"Rok" je tu da spasi Kaliforniju, letnje filmove i sve nas

Činjenica da reklame za San Andreas izgledaju umirujuće, dosta govori o svemu. Ne radi se samo o relativno mirnom izrazu lica Dvejna Džonsona, dovoljno je i to što je on u filmu i da je napredovao od tuče sa Džejsonom Stetamom, do borbe sa celim kontinentom.

Filmovi o katastrofama jednostavno nose sa sobom katarzičnu aromu voajerističkog krvavog sporta. Dovoljno vam je da pogledate Dan nezavisnosti ili Dan posle sutra i da vidite na koji način se naši nacionalni spomenici mogu elegantno srušiti. Ovi filmovi su na neki način odgovor na uzbuđenje iz detinjstva koje osećamo kada napravimo kule od Lego kocki, koje ćemo odmah potom srušiti. Ponekad nam je jednostavno dovoljno da gledamo stvari kako eksplodiraju.

Ali San Andreas ne rasprodaje dvorane samo na obećanju o simulaciji katastrofe. Zapravo, sve polazi od obećanja da će nas zaštititi od te apokalipse, u vidu zaraznog osmeha, nerealno građenog i harizmatičnog lika. Naravno da pričamo o Dvejnu "umetniku nekada poznatom kao Rock" Džonsonu. On je tolika sigurica u akcionom filmu da se svojevremeno šali da je " Vijagra franšize", ali njemu više nije dovoljno da spašava nastavke nekih filmova svojim pojavljivanjem - Džonson je počeo da spašava čitave žanrove, producentske karijere, a uz malo sreće, i filmove ovog leta.

Koliko god to čudno zvučalo, postojalo je vreme kada ljudi nisu umeli da koriste Džonsona na ekranu. Nakon svega, njegovo prvo pravo pojavljivanje na filmu bilo je 2002. godine u Kralju škorpiona - filmu koji je zvučao kao deo serijala o Mumiji. Osim efekata i očajnih rečenica, ovaj film je potpuno fejlovao time što je Džonson dobio potpuno pogrešnu ulogu, iako je prethodno harao rvačkim ringovima, dižući publiku na noge "mirisom onoga što kuva". Njegov prirodni šarm potpuno je iščezao u ulozi koja bi mnogo više pristajala pristalicama Švarcenegera. Ako bismo mogli da poredimo Džonsona sa Čeningom Tejtumom, još jednim šarmantnim likom koji ima istoriju da dobija pogrešne uloge, ovo je bio njegov G.I. Joe period.

Trejler za 'San Andreas' (2015)

Dok je Tejtuma spasila saradnja sa velikim Stivenom Soderbergom, Džonsonov spas je stigao u vidu partnerstva sa uvek intrigantnim Peterom Bergom, čija je akciona komedija The Rundown dala Džonsonu priliku da zasija. Koristio je gramofon kao oružje, maltretirali su ga majmuni, pričao je smešnim glasom. Na sve to, delio je ekran sa Kristoferom Vokenom koji je kasnije imao monolog u kojem naziva robove svog rudarskog grada "umpa-lumpama". Ukoliko niste nikada gledali ovaj film i nemate pojma o čemu se radi, znajte da je definitivno vredan dva sata vašeg života. (Njegova nova saradnja sa Bergom stiže ovog leta na HBO, kao serija koja će se baviti svetom sportskog menadžmenta.

Bergov film otvorio je put za gostovanje na Saturday Night Live i jedno od naslovnih lica Fast and Furios zbog čega svi i volimo Džonsona danas. The Rundown je postavio i temelje za još jedan deo Džonsonove karijere - njegovoj sklonosti da glumi čudne karaktere, a najbolji primer toga je nastao 2007. u čudnoj apokaliptičnoj komediji, mjuziklu, političkoj satiri zvanoj Southland Tales. Džonson - koji glumi kao klinačka akciona zvezda koja je doživela amneziju - uspeva da se izdvoji kao najveći čudak u filmu u kojem Džastin Timberlejk peva uz Kilerse u mestu prepunom žena obučenih kao Merilin Monro.

Trebalo je više od šest godina da "čudni Rok" zablista ponovo u punom sjaju, ulogom u filmu Majkla Beja iz 2013. godine - Pain & Gain. Bej, koji je izgubljen u producentskom moru od inicijalne trilogije Transformersa, video je u tom filmu šansu da se vrati korenima.

Postoji više razloga zbog kojih je Pain & Gain neverovatno fascinantan i kompulsivno primamljiv, ali Džonsonova rola je apsolutni vrhunac. Ako je Bejova ideja bila da napravi film po uzoru na braću Koen, onda je Džonson Bejov Džon Gudman: surovo posvećeni lik koji čvrsto stoji iza svojih stavova. U njegovoj ulozi bivšeg osuđenog dilera kokaina, koji je započeo novi život, Džonson je toliko iskren i sladak, da filmu ne daje samo dozu komedije, već i prosvetljenja. Čak i kada pravi roštilj od gomile odsečenih ruku, kako bi obrisao otiske sa njih, i dalje imate želju da ga zagrlite najjače što možete. Džonson je toliko dobar da vam ne uliva veru u gledanje Pain & Gain, već vam vraća i nadu u karijeru Majkla Beja.

U San Andreasu doduše, Džonson se vraća onome što radi najbolje: pravi se pametan, izvodi akrobacije i glumi svoju normalnost. Džonson glumi sve u telu superheroja. Njegov lik, Rej, radi kao spasilac i mnogo je smoren zbog razvoda - ali u isto vreme može da otkine vrata na kolima koja vise na litici golim rukama. I tu je ipak da se zabavi. Nakon što pomogne bivšoj ženi (Karla Gugino) da padobranom sleti nasred bejzbol igrališta u San Francisku, šmekerski joj je dobacio: "Prošlo je dosta otkako sam te doveo do druge baze." Kroz film vidi se da je iskreno srećan što je tu.

Apokaliptični filmovi su puno pretrpeli kao žanr poslednjih godina. To su fundamentalno šašavi tipovi filma, koji zahtevaju vođstvo nekoga ko će napraviti šalu tako da ne uništi svima film. Sigurno nisi previše kul ako glumiš u filmu Rolanda Emeriha. Ili možda i jesi, ali to se ne završi baš najbolje.

I zato Džonson ima karijeru kakvu ima. Ima smisao za humor i uvek će prvu šalu da ispriča na svoj račun. Uradiće frikovski sci-fi film sa likom koji je radio Donija Darka i u potpunosti će mu se posvetiti. A iako izgleda kao Rok i dalje je u potpunosti funkcionalan glumac.

Ukoliko neka poznata ličnost obori rekord za najviše selfija u trenutku, na premijeri novog filma, to bi bila sramna promocija koja ističe značaj društvenih mreža. Ali kada to uradi Dvejn Džonson? Pa naravno da je uradio. Nakon svega, šta je par selfija u poređenju sa razarajućim zemljotresom u Kaliforniji koji možete da osetite i na istočnoj obali?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu