Izbori neće odvesti Ameriku u propast, ko god da pobedi

Dočekasmo izbore, a Amerika je i dalje zabrinuta.

Deo Amerike u kojoj ja živim — veliki grad, liberalno okruženje, suviše lokala u koje možete ići na branč — zabrinut je zbog Donalda Trampa. To su ljudi koji opsesivno proveravaju prognoze na FiveThirtyEight, koji polušaljivo govore o iseljavanju iz Sjedinjenih Država ako pobedi republikanski kandidat, koji Trampa nazivaju fašistom još od prošle godine. Svaki predsednički izbori najznačajniji su u čitavoj istoriji sve do sledećih, ali 2016. godine se ne strahuje samo da će republikanci preuzeti kontrolu nad vladom, već da će uništiti i samu demokratiju.

Svi od Glena Beka do dokumentariste Kena Bernsa poredili su Trampa sa diktatorom hitlerovskog tipa. "Amerika je plodno tle za tiraniju", izjavio je Endrju Saliven u maju u časopisu Njujork. "Diktatura u Americi je sada sasvim realna mogućnost", napisao je Mario Lojola u desničarskom ali anti-trampovskom Nešnl Rivjuu u februaru. "Donald Tramp podriva legitimitet naše demokratije", bio je naslov uredničke reči u oktobarskom izdanju Boston Glouba iz pera Majkla A. Koena. "Uspeh Donalda Trampa pokazuje zastrašujuću slabost američke demokratije", upozorio je Ezra Klajn u Voksu u ponedeljak. "To zvuči kao hiperbola. Ali da li je?", zapitao se Klejn.

Pošto je već pitao, da razjasnimo: jeste, hiperbola je. Ali ide u paru sa hiperbolom iz dela Amerike koji je potpuno drugačiji od Amerike oko mene — ruralnog, krcatog oružjem, konzervativnog, gotovo potpuno lišenog lokala u koje možete da ići na branč. Ove Amerikance Hilari Klinton brine podjednako kao što ljude oko mene brine Tramp.

"Ovo je poslednja šansa da se Amerika spase od propasti", izjavio je za Rojters pripadnik desničarske paravojne formacije između dve vežbe priprema za post-izborni haos. Trampove pristalice koje je prošlog meseca anketirao Njujork Tajms govorile su o nameštenim izborima, revoluciji, "krvoproliću", ako Klintonova dođe da im oduzme oružje. "Osmog novembra glasam za Trampa. Devetog novembra, ako Tramp izgubi, mašem se za svoju musketu", rekao je bivši desničarski kongresmen Džo Volš u tvitu koji su ljudi naširoko delili (i izrugivali mu se).

Volš se neće zapravo mašiti za svoju musketu ako Klintonova pobedi iz istog razloga iz kog sve one slavne ličnosti koje prete da će se iseliti iz Trampove Amerike u Kanadu to neće uraditi: pokretanje revolucije ili okretanje vašeg života naglavačke zahteva mnogo više truda od pretnji nekoliko dana pred izbore. Glasači su uplašeni i besni, ali je veoma, veoma mali broj njih, ako ih uopšte ima, spreman da uradi nešto više od objavljivanja tirade od 5.000 reči na Fejsbuku. I iako možda mislite da bi Tramp ili Klintonova bili loši predsednici, to je sve što će iko od njih postati — predsednik, sa svim ograničenjima i preprekama koje uz taj položaj idu. Evo kako će ta ograničenja sprečiti bilo koga od njih da preobraze Ameriku u nešto neprepoznatljivo.

Ako pobedi Hilari Klinton

Prvo da krenemo sa verovatnijim izbornih ishodom: predsednički mandat Hilari Klinton bio bi ometan od samog starta. Ko god osvoji Ovalnu sobu, Predstavnički dom ostaće republikanski, a to znači da bi nastupao sa žestokom agresijom prema Klintonovoj, proučavajući svako njeno "t" koje nema crticu i zalutale mejlove za oznakom "molim vas, odštampati", blokirajući svaki predlog zakona demokrata. Čak i sa tesnom većinom u Senatu, Klintonova bi praktično bila osuđena na ostvarivanje svojih ciljeva preko izvršne vlasti — što će biti teško kad su u pitanju tako važna pitanja kao što je kontrola oružja ili reforma imigracije.

Što se oružja tiče, "nema praktično ničeg što Klintonova zakonski može da uradi a što Obama već nije uradio", izjavio je Džon Hudak, stariji saradnik na Programu studija vlasti Instituta Brukings kada sam ga pozvao. "Zakon prilično jasno kaže da postoje vrlo stroga ograničenja šta može da se uradi sa oružjem preko izvršne grane vlasti. Za to vam zapravo treba Kongres."

Za reformu imigracije na sličan način neophodna je dozvola Kongresa. Najviše što Klintonova može da uradi, objasnio mi je Hudak, jeste da ponovo pokrene neke Obamine inicijative koje su blokirali sudovi u nadi da će ih Vrhovni sud ovog puta odobriti — ako Klintonova dobije izbore, mogla bi da popuni prazno mesto nastalo smrću sudije Antonina Skalije, promenivši sastav visokog suda.

Ta sposobnost da nominuje sudije bila bi verovatno najveća moć Klintonove. U tom pogledu, Hudak ne veruje da bi remetilački nastrojeni republikanci uspeli da je zaustave, jer neki umereniji republikanci u Senatu, kao što je Suzan Kolins iz Mejna, najverovatnije ne bi učestvovali u "napadu svim silama" na sudska naimenovanja Klintonove.

Oblast u kojoj bi predsednica Klinton (ili predsednik Tramp) bili najmanje ograničeni Kongresom jeste spoljna politika. To bi moglo da znači da će američka vojska postati angažovanija u Siriji i to će definitivno značiti nastavak kampanje protiv ISIS-a. Ali iako mnogi miroljupci i protivnici intervencionizma i među desnicom i među levicom brinu zbog dokazane ratobornosti Klintonove, niko ne misli da veća predsednička ovlašćenja kad je u pitanju spoljna politika (što je trend koji traje već decenijama) nagoveštavaju kraj demokratije ili bilo šta slično.

Ako pobedi Donald Tramp

Tramp bi u Belu kuću ušao sa mnogo prijateljskije nastrojenim Kongresom nego što bi se to desilo Klintonovoj i potencijalni uticaj njegovog predsedničkog mandata svakako ne treba umanjivati. Mogao bi da povuče Ameriku iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama . Mogao bi da sarađuje sa republikanskim zakonodavcima na poništavanju Obamakera, potencijalno oduzevši milionima Amerikanaca zdravstveno osiguranje koje imaju zahvaljujući Zakonu o dostupnoj zdravstvenoj zaštiti. Mogao bi da deportuje još više imigranata bez dokumenata nego što je to radio Obama . Trampova spoljna politika uglavnom je nekoherentna , ali bi imao ista ovlašćenja da je sprovodi u delo kao i bilo koji drugi predsednik.

Ali ne zaboravimo da je pre osam godina Barak Obama preuzeo dužnost sa većinom u Domu i Senatu, a suočio se sa neverovatnim preprekama na put ka usvajanju Obamakera. Tramp bi imao slične probleme kad je u pitanju njegova prepoznatljiva politika zagovaranja tog velikog, prelepog graničnog zida.

"Zid bi predstavljao izuzetno skupu operaciju. Meksiko ga ne bi platio, a ne bi ni Kongres Sjedinjenih Država", rekao je Hudak. "Demokrate bi se usprotivile zidu, baš kao i republikanci koji se zalažu za temeljnu reformu imigracije ili se protive velikim troškovima."

"Mnoge ideje koje je Tramp izložio nisu nepopularne samo među demokratama, već bi bile nepopularne i među dovoljnim brojem republikanaca da mu zagorčaju život", rekao je Hudak.

Trampov drugi prepoznatljivi politički projekat, ograničavanje muslimanske imigracije, bio bi izvodljiviji, jer kako mi je Hudak rekao, "predsednici imaju poprilično ovlašćenje da utiču na pravila koja se tiču ulaska stranaca u Sjedinjene Država i izdavanja viza." Iako je potpuna zabrana ulaska Muslimana u Sjedinjene Države neustavna, Trampova administracija bi možda mogla da pronađe neke manje drastične opcije koje sudovi ne bi nužno oborili.

Tramp bi zapravo mnogo lakše uspeo jednoglasno da sprovede svoje planove za imigraciju od Klintonove. "Predsedniku je lakše da blokira ulazak ljudi nego da promeni pravila koja ljudima dozvoljavaju ulazak", rekao je Hudak.

Ali ostvarivanje mnogih drugih Trampovih ciljeva bilo bi problematično. Tramp bi imenovao konzervativne sudije u Vrhovni sud, ali sa godinama sudije običnu postaju liberalnije — sudije koje su postavili republikanci nedavno su dale odlučujuće glasove za odobrenje Obamakera i ukidanje zabrane istopolnih brakova. Povlačenje Sjedinjenih Država iz Pariskog sporazuma desetkovalo bi međunarodne napore za borbu protiv klimatskih promena , ali bi isto tako moglo da pretvori Ameriku u "diplomatskog autsajdera", prema pisanju AFP-a. I ukidanje Obamakera zvuči lako, ali postaje teže kad glasačima morate da objasnite šta to zapravo znači.

"Republikanci zapravo nisu svesni političkih posledica ukidanja Obamakera", rekao je Hudak. "Ljudi će biti oduševljeni što je Obamaker ukinut, a potom će biti besni što njihova 25-godišnja deca više nemaju zdravstveno osiguranje", što je samo jedan od mnogih popularnih delova zakona koji će nestati.

"Kad radite ispitivanje javnog mnjenja o ovome, svi mrze Obamaker, ali zato vole mnoge njegove elemente", dodao je Hudak.

Kao što je Obama otkrio na svojoj koži, većina u Senatu vam ne vredi mnogo ako nemate 60 glasova neophodnih da razbijete "filibastering" [praksu opstrukcije stalnim javljanjem za reč]. Republikanci bi mogli da izdejstvuju promenu pravilnika prostom većinom koja bi iskorenila filibastering — Džonatan Čejt iz Njujorka i drugi misle da će se to dogoditi vrlo uskoro , ko god pobedio u utorak.

Taj potez — "nuklearna opcija", kako je poznata — stvorio bi, međutim, novi nivo agresije u Senatu, a opoziciona stranka posegla bi za drugim sredstvima za opstrukciju zakona. "Demokrate bi i dalje mogle krajnje da uspore stvari u Senatu ako filibastering bude ukinut, pošto najveći deo procedure u Senatu mora da bude odobren Jednoglasnim sporazumom o saglasnosti", rekao je Hudak. "Stranka koja bude ukinula filibastering na kraju bi mogla da zažali zbog toga."

Konačno, najgore što može da se desi jeste da Tramp počne da sprovodi neke neustavne političke poteze smišljene tokom kasnih noćnih sesija na Tviteru (zabrana Muslimanima da poseduju oružje, na primer), da ga potom blokiraju sudovi, ali da on odbije da se povinuje njihovim odlukama.

"Iskreno, on je čovek koji dobija histerične napade kad god nešto ne ide po njegovom", rekao je Hudak. "Imali smo već takve predsednike — Endrju Džekson je bio takav predsednik. On se oglušavao o sudske naloge. To je nešto što se dešava s vremena na vreme."

Na Kongresu bi bilo da zauzda neposlušnog predsednika Trampa. On bi to mogao da uradi preko prigovora, preko odbijanja da finansira neustavni program ili preko impičmenta. Ako baš sve bude pošlo kako ne treba, republikanski predsednik Predstavničkog doma Pol Rajan mogao bi da drži budućnost republike u svojim krosfitom ojačanim rukama. Ali čak i ako se ta budućnost ostvari i tri grane vlasti pređu u otvoreni sukob, to neće značiti kraj demokratije.

"Štaviše, to će značiti da američka demokratija funkcioniše", rekao je Hudak. "To je sistem koji nije bez mogućnosti za zloupotrebu položaja. Ali sistem funkcioniše tako dobro kao što funkcioniše zato što postoji kontrola moći i zato što postoji mogućnost za reakciju u situacijama kada je moć zloupotrebljena."

Lako je prepustiti se besnoj retorici koju su izazvali ovi izbori. Ali Amerika je oduvek bila zabrinuta zemlja. Naša politika oduvek je bila prljava. Možda se naježite kad vam neko kaže da će vam Klintonova oduzeti oružje ili kad vam neko drugi kaže da će nas Tramp uvesti u nuklearni rat, ali štampa je još 1800. godine upozoravala da ako Tomas Džeferson bude izabran, "bićemo svedoci kako naše supruge i ćerke postaju žrtve legalne prostitucije." Sve je uvek najmračnije pred sam Izborni dan.

"Gledamo stranačke aktivnosti u našoj politici danas i polarizaciju među strankama, i vidimo scenario u kojem izgleda kao da se Kongres neće mnogo opirati predsedniku iz iste stranke", rekao je Hudak. "Ali u takvim trenucima, kad predsednik ozbiljno ugrozi ustavni poredak, mislim da biste se iznenadili koliko brzo Kongres prestaje da bude crven i plav, i pretvara se u zaštitnika republike."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu