNIČKI RAD SA OBJEKTOM NALIK ’OUMUAMUI. SLIKA: ŽANG JUN

Pre dve godine, naučnici su otkrili prvog posetioca iz međuzvezdanog prostora koji je ikada uočen unutar sunčevog sistema. Trajektorija izduženog objekta, nazvanog ’Oumuamua, pokazuje da vodi poreklo iz nepoznatog zvezdanog sistema, koji ga je odbacio pre mnogo vremena.

Od tada besne rasprave o sastavu ovog međuzvezdanog putnika u obliku džointa, uključujući i spekulacije da je u pitanju NLO (napomena: nisu vanzemaljci).

Reklame

Sada naučnici iznose pretpostavku da je ’Oumuamua bila deo većeg nebeskog tela koje je raznešeno u paramparčad kada je se isuviše približilo svojoj matičnoj zvezdi. A zatim su ga zvezdane plime ispalile u međuzvezdanu divljinu, što je priča koja obično prati međuzvezdane objekte (MZO) u našoj galaksiji, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u Nature Astronomy.

„Naše istraživanje nudi moguće objašnjenje o ’Oumuamuinom poreklu, a takođe smo i pokazali da postoji obilje ovakvih međuzvezdanih objekata i da je takav proces formiranja sveprisutan u galaksiji Mlečni put“, kaže u mejlu vodeća autorka Jun Žang, astrofizičarka opservatorije Azurna obala u Francuskoj.

„Očekujemo da će u budućnosti još međuzvezdanih objekata stizati u naš sunčev sistem, i onda ćemo moći da upoređujemo njihova svojstva i brojnost u odnosu na ’Oumuamuu, da bismo imali precizniju procenu stope njihovog pojavljivanja“, dodaje ona.

1586804754179-229048_web

ILUSTRACIJA PROCESA DISRUPCIJE STELARNIH PLIMA: SLIKA ŽANG JUN

Naučnici razmišljaju o ’Oumuamuinom poreklu još otkako je ovaj objekat prvi put uočen teleskopom Pan-STARRS, na Havajima, u oktobru 2017. U tom trenutku, objekat je već prošao pored Sunca na najmanjoj udaljenosti, i krenuo da napušta naš sunčev sistem.

Ono što je čudno je to što je ’Oumuamuamina dužina oko deset puta veća od širine, zbog čega ima bizarne proporcije koje se ne podudaraju ni sa jednim poznatim objektom unutar našeg sopstvenog sunčevog sistema. Naučnici su takođe tragali za ledom i gasovima na repu objekta, kao znak toga da je možda u pitanju kometa, ali nisu našli ništa. Umesto toga, ’Oumuamua je izgleda tamno crvenkaste boje, što ukazuje na to da je bogata metalima i organskim jedinjenjima. Iako je možda nekada bio kometa, ovaj objekat se sada smatra za asteroid.

Reklame

Da bi shvatili smisao svih ovih neobičnih svojstava, Žang i koautor Daglas Lin, astronom sa Univerziteta u Santa Kruzu, su u visokoj rezoluciji kreirali kompjuterske simulacije raznih nebeskih tela – kao što su komete, krhotine, pa čak i planete – koja se približavaju zvezdama. Rezultati predviđaju da zvezda veličine oko polovine našeg sunca može velike objekte da iskida na takve komade, od kojih bi neki mogli da imaju i veće srazmere dužine ose nego ’Oumuamua (možda više u obliku običnog džointa nego debele buksne).

Blizak susret sa zvezdom bi takođe izazvao topljenje površine krhotina, koja bi se stvrdnula kada se predmet udalji od intenzivne vreline i zračenja zvezde. Ovaj proces bi u suštini mogao da obloži objekat prirodnim lepkom, poruzrokujući „jačanje kohezije“ koja nudi „mogući scenario za formiranje prijavljenog oblika, veličine i površine koji se mogu videti kod ’Oumuamue“, prema navodima studije.

1586804776749-229047_web

UMETNIČKO VIĐENJE FORMIRANJA ’OUMUAMUE NA OSNOVU SCENARIJA ŽANGOVE I LINA. SLIKA: JU DŽINGČUAN, IZ PEKINŠKOG PLANETARIJUMA

Jedan jedini zvezdani sistem bi mogao da izbaci na bilione ovakvih objekata tokom perioda od nekoliko milijardi godina, procenjuje tim, pa je međuzvezdani prostor bez sumnje prepun ovako raštrkanih putnika. I zaista, naučnici su prošle godine otkrili još jednog posetioca iz međuzvezdanog prostora, pod nazivom kometa 2I/Borisov, i u nastupajućim decenijama očekuju da će uočiti još mnogo njih.

„Izbacivanja međuzvezdanih objekata izazivaju međusobne efekte tokom različitih faza evolucije planetarnih sistema“, kaže Žang. „Specifično formiranje i procesi evolucije nekih planeta takođe mogu da budu testirani analiziranjem ovih međuzvezdanih objekata“.

Reklame

„Spektralne interpretacije opservacija bi u budućnosti takođe mogle da pomognu u otkrivanju njihovih hemijskih svojstava i naprave neke veze sa manjim telima u sunčevom sistemu“, nastavlja ona. „Bilo bi kul kada bismo imali svemirske misije koje bi nam omogućile da priđemo bliže tim međuzvezdanim objektima, i analiziramo da li sadrže bilo kakve hemijske preduslove za život“.

Odbačeni asteroidi, komete, pa čak i planete, lutaju širom galaksije, i povremeno ih uhvati gravitaciono polje nekog nasumičnog zvezdanog sistema. Možda nose i distribuišu sastojke za život, kao što su voda i organska jedinjenja, „među bliskim i dalekim zvezdama“, kažu Žang i Lin u svojoj studiji.

„Moguće je da jednostavna organska jedinjenja i složeni organski molekuli mogu da budu sačuvani u ovim asteroidskim MZO-ovima“, objašnjava Žang. „Ima nekih dokaza da u nekim asteroidima, kometama i meteoritima organskih molekula ima u izobilju. Veruje se da bi ova organska jedinjenja mogla da budu potencijalni sastojci za začeće života“.

„Ako planetarna tela nekih sistema sadrže takve sastojke, oni preko međuzvezdanih objekata mogu da budu distribuisani po galaksiji“, kaže ona.

Dopuna : Ovaj članak je dopunjen komentarima vodeće autorke Jun Žang.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.