Postoji li zavisnost od sna

„San je bazična biološka potreba. Kao što su vazduh ili hrana neophodni za život, tako je i san. Ako neko može biti zavisan od sna, onda može i od disanja."

To je bio odgovor doktora Nila Klajna, predstavnika Američke asocijacije spavača, kad sam ga pitala da li je moguće da sam zavisna od sna.

Nije me sasvim ubedio.

Ja stvarno mnogo spavam. Vikendom ustajem oko podneva, dremam dva-tri puta tokom dana, da bih legla oko 11 ili 12 uveče. Radnim danima obično zaspim oko devet, iako stižem kući u pola osam, a budim se u osam ujutru, pola sata pre nego što pođem na posao. Na koji redovno kasnim po 15-20 minuta.

Klajn kaže da zavisnost od sna ne postoji jer je u pitanju biološka potreba. Ali mnogi su zavisni od hrane ili seksa, to su takođe biološke potrebe. Zašto ne san?

Američko društvo za borbu protiv bolesti zavisnosti definiše zavisnost kao „primarni hronični poremećaj u moždanim centrima za nagradu, motivaciju, memoriju, i slične mehanizme … koji se odražava na pacijenta u vidu patološkog upražnjavanja određene aktivnosti ili korišćenja određene supstance u cilju postizanja nagrade." U suštini, radiš istu stvar po sto puta bez obzira na to koliko je štetna.

Moglo bi se reći da je tu neophodna hemijska reakcija koja stvara zavisnost, kao što je slučaj kod hrane ili seksa. Ali u snu se odvijaju hemijske reakcije: dve supstance, acetilholin (hemikalija koja te drži budnim) i adenozin (hemikalija od koje ti se spava) reaguju u organizmu celog dana. Kad se probudiš posle dremke, preplavi te acetilholin.

Gugl pretraga termina „zavisnost od sna" nudi dežurne krivce : „toliko i toliko stvari koje samo spavalice razumeju", WebMD mi otkriva da li imam rak, i još gomila rezultata na temu zavisnosti od pilula za spavanje , što je česta i zabrinjavajuća pojava. Ali nije ista stvar biti navučen na pilule za spavanje i na samo spavanje.

B.R. Majer, psiholog iz Los Anđelesa i jedan od autora studije o zavisnosti od zolpidema objavljene u Delaware Medical Journal , kaže da se ljudi navlače na pilule za spavanje zato što imaju problema sa spavanjem. Počnu sa nekim benignim antihistaminom, ali sve pilule za spavanje utiču na ritam i kvalitet spavanja, i postepeno stvaraju ciklus zavisnosti.

„Ne mora da znači da je depresivan onaj ko mnogo spava, mada nije normalno biti stalno umoran. Nije normalno da čovek želi da po ceo dan leži u krevetu. Obično se tu nešto dešava," kaže Majer.

Pitam ga da li se može biti zavisan od samog sna, čak i bez kliničke depresije, ali koliko god se ja trudila, svi tvrde da se ne može biti zavisan od sna zato što… eto ne može.

Pogledajte i naš dokumentarac "Život posle hrane":

„Prvo što bih vas kao pacijenta pitao je kakve vam tegobe to stvara," kaže Dr. Emanuel During iz Klinike za poremećaje sna Univerziteta Stanford kad i njemu pomenem zavisnost od sna. „Medicinski rečeno, mi zavisnost od sna ne tretiramo kao poremećaj."

Znači, tehnički je nemoguće da sam zavisna od sna zato što to nije stvarno zavisnost. Ništa od mog plana da se proslavim gostovanjem u My Strange Addiction.

Moje spavanje ne remeti mi život na način na koji bi to radila hipersomnija ili opstrukcija disajnih puteva, pa nema smisla da se vodi kao poremećaj sna. Ne kvari mi ni odnose sa ljudima nalik na zavisnost od heroina ili alkohola, pa se ne može zvati ni zavisnošću. Prosto volim da sam uvek sveža i odmorna, da mogu da radim uz optimalnu količinu energije kad god je to moguće. Kad god se probudim, spremna sam da se skoncentrišem na posao predamnom. U tom je i poenta dremke, zar ne?

U tehnologiji postoji koncept pod nazivom „trka do sna". Ideja je da telefon ili kompjuter rade što brže mogu da bi se što pre vratili u sleep mode, režim minimalne potrošnje energije da bi što više uštedeli. Teoretski, što više vremena mašina spava, to joj duže traje baterija, i to više energije ostaje raspoloživo za aktivan rad. Svi znamo kako je to kad se telefon isključi u baru ili u sred važnog razgovora.

Naravno, mogla bih da pijem kafu, mogla bih više da vežbam, ali to bi bilo kao da trošim bateriju skoro do nule pre nego što je stavim da se puni. Zašto bih to radila? Ljudsko telo, baš kao i telefon, duže traje ako mu metabolizam ne radi punom parom, ako uđe u režim smanjene aktivnosti. Ali zar nije bolje da prosto odem da spavam?

Stara izreka kaže da je previše dobrog postaje loše. Neka istraživanja nas upozoravaju da ne valja ni previše spavati. Nije moguća prekomerna doza sna, ali moguće je spavanjem skratiti život, što nije baš najbolji izbor.

Bar tu imam sreće. Nijedna studija ne može pouzdano da potvrdi da je često spavanje štetno. Uglavnom pričaju o prekomernom spavanju, što je kao kad bi se baterija telefona previše napunila, ali ja to ne upražnjavam. Prosto odremam svako malo, a to je po svemu sudeći za sada OK. Ako se čak bude ispostavilo da ću odspavati do smrti, to valjda i nije najgora stvar na svetu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu