Članak je prvobitno objavljen na Broadly
Nakon što je 2002. godine pogubljena zbog ubistva sedmorice muškaraca, Ajlin Vurnos je u međuvremenu postala kultna ličnost. Pričali smo sa njenom najboljom prijateljicom iz detinjstva, koja se godinama posle izricanja presude dopisivala sa njom u zatvoru.
Videos by VICE
Ajlin Vurnos je najozloglašeniji ženski serijski ubica u Americi.
Vurnos je između 1989. i 1990. godine ubila sedmoricu muškaraca na Floridi dok je radila kao prostitutka. Tvrdila je da ih je ubila iz samoodbrane i da su muškarci pokušali da je siluju — što je argument koji će kasnije povući, iako je to možda uradila zato što je jedva čekala da umre. Osuđena je na smrt smrtonosnom injekcijom i bila je spremna da napusti ovaj svet.
“Najtužnije od svega je što se godinama trudila da izdejstvuje sopstveno pogubljenje. Želela je da se to obavi“, rekla je za VICE njena najbolja prijateljica iz detinjstva Don Botkins. Don i Ajlin, koje su postale bliske prijateljice tokom detinjstva provedenog u Mičigenu, kasnije su se dopisivale za vreme Ajlininog boravka u zatvoru.
Pročitajte i: “Dopisivao sam se sa skoro 50 ubica”
Vurnos je pogubljena 9. oktobra 2002. godine. Pre izvršenja smrtne kazne, sudski veštak za odbranu tvrdio je da ona pati od graničnog poremećaja ličnosti i antisocijalnog poremećaja kao posledice pretrpljenog zlostavljanja u detinjstvu. Vurnos nikad nije upoznala oca — osuđenog seksualnog zlostavljača dece koji je izvršio samoubistvo u zatvoru — a odgojili su je deda i baka, kod kojih ju je ostavila majka. Prema većini svedočanstava, zlostavljao ju je deda, nasilni alkoholičar. “Užasno je šta joj je sve radio”, izjavila je Botkins.
Sa 11 godina, Ajlin je počela sa seksualnim radom u zamenu za novac i cigarete. Sa 13 godina je zatrudnela; kako njeni prijatelji tvrde u dokumentarcu Nika Brumfilda, Ajlin: Život i smrt serijskog ubice, bila je to posledica silovanja starijeg lokalnog pedofila, što je tvrdnja koju je Botkins ponovila tokom našeg razgovora. “Lik koji ju je silovao je, ono, imao oko 60 godina i voleo je svu decu”, rekla je ona. “Ajlin je bila pijana, a on bi je iskorišćavao i radio joj svakakve jezive stvari, pa je od njega zatrudnela.”
Nakon što se Vurnos porodila, izbačena je iz svog doma i živela je na ulici kao beskućnica, spavajući po napuštenim automobilima, domovima ili hotelskim sobama mušterija kad joj se posreći, često bukvalno napolju na snegu tokom surovih mičigenskih zima.
Vurnos nije imala mnogo pravih prijatelja dok je odrastala u Mičigenu zato što su je mnogi vršnjaci osuđivali zbog njene trudnoće i bavljenja prostitucijom. Međutim, imala je Don Botkins — koja joj je postala velika uteha tokom boravka u zatvoru i sa kojom se redovno dopisivala. Vurnos je stekla neku vrstu kultnog statusa u godinama posle pogubljenja, a mnogi od njenih današnjih obožavalaca ističu navodno seksualno zlostavljanje koje je pretrpela u detinjstvu kao glavni razlog da nije smela biti pogubljena za svoja dela. Njena najbolja prijateljica se ne slaže sa tim.
Porazgovarali smo sa Don Botkins o tome kako je postala prijateljica sa Ajlin, maltretiranju koje je ova pretrpela i kako nije bila nimalo šokirana kad joj se policija pojavila na vratima povodom Ajlininih ubistava.
VICE: Kako ste se upoznali sa Ajlin?
DON BOTKINS: Postale smo najbolje prijateljice kad smo imale oko 15 godina. Prvo sam postala najbolja prijateljica sa Ajlininom sestrom [tehnički njenom tetkom] i bratom. Nisam znala da oni imaju sestru. U stvari, znala sam, jer sam čula drugu decu kako pričaju o njoj, govoreći: “Ne želiš da se družiš s njom jer ona samo pravi nevolje. Ona je kurva”, i to samo zato što je bila silovana. Automatski je etiketirana. Niko nije želeo da bude u njenom društvu. Bilo je to užasno.
Njen brat i moj brat bili su prijatelji tako da su oni uvek visili u mojoj kući. Svratili su jednog dana [sa Ajlin], a ona mi je rekla: “Hoćeš da ideš sa mnom do tržnog centra na hot dog?”, a ja sam rekla: “Mogla bih”. Do tad još nikad nisam stopirala. Brinula sam se da će me uhvatiti, ali tih dana se to još moglo. Ulazile bismo krišom na konjske trke. Volela je to da radi.
Je li vam bila dobra prijateljica? Je li bila zabavna?
Jeste. Bila je veoma zabavna.
Ako sam dobro razumela, Ajlin je kao dete bila maltretirana.
Oh, bilo je to grozno. Svi su je odbacili, niko nije želeo da ima ništa s njom. Bila je silovana sa 13 godina. I zaista jeste bila silovana, ali niko od dece joj nije verovao. Bili su veoma zlobni prema njoj.
Odrasli nisu želeli da imaju ništa s njom dok su druga deca bila prisutna, ali kad nije bilo druge dece, mislili su da će možda moći da se ogrebu za snošaj. “Evo, Ajlin, uzmi cigaretu”, nutkali bi je. Njoj nije smetalo, dobijala bi cigarete i slične sitnice. To je bio njen način. Odlazila je u krevet s njima zato što nije imala ništa u životu. Bio je to njen način da dođe do nešto malo novca i cigareta. Mislim, dobila bi priliku da provede noć u njihovoj kući, istušira se i slično.
Kad ste je poslednji put videli?
Na izvršenju smrtne kazne, naravno. Ja sam bila njen poslednji posetilac. Ajlin je odbila svoj poslednji obrok. Štampa je od toga napravila veliku stvar. Odbila je poslednji obrok samo zato što je znala da joj te noći dolazim u poslednju posetu i da mi je dozvoljeno da joj donesem klopu u vrednosti od 20 dolara. Želela je dva kalconea, pomfrit i gazirani sok. Nije bilo tako jadno i dramatično kako su predstavili.
Vodi se debata oko toga da li je trebalo da bude pogubljena. Šta vi mislite?
Naravno da je trebalo da bude pogubljena. Ubila je sedmoro ljudi. Ne bih volela da se desilo drugačije. Samo zato što je žensko? Ne. Ubila je sedmoricu muškaraca. Čak i da je ubila samo trojicu, bila bi pogubljena. Nije mogla da dočeka izvršenje kazne — trudila se i trudila da do toga dođe. Želela je da ide na nebo. Svi kažu: “Kako je mogla da veruje da će ići na nebo nakon svega što je uradila?” Znate šta, ljudi kažu da ako zatražite oprost od Gospoda, on će vam ga uslišiti.
Šta mislite, da nije bila silovana i zlostavljana kao dete, da li bi za nju sve bilo isto ili su stvari mogle da budu drugačije?
Da je njena baka poživela, sve bi bilo drugačije. Ona je bila jedina koja ju je stvarno volela.
Vi ste dobili njen pepeo, zar ne?
Ona i Taj [Ajlinina devojka koja ju je na kraju prijavila] imale su običaj da idu do Flejgler Biča. Ajlin bi čitavu noć odsustvovala prostituišući se kako bi mogla da prehrani tu glupavu, bezubu Taj, jer je to bio jedini razlog što je Taj ostajala s njom. Ajlin bi se starala o tome da ima novac.
Ajlin mi je govorila: “Kad umrem, rasprši moj pepeo u Flejglers Biču.” Jednog dana sam se toga setila, pisala joj u zatvor i rekla: “Ne želim da te ostavim tamo.” Napisala sam joj: “Ne želim da povredim tvoja osećanja, ali poslednje mesto na Floridi gde neko želi tvoj pepeo je Flejglers Bič. Ubila si tamo sedmoro njihovih najmilijih. Vratićeš se kući ovamo. Izabraćeš drvo oraha sa slika i tvoj pepeo se vraća kući sa tvojom najboljom prijateljicom, i to je to.” Na kraju se složila. Zato je njen pepeo ovde i ona ima najlepše drvo samo za sebe.
Kako se vaše prijateljstvo razvijalo kroz dopisivanje dok je boravila u zatvoru?
Naučila me je mnogo toga. Pratila je politiku. Naučila me je sve o predsednicima, ratovima, šta god vam padne na pamet. Kad mi je pisala, odgovarala sam joj na svaki pasus. Za svaki slučaj, ako je želela da me prevari da bi videla da li pažljivo čitam njeno pismo!
Volela sam što mi je najbolja prijateljica. Mnogi moji prijatelji su mi govorili: “Kako možeš da budeš prijateljica sa njom nakon svega što je uradila?” A na to bih im ja odgovorila: “Nije bitno šta je uradila. Bitno je naše prijateljstvo.”
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu