Bizarne fotke nacista koji poziraju sa ljudima u kostimu polarnog medveda

Veliki broj fotografija na kojima Nemci, uključujući i naciste, poziraju sa ljudima koji su obukli kostim polarnih medveda kruže internetom već neko vreme. One su blesave, mistične, i blago zastrašujuće, i samo neke iz kolekcije Žan-Mari Donata od 10.000 komada, koja se uvećava poslednjih 30 godina.

Nazvana TeddyBär, kolekcija je sastavljena od čudnih fotografija nemačke istorije. Medvedi po sebi izgledaju bizarno, ali kada stavite oko 200 takvih fotografija jednu do druge, likovi koji ih grle su ti koji se ističu: dva nacistička vojnika koja se cere, anđeosko dete plave kose sa svastikom na prsluku. Tako su medvedi postali jedina konstanta, dok parada idiosinkratičnih figura između 1920-ih i 1970-ih, prolazi pored njih.

TeddyBär prikazuje čudan i pomalo zlokoban aspekt nemačke kulture, a druga Donatova kolekcija Blackface radi to isto, samo za Ameriku. Od 1880-ih do 1960-ih, foto serija prikazuje niz belih muškaraca i žena sa licima ofarbanim u crno, neki poziraju kao reklame za putujuće predstave, drugi su amateri koji su se zatamnili iz nepoznatih razloga.

Obe ove kolekcije su prikazane na Arl festivalu fotografije u Francuskoj uz treću Donatovu seriju Predator u kojoj se senka fotografa može videti u svakom frejmu, uvek sa šeširom. Zajedno sa nazivom kolekcije, zabavna je i u isto vreme jeziva. Kao da subjekte na fotografijama posmatra i prati senkovit kadar G-muškarca sa šeširom - ili je to možda je uvek isti lik.

Pričao sam sa Donatom o njegovim nalazima, i nisam stekao utisak da je zainteresovan za prikupljanje čudnih istorijskih pojava, već da želi da te stvari iskoristi da bi prošlost prikazao u drugačijem svetlu.

VICE: Ćao Žan-Mari. Prvo, reci mi nešto o TeddyBär-u.

Žan-Mari Donat: Prvu fotografiju iz te kolekcije imam već trideset godina. Dobio sam je u razmeni sa nemačkim kolekcionarem: to je početak priče. Ja sam umetnički direktor francuske izdavačke kuće, tako da sam oduvek prikupljao mnogo fotki. Ne samo fotografija, već i novina, slika, crteža. Pravi rad na TeddyBär kolekciji počeo je kada sam pronašao drugu fotografiju. Prvu sam čuvao po knjigama godinu, dve ili deset. Kada sam došao do druge fotografije, setio sam se da je imam.

Šta se istaklo na prvoj fotografiji? Zašto si se menjao za nju?

Bila je nadrealna: biznismen, odmah posle Drugog svetskog rata, sa ogromnim medvedom na ulici. Nisam znao koja je pozadina priče fotke čoveka sa velikim polarnim medvedom. Bila je nadrealna - a to je vrsta slike koju volim.

U početku nisam znao da su slike nemačke, dok nisam pronašao i drugu. To je neverovatna fotka. Možete je videti u mojoj kolekciji, meda sa nemačkim vojnicima. Neverovatno je, nacisti sa medom poziraju prijateljski. Šta je to bilo?

Vremenom sam saznao pozadinu ove čudne tradicije. Imao sam prijatelja, Nemca, koji mi je objasnio priču. Početkom dvadesetih, dva polarna medveda stigla su u Berlinski zoološki vrt. Mnoge porodice odlaze tamo da vide medvede - oni su u modi - i sva deca žele da se fotkaju isped zoološkog vrta sa likovima u kostimima medveda. Ogroman uspeh u Berlinu. A posle toga, širom Nemačke, sledećih šesdeset godina, pojavljuje se mnogo ovakvih meda. U mojoj kolekciji ima trideset različitih.

Na koji način je Teddybär povezan sa tvojim drugim kolekcijama, Blackface i Predator? Da li je sve to jedna velika tema?

Ja nisam klasični kolekcionar. Za mene je važno prikazati priču iz istorije, i ono što možeš da naučiš o istoriji kada vidiš više sličnih slika. Na primer, kada vidite jednu fotografiju lica ofarbanog u crno, pomislite: Ok, to je lice ofarbano u crno. Ovaj čovek je u šoubiznisu. Posle 300 ili 500 takvih, imate priču.

U Blackface-u, ono što ljudi vide je istorija: vidite rasizam, segreraciju u Americi - to je reportaža starinskih odnosa između belih i crnih ljudi.

Šta je sa kolekcijom Predator? Koja je tu priča?

To je malo drugačije. To je ustvari moja interpretacija, neka vrsta intervencije umetnika. Zapravo mnogo kolekcionara sakuplja ovu vrstu fotografija, gde se senka vidi na snimku.

Zaista?

Da, ali ono što je za mene ovde važno jeste šešir. Zato što pomislite da se radi o istoj osobi - isti čovek je na svakoj fotografiji. Posle pete ili šeste fotke, izgubite ideju da je to fotograf. A ime serije, Predator, sugeriše neku vrstu neizvesnog filma.

Pogledajte VICE dokumentarac "Tajna istorija lutki iz kupusa":

Film noar?

Upravo. Tako da sam u ovoj seriji ja dodao priču. A kada gledate TeddyBär ili Blackface, to je priča sveta, ne moja. To je razlika.

Hvala na razgovoru.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu