Gadivala najviše voli one obične trenutke, mirne, kad nije na dužnosti, kad njen muž ne putuje po svetu i ne gradi hramove, kad ćerka i sin ne moraju da se posvete domaćem zadatku. „Važno je da smo zajedno”, kaže ona.
Nije joj dozvoljeno da razgovara sa muškarcima van porodice, a vernicima nije dozvoljeno da je vide. Zato ona provodi veći deo dana u izolaciji, u porodičnom domu u Ahmedabadu, velikom gradu na zapadu Indije. Ovde smo je upoznali – do Gadivalinog privatnog salona odvela nas je njena služavka. Ona sedi u pozi lotosa na drvenom kauču sa druge strane sobe, u ružičastom sariju pejzli dezena, sa velikim srebrno zlatnim satom na ruci.
Videos by VICE
Gadivala je prelepa žena od četrdesetak godina, sa obrvama u obliku polumeseca. Smeje se lako i često, rukom pokrivajući usta. Supruga božija, odnosno supruga čoveka za kog mnogi smatraju da je samo jedan stepen ispod božanskog, ne sme se fotografisati, a nije joj dozvoljeno ni da oda svoje pravo ime. Koristi ime Gadivala, što znači supruga ašarje. Po mitologiji hinduizma arašja je duhovni vođa ili učitelj. Gadivalin suprug je taj ašarja, četrdesetpetogodišnji Košalendraprasad Pande.
Svaminarajanski hinduizam je ogranak ove religije koji brže od svih ostalih prikuplja pristalice. Unutar njega, postoji više frakcija. Gadivalin muž Pande predvodnik je velike eparhije kao sedmi naslednik Svaminarajana, verskog poglavara iz 18. veka za kog veruju da je bio direktna manifestacija boga.
Pande, njegova supruga, i njegov prvorođeni sin imaju bogoliki status među vernicima. „Veza sa Svaminarajanom stalno mi daje snagu i veru”, kaže Gadivala. Ali postoji i rizik. „Ako odemo u ponos i aroganciju, sve postaje bezbožno.”
Profesor Rejmond Vilijams, međunarodni stručnjak za svaminarajanski hinduizam, kaže da je teško tačno ustanoviti koliko sledbenika Pande ima. „Ne vodi se evidencija tako da nema jasnih podataka.” Po nekim procenama ih ima oko milion, ali broj im u svakom slučaju raste. Vilijams kaže da je ova tradicija „novo lice hinduizma”.
Gadivala objašnjava da je vera sprečava da slobodno šeta ulicom, pa nosi suncobran koji je pokriva od glave do pete.
Takođe ne može da leti avionom bez burke, što predstavlja problem. U pasošu jasno stoji da je hinduista, ali odora koju nosi je tradicionalno muslimanska. Na aerodromu ne uvažavaju objašnjenje koju asistenti nude, da je Gadivala božanske prirode. „Ne veruju”, kaže ona sa setom u glasu. „Misle da lažemo.”
Nije uvek ovako bilo. Gadivala je odrasla u visokoj braminskoj kasti u Utar Pradešu, najnaseljenijoj federalnoj jedinici Indije. Hindi joj je bio maternji jezik, a namera joj je bila da postane doktor. Stroga porodična pravila ponašanja nametala su njoj i njenoj sestri obavezu da posle osam budu kod kuće, ali to nije ništa u poređenju sa režimom pod kojim živi od kako se sa 20 godina udala za Pandea – roditelji su joj ugovorili brak. Čak i danas, 22 godine kasnije, Gadivala se seća da joj se Pande svideo na prvi pogled.
Ipak, za novu ulogu nije bila spremna – postala je guru za sve Pandeove sledbenice, delila im je duhovne i praktične savete. Takođe se očekivalo od nje da govori guđarati, jezik njenog muža i njegovih vernika. „Strašno sam plakala”, kaže ona kroz smeh. Ovaj nvi život ju je šokirao i zbunio, teško se navikavala na nove obaveze, a bila je prepuštena samoj sebi. Njena tašta – koja je prethodno imala istu poziciju – veći deo vremena putuje po Indiji tako da nije bila tu da joj olakša tranziciju u ulogu supruge božije.
Profesor Vilijams smatra da je Gadivalina uloga veliki izazov. On dobro poznaje Pandea ali Gadivalu nikad nije sreo – muškarcima je to zabranjeno. „Težak joj je život, skrovit, ograničene mogućnosti kretanja, ne može sama da odlučuje sa kim će se sresti i sa kim će komunicirati”. Ona sama kaže da joj je ovo prvi intervju.
Pod svetlozelenim lusterom, Gadivala u ruci drži mobilni telefon. Engleski govori tečno i samouvereno. Kaže da joj je tranzicija iz svetovnog života isprva delovala nepremostivo, ali sa vremenom je postajalo sve lakše – rodila je dvoje dece, naučila Guđarati, uvežbala odgovore na pitanja sledbenica. Nekad je pitaju o veroispovesti, a nekad o održavanju porodične harmonije.
Sve češće pričaju o menstruaciji – žene svaminarajanske vere ne bi trebalo da rade ništa tokom tri dana menstruacije, što je problem za sve koje nemaju služavke. Nema nošenja, čišćenja, pranja, kuvanja. Kako Gadivala na to odgovara? „Muža mora da im pomogne”, kaže ona i sleže ramenom. Dr Vilijams objašnjava da Gadivala i njena tašta imaju ključnu ulogu pastoralnih savetnica unutar verske zajednice. „Sasvim su svesne svih problema sa kojima se žene suočavaju.”
U jednom trenutku, Gadivala je mogla da izabere kako će voditi svoj bogoliki život. Pretpostavilo se da je očekuje isto što i taštu pre nje – da će sedeti u hramu u svom ukrašenom sariju, oličenje boginje koja se konsultuje i kojoj se upućuju molitve. Ali Gadivala je htela da bude filantrop, da pomaže siročadi i siromasima. „Ja lično nalazim božansku prirodu u ljudskoj”, kaže ona i dodaje da je duhovnost bez ljudskost bezbožna. Ide svakog dana u hram, ali „zašto bih samo pričala sa gospođama u hramu?” Ovaj radikalan pristup mogao je da izazove muževljevo protivljenje, ali on ju je podržao.
Gadivala ne može slobodno da se kreće po društvu, pa se oslanja na žene sa lokala. U početku joj je pomagalo njih pet, ali osam godina kasnije ima ih oko 700. Očekuje da uskoro otvore svoje sirotište. Kaže da je ta vrsta angažovanja za nju značajnija od bilo koje verske ceremonije.
„Vratiti osmeh na lice jednog sirotog deteta – slatkišima, čokoladom, sladoledom – to je vrednije od stotinu molitvi u hramu.”
Dr Vilijams kaže da se Guđarat menja, a sa njim i očekivanja Gadivalinih sledbenica. „Njen humanitarni rad pokazuje kako ona odgovara na promene u društvu”. Ljudi se sve bolje obrazuju, posebno žene. „Celo društvo se menja, pa tako i uloga verskih poglavara – i ašarje i ašarjine supruge.”
Gadivala se budi pre pet ujutru i sama obavlja puđu – molitveni ritual pred plamenom – pre nego što pođe u hram. Od nje se očekuje da putuje Indijom i svetom, da izlazi u susret vernicima. Ipak, značajnija i od verskih dužnosti i od filantropije su joj deca; 16-godišnja ćerka je još je u školi, dok 19-godišnji sin Vrađendraprasad studira psihologiju.
„U njihovom uzrastu roditelji su najpotrebniji. Tu nema kompromisa”, kaže ona. „Ne stidim se da to kažem – deca mi znače više od [vernika]”. Gadivala ne putuje dok njena deca spremaju ispite, a trudi se da ih ne ostavlja same preko noći – makar morala da putuje sa druge strane države u dva ujutru.
U vreme našeg razgovora, Gadivalin sin je po prvi put putovao van zemlje, sa ocem u Čikago. Jednog dana naslediće ulogu svog oca, pa će mnogo više morati da putuje. Košalendraprasad Pande je sagradio skoro 190 hramova i svetilišta širom sveta tokom prethodnih deset godina – broj vernika proporcionalno raste. Mladi Vrađendra moraće da se potrudi da bi nadmašio oca.
Jednog dana će se oženiti. Tradicija nalaže da supruga bude iz iste kaste (bramin) i iz istog dela zemlje (Utar Pradeš) kao i Gadivala. Ona i Pande će brak ugovoriti sa devojčinim roditeljima, ali Gadivali je izuzetno stalo do toga da se mlada dopadne njenom sinu. „Ako mu se ne bude sviđala, nećemo ga prisiliti”. Posle venčanja, nova supruga novog ašarje imaće mnogo toga da nauči, baš kao što je nekad i Gadivala imala. Ipak, ona obećava da će biti tu da ovoj mladoj ženi pomogne koliko god bude mogla.
Posle sklapanja braka, kad njihov sin i njegova supruga budu preuzeli uloge verskih poglavara, Gadivala i Pande moći će da se opuste kao što su nekad njegovi roditelji. Oni danas krstare okeanom, gde Pandeova majka ne mora da pokriva lice – osim u slučaju da im je neko od saputnika ujedno i vernik. Ali Gandivala bi radije da nastavi sa poslom kog se latila. Život koji živi nije ono što je nekad zamišljala – ne bavi se medicinom, daleko je od roditeljskog doma, ima stotine hiljada vernih sledbenica. „Ipak, ne žalim ni za čim”, kaže ona. „Veoma sam srećna da sam spoznala svoju pravu životnu svrhu.”
Još na VICE.com
Šta me je naučila Indija, velika učiteljica strpljenja
Proveo sam nedelju u ašramu u Indiji, prošla je kao jedan dan
Moje putovanje iz Srbije u Indiju: uvek bih se vratio na Gou