To što je direktor EPS-a bivši vlasnik pečenjare nije problem

Kakistokratija je vladavina najgorih, reč za vlast sačinjenu od ljudi koji nikako ne bi smeli da budu na vlasti, jer će sve da zaseru i još rukama razmažu po zidovima i viču "joj što je lepo". Kakistokratija je sve suprotno od te tako retke i poželjne trofejne zverke, meritokratije, koja bi u teoriji trebalo da je vladavina najboljih, onih odabranih po svojim kvalitetima, dokazanih i uzornih, i koja ne postoji nigde. Za razliku od kakistokratije, koja se poslednjih dana učestalo pominje u vezi sa Srbijom.

Sneg koji je pao tokom vikenda nije samo iznenadio domaće nam putare - što već više nikog ne iznenađuje dto te mere da čak nije ni smešno - nego je izgleda iznenadio, zaskočio i seksualno zlostavio i komplet Elektroprivredu Srbije. Kolubarski kopovi su termoelektrani "Nikola Tesla" počeli da isporučuju jalovinu mešanu s blatom, a preko 90.000 ljudi je ostalo bez struje, uključujući i Obrenovac, mesto najbliže termoelektrani, i kao da skeč nije već bio dovoljno neverovatan, mesto iz koga je aktuelni generalni direktor EPS-a, Milorad Grčić.

Ovde bi valjalo napomenuti da Grčić nije zvanično generalni direktor Elektroprivrede Srbije nego vršilac dužnosti dotičnog, e dok se ne nađe direktor na konkursu koji evo ulazi već u petu godinu. A u stvari, Grčić čak nije ni v.d. jer mu je mandat istekao pre više od 4 godine, samo - aj šit ju not - mora da "prestane da dolazi na posao", a on čovek, valjda vredan i odgovoran, ipak i dalje dolazi po principu "prljav je posao ali neko mora da ga radi".

De facto, Grčić jeste rukovodilac EPS-a, jer dolazi na taj posao, sedi u toj kancelariji, a ima očigledno i dalje moć i pravo da smenjuje direktore jer je to uradio kao reakciju na opravdane kritike od javnosti pa i Predsednika zbog situacije u kojoj se EPS, pa s njima i Srbija, nađoše zbog nečuvenog snega u decembru.

Razlozi za kritiku Šredingerovog direktora EPS-a su mnogobrojni. U pitanju je preduzeće koje postoji još iz vremena socijalističke Jugoslavije u suštinski nepromenjenom obliku, sa svim problemima koji uz to idu kada se takvo preduzeće nađe u sistemu neoliberalnog kapitalizma - u kompetencijama, u načinu i lancu donošenja odluka, u komunikaciji i kadrovima, ali i u položaju Srbije u datoj energetskoj situaciji u svetu, sa pritiskom "skidanja" sa uglja, pritiskom uvođenja zelenih tehnologija koje se često pokazuju kao nova vrsta imperijalnog pritiska, uz standardni pritisak za privatizaciju i rasprodaju državne imovine.

Iz toga proističu ostali problemi, pre svega zagađenje i neravnomerna proizvodnja koja donosi sumanute troškove kada struja mora da se uvozi jer ne možemo sami da je proizvedemo u dovoljnoj količini, pa plaćamo po nabudženim cenama toliko da bismo za te megavat sate što smo kupili u prethodnih nekoliko dana mogli da uradimo nešto zaista dugoročno pametnom, na primer da počnemo ulaganja u nuklearnu energiju.

Dakle, EPS ima brojne strukturalne i sistemske probleme. Ali, građanstvo zgroženo razmerama lošeg stanja u ovoj firmi izgleda da smatra da je problem pre svega i skoro samo u kadrovima. Partokratija koja rezultira kakistokratijom, u tome je sav problem, kažu protivnici vlasti. SNS nam dovodi poslušnike bez diploma - ili još gore, sa diplomama privatnih fakulteta - ljude koji ne znaju ništa osim da ispunjavaju naređenja s vrha bez razmišljanja i, naravno, da kradu.

Činjenica je da se, kao i svako državno preduzeće, EPS tretira kao plen vladajuće opcije, koja god da je u pitanju, jer se sa rukovodećih pozicija u ovoj firmi može mešetariti i kombinovati na načine koji prosto nisu mogući u bilo kom drugom sektoru osim energetskog, tog najbitnijeg sektora za stabilnost bilo koje privrede, pa tako i društva. Činjenica je i da u domaćem partijskom sistemu na odgovorne pozicije dolaze lojalni i sposobni za specifičnu vrstu politikanstva i bugarenja (u smislu noža u leđa, da oproste naša dobra braća Bugari), a mnogo ređe oni stručni ili podobni zbog iskustva i talenta.

Naravno da ne valja kada na odgovorno mesto dođe neko nekompetentan ili neko ko je tu samo da lapa. Ali, moramo da se upitamo: a zašto je problem baš u tome što je neko vlasnik pečenjare? Na kraju krajeva, zar treba listati diplome svih koji su isto tako uneređivali EPS ili druge državne firme, u doba pre ove vlasti? Ili u doba pre ove prethodne vlasti? Ili čak u doba pre one prethodne prethodne vlasti?

Rezon koji nalaže ono što zovemo zdravim razumom, a što u praksi često nije baš ni zdravo niti razumno nego je prosto mišljenje većine, jeste da na takvo mesto treba da dođe neko "stručan". U redu, ali onda je pitanje - a ko je tačno "stručan" za upravljanje velikim sistemom kao što je EPS?

Implicirani odgovor većine građanštine je da to treba da bude makar neko fakultetski obrazovan. Što Grčić, doduše, jeste, makar zvanično. Ali, u stvarnosti kakva je van budžetski podržanih domaćih filmova, fakultetska diploma - čak i sa fakulteta koji nije Educons iz Sremske Kamenice - nije nikakva garancija menadžerskih sposobnosti. Inženjera elektrotehnike ne preporučuje ništa naročito za mesto direktora elektroprivrede, jer direktor ne pravi trafo-stanice nego upravlja ljudima i organizuje posao. Za šta, usudiću se reći, ne postoji fakultet.

Znam, postoje zvanično mnogi fakulteti (privatni) za menadžment i srodne zajebancije, ali budimo realni, ko bi dao završenom studentu da bude direktor? Možda ako se student zove Milo Đukanović ili se makar preziva Karić, pa eto, da dobije dete odmah neku firmicu da oštri svoje rukovodilačke sposobnosti.

U svakom drugom slučaju, znanje potrebno za rukovođenje se stiče isključivo iskustvom, na terenu, u vatri, i to što specifičnije, to bolje. Menadžer firme iz Nemačke bi se krstio i celom šakom i sa tri prsta kada bi morao da vodi državnu firmu u Srbiji i verovatno bi završio kao alkoholičar i ljubitelj jedenja deterdžent-tableta. Srbin menadžer bi se možda i snašao u Nemačkoj, ali to znači da bi ili naučio kako se tamo šljaka ili bi se snalazio dok mu na vrata od aluminijuma i pleksiglasa ne pokucaju ajn, cvaj, policaj. Čovek koji je uspešno vodio hotel možda i nije baš najbolji čovek da vodi proizvodnju kugličnih ležajeva.

A možda i jeste. Jer to u mnogome zavisi od specifičnih okolnosti hotela i fabrike kugličnih ležajeva. U svakom slučaju, uvek mi za rukovodioca dajte vlasnika kafane koji je pravi domaćin i vodi računa o svojim ljudima, resursima i klijentima, pre nego nekog fakultetski obrazovanog stručnjaka, po meri finih fakultetski obrazovanih građana, koji nikada nije upravljao ničime osim sopstvenom karijerom.

Fini građani bi voleli da svet funkcioniše uređeno: završiš lepo školu za nešto, i ti si kvalifikovan za to nešto, to nešto odeš da radiš i celo društvo bude namireno i zadovoljno, parkovi uređeni, vozovi idu na vreme, dok deca u Bangladešu šiju patike, sve kao što Bog zapoveda. Ali kako nam kaže mudri Marlo Stenfild, najveći praksisovac: "but it’s the other way". I to svi u dubini duše znaju. Ali i pored toga, lakše je zezati Grčića za pečenjaru, (jer je dobro zezanje, realno) umesto ga kritikovati za to što sedi tu već godinama a da nije direktor, na primer.

Nego vole ljudi da osećaju da im se vraća uloženo - u fakutet i status u društvu koji diploma nosi - pa koriste svaku priliku da im ispadne monokl nad time što eto može da na odgovornoj poziciji bude neko ko nije pratio standardne bildungsroman vektore buržoaskog morala.

Ali time se zabašuruje suštinski problem, a to je da li je na poziciji neko ko će krasti, ko će koristiti tu poziciju za burazerisanje i završavanje kombinacija za stranku i za sebe, ko će ispunjavati naloge stranih interesa - ko će, ukratko, funkcionisati po svim pravilima periferne neoliberalne privrede na koju je Srbija primorana i koju nam sve vlasti poslednjih 30 godina guraju niz grlo.

Problem je, dakle, strukturalni, u EPSu-u kao takvom, u njegovoj istoriji, organizaciji, poziciji na međunarodnom energetskom tržištu, poziciji kao državne firme u neoliberalnom kapitalizmu. Grčić je samo simptom tih širih strukturnih problema, za koje ne postoji laka dijagnostika, a kamoli lako rešenje. Mada bi njegov odlazak s te šredingerovske direktorske pozicije na kojoj i jeste i nije bio dobar početak, makar simbolički, jer ipak se nije pokazao kao domaćin. Za pečenje ćemo da vidimo, samo da dobijemo malo stabilniju struju.