fenomeni

Ujedinjeno kraljevstvo čeka da Kraljica umre

Širom Kraljevstva, novinski urednici, TV stručnjaci za sve i policija samo čekaju.
Sam Kriss
pisao Sam Kriss
13 Januar 2017, 3:40pm

Kraljica je živa, cupka kolenima uvaljena u omiljenu fotelju u zimskoj vikendici, a za to vreme, panika oko njene smrti opseda svet. Avet proganja Njeno veličanstvo dok odbrojava dane svoje usamljeničke i usamljene vladavine; njen duh puže kroz mraz tih maglovitih jutara koja kao da nagoveštavaju kraj sveta; on kucka na vrata njene sudbine kroz visoke plafone kasno u noć. Kraljica će umreti. Svi ćemo umreti, jednog dana, ali je kraljičina smrt već tu, pluta kroz svet čak i dok ona tumara po kući, odsutno se prisećajući godina na tronu i žaleći za imperijom, danas u ruševinama.

Ljudi su spremni da poveruju da je Kraljica umrla čak i na najmanju naznaku: čak i odani monarhisti u tajnosti, osećaju tu zabranjenu želju. Kada se nije pojavila na tradicionalnoj službi za Božić - "teška prehlada", saopštili su nam iz Palate – svi su bili zabrinuti, slali poruke sa željama za brzo ozdravljenje, a nacija se pripremala za taj poslednji gubitak 2016. godine. Kada bi se sklonila od javnosti danima, znali smo da će se nešto desiti. A onda su počele da kruže glasine, hladni naleti košave sa svih strana: nikakve informacije za medije, saopštenja u pola glasa, već je umrla, a oni nam ne govore.

A onda se desilo nešto veoma neobično. Kraljica se šetala po imanju u tri ujutru (zašto? Koje su je užasne noćne more naterale da izađe napolje) a jedan od njenih gardista je nije prepoznao, pomislio da se radi o uljezu i skoro je upucao. Bio bi to zaista čudan kraj: sve te bolesti iz kojih se izvukla, sav taj rad tokom većeg dela 20. veka, na zaštiti feudalen institucije od naleta logičke modernosti, osavremenjivanje anahronizma taman toliko da bi mogao da preživi - a onda da umre od metka u grudi, baš kao i kraljevska porodica Romanov pre jednog veka, baš kao i članovi nekih drugih kraljevskih porodica koji nisu mogli da se oslobode okova titula što bi ih načinilo prihvatljivim svetu koji se menja. Naravno, ta priča da ju je gardista zamalo upucao je samo zvanična verzija, i stvarno, ko bi poverovao u to? Koliko stvarno uljeza izgleda kao sićušna, krhka žena u kaputu jarkih boja? Koliko ima uljeza čije se lice nalazi na novčanicama? Da li je moguće da je stražar skoro upucao Kraljicu jer je pomislio da se radi o njenom duhu?

Svi čekamo. Sve žive novine imaju sopstvenu bazu podataka o umrloj kraljici, već pripremljene dodatke na 32 strane u boji koje povremeno apdejtuju, i tako već decenijama. Policija ima planove kako da obezbedi sahranu, TV stanice čuvaju raspored programa "Dan mrtve kraljice" koji će pustiti onog trenutka kada doktori saopšte da nisu mogli da je spasu, a milion brendova čuva srceparajuće tvitove u draft folderima, iščekujući njenu smrt.

Kad Kraljica umre, biće nam potrebno puno pokretnih baštenskih ogradica, gomile cveća, puno velikih i malih britanskih zastava, puno pendreka da bi se prebijali antimonarhisti, još više zatvorskih ćelija u koje će ih smestiti, puno omči kojima će ih obesiti na sve po redu bandere. A u doba informativnog kapitalizma i produkcije tačno na vreme, ljudi koji spremaju sve te stvari moraju stalno da budu spremni i na raspolaganju, svakog jebenog dana, jer će se TO desiti. Njen sin, i sam ostareo, sve većih ušiju, živi u obrnutoj edipovskoj noćnoj mori: njegova majka treba da umre da bi on mogao da preuzme dugo iščekivanu palicu očinskog falusa. A starica je i dalje živa, negde, ali Kraljičina smrt postoji, konkretno, u ovom svetu; duh je stvaran.

Hipoteza: ona je već dugo mrtva. Zašto ljudi toliko vole kraljicu* Nije da je nešto baš uradila; ona je, najverovatnije, samo stara dosadna Torijevka koja živi u nekoliko besmisleno velikih palata; njenu ceremonijalnu ulogu bi mogao da vrši bilo ko, pa čak i jedan od njenih korgija, ili neka od njenih voštanih figura. Pitaje bilo kog odanog monarhistu zašto su toliko vezani za tu izboranu mediokritetkinju i verovatno ćete dobiti nekoliko varijanti istog odgovora: ona predstavlja "tradiciju", ona "donosi stabilnost", ona je "oduvek tu", ona je "strpljiva", ona "ne ide nigde", ona je "izvan života i smrti".

Ljudi vole Kraljicu jer je potpuno oslobođena svih atributa. Kraljica je prazna, master-označiteljka, nešto što daje strukturu nacionalnom diskursu Ujedinjenog kraljevstva a da ne mora da ukazuje ni na šta drugo sem na sebe samu. Ona prosto jeste. Nju obasjava oreol praznoće i nekvalifikovanosti. Ona je, drugim rečima, neobjašnjiv fenomen. Njeno Veličanstvo Elizabeta druga, milošću božijom kraljica Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, i njenih drugih kraljevstava i teritorija, kraljica Komonvelta, Braniteljka vere, e to je osoba koja luta noću.

Kada je preuzela krunu pre čitave jedne ere, 1953, osoba koja je bila Liz Vindzor je umrla, a nešto drugo je preuzelo to telo. Ona više nije mogla da bude samo još jedno ljudsko biće; koje god misli i osećanja da je imala ili nije tada su potonula u prazninu i ona je postala Kraljica, vrhunski prazna, kraljevska ništavnost koja živi večno na ivici sopstvene smrti. Otvoreni spisak datuma koji čeka da se ponovo ispiše, (od 1952. do sutra) ili prekosutra, ili nakosutra. Ona je njen sopstveni duh. Onaj stvor koji je nekada bio Liz Vindzor sedi zaleđena i prestrašena u nekom od kraljevskih poseda i njena smrt upravlja zemljom koja čeka da se ta smrt dogodi. I odani i poslušni podanici kakvi jesmo, i svi mi nestrpljivo čekamo da se ta smrt dogodi.

@sam_kriss

Još na VICE.com:

Anonimni fan koji tvituje o poslednjim danima princeze Dajane

Vinston Čerčil je bio rasista, ratni huškač i zagovornik sterilizacije mentalno obolelih

Živeo kralj Artur, vladar Stounhendža

Kolaž Marta Parszeniew