Tokom pet godina koliko je Ališa Bromfild radila kao cvećar za Home Depot, njen nadređeni Brajan Kuper povremeno bi je seksualno uznemiravao, navodi se u tužbi koju je majka žrtve 2014. podnela protiv ove kompanije. U ovo je između ostalog spadalo „verbalno zlostavljanje, gađanje raznim predmetima, praćenje i nadziranje žrtve u radno vreme i van njega.”
Za Kupera se već znalo, tvrde u tužbi, da zlostavlja žene koje rade za njega. Izvesna Džesika, nedavno svršena učenica srednje škole, dala je otkaz pošto je Kuper počeo da je zove svojom devojkom, da joj često pominje svoje genitalije, i da se „trlja uz nju”. Pritužbe koje je uputila kompaniji nisu ništa promenile. Nedugo potom Ališa Bromfild počela je da radi za Home Depot, pa je Kuper svoju fiksaciju preneo na nju.
Videos by VICE
„Postepeno je počeo da kontroliše način na koji Ališa provodi slobodno vreme”, navodi se u tužbi. „Ako bi pauzu za ručak nameravala da provede sa muškarcem, on bi joj pauzu zabranio. Kad je tražila slobodan dan, nazvao ju je ‘kurvom’.” Bromfild je, tvrdi tužba, podnela prijavu nadređenima zbog ovakvog tretmana, ali oni su samo poslali Kupera kući pre isteka radnog vremena. Posle novog incidenta, naložili su mu da potraži psihijatrijsku pomoć, ali nisu proverili da li je on to uradio. Svo vreme su ga držali na poziciji Ališinog šefa, navodi se u tužbi.
Sve je kulminiralo kada je Kuper zahtevao da Bromfild pođe sa njim na venčanje u avgustu 2012. Rekao je da će je otpustiti ako ne pristane. Tokom ovog prijema, navodno je tražio da ona stupi u vezu sa njim, što je ona odbila. Kuper je zatim ubio Bromfild, trudnu dvadesetjednogodišnjakinju, i silovao njeno mrtvo telo.
Dve godine kasnije Kuper je bio osuđen na dve doživotne robije zbog ubistva i silovanja, bez mogućnosti uslovnog oslobođenja.
Možda deluje očigledno da kompanija za koju su ubica i žrtva radili snosi deo odgovornosti jer nije sprečila seksualno uznemiravanje, a još manje eskalaciju. Pa ipak Šeri Aničić, majka Ališe Bromfild, nije uspela da pozove Home Depot na odgovornost – prošle godine, okružni sud u Čikagu odbacio je njenu tužbu. (Iako je Bromfild tehnički bila zaposlena u cvećari Grand Flower, tužba navodi da su radno mesto i bezbednost zaposlenih u okviru istog bili u nadležnosti Home Depot.)
Sud u Čikagu zaključio je da Home Depot ne snosi odgovornost za smrt Ališe Bromfild i izrazio saglasnost sa stavom odbrane po kom ova firma „nije zakonski obavezna da smenjuje ili premešta zaposlene na osnovu korišćenja nedoličnog rečnika ili seksualnih prestupa.”
Kuper se nije nalazio u prostorijama tužene firme u vreme ubistva, niti je koristio njenu imovinu da bi počinio zločin. Ipak, koristio je nešto drugo što mu je tužena firma pružila: upravni autoritet nad žrtvom.
Prošle nedelje apelacioni sud je usvojio žalbu, oborio presudu, i izneo svoje kritike. Istakli su da je okružni sud neosnovano prihvatio tvrdnju odbrane „po kojoj Kuper nikad nije eksplicitno pretio ni fizički naškodio bilo kome od zaposlenih”, što se kosi sa navedenim primerima pretećeg ponašanja.
„Ko god je video kako Kuper, na primer, ‘baca i razbija inventar po baštenskom centru i (…) urla po parkingu opscenim rečnikom’ mogao je lako da zaključi da je Kuper pretnja ili zato što ne kontroliše svoje postupke ili zato što pokušava da zastraši Ališu”, navodi se u obrazloženju usvajanja žalbe.
Odbrana takođe je tvrdila da Home Depot ne može snositi odgovornost je ubistvo nije počinjeno na njihovom posedu. Apelacioni sud i ovo je porekao: “Kuper se nije nalazio u prostorijama tužene firme u vreme ubistva, niti je koristio njenu imovinu da bi počinio zločin. Ipak, koristio je nešto drugo što mu je tužena firma pružila: upravni autoritet nad žrtvom. Pretio je da će je otpustiti ili joj smanjiti satnicu ako ne pođe sa njim na venčanje njegove sestre,” ističe se u obrazloženju. „Dakle, pretio je da počini ono što Vrhovni sud zove ‘materijalnim poslovnim delovanjem’. To mu je omogućila upravo tužena firma time što ga je ostavila na poziciji Ališinog nadređenog.”
Apelacioni sud naredio je da se o tužbi ponovo veća pred porotom. „U tužbi se opisuje eskalacija Kuperovog ponašanja: od privatnih neprimerenih opaski i dodira, preko materijalne odmazde na poslu, konstantnog pritiska i nadzora, i najzad do ekscesa u javnosti, verbalnog zlostavljanja i fizičkog zastrašivanja. Uz ovakve dokaze, porota bi lako mogla da zaključi da je poslodavac morao da prepozna mogućnost da Kuper napravi mali međukorak do direktnog nasilja.”
Nacionalni centar za ženska pravna pitanja je izdao izjavu kojom pozdravlja odluku apelacionog suda. „Na taj način se prepoznaje da su u skladu sa zakonima o seksualnom uznemiravanju poslodavci obavezni da reaguju i spreče takve slučajeve,” kaže Maja Ragu za Broadly. „Kompanije u nekim slučajevima ne reaguju zato što ima pravilnici i programi na tremu seksualnog uznemiravanja nisu adekvatni, a u nekim slučajevima zbog propusta nadležnih lica da adekvatno sankcionišu takvo ponašanje. Manjak zvanične reakcije nažalost demotiviše zaposlene da prijave slučajeve uznemiravanja, i omogućava počiniocima da izbegnu odgovornost.”
Još na VICE.com
Udvaranje ili uznemiravanje žena – nova krivična dela u Srbiji
Ova devojka objavljuje sve jezive poruke koje dobija na internetu
‘Bilo je stvarno odvratno’: Kako izgleda seksualno uznemiravanje na 9000 metara