Kako da znaš da su tvoje skupocene patike kopija

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US

Ju Ming Vu nije mogao sebi da priušti patike dok nije krenuo na fakultet. Odrastajući u Njujorku kao dete kineskih emigranata koju su morali naporno da rade po krojačnicama i restoranima, Ming nikada od roditelja nije tražio džeparac za patike.

Sada Vu ima kolekciju patika od 900 pari i jedan je od osnivača Sniker Kona, koji je samoproklamovani „najbolji sajam patika na planeti“. Sajam je upravo postao internacionalan, i proširio se na gomilu novih lokacija i počeo da privlači mnogo više ljudi. Ali pošto se na hiljade ljudi bavi preprodajom patika, među njima sigurno ima falsifikata. S toga je Vu odlučio da pokrene program provere autentičnosti patika, i gosti na Sniker Konu mogu da dobiju uverenje da su im patike prave, pre nego što ispljunu par hiljada za njih.

VICE se sastao sa Ju Ming Vuom na Sniker Konu u Torontu, da sazna nešto više o sajmu, programu provere autentičnosti i o tome kako da se prepoznaju kopije.

VICE: Dakle, imaš Sniker Kon program provere autentičnosti. Reci mi, šta je provera autentičnosti patika?
Ju Ming Vu: To nije zvanični posao, ali zaista pomažemo nekima od posetilaca da saznaju da li im je patika autentična ili ne. Naročito mlađi klinci koji dolaze, oni ne znaju da li kupuju original ili kopiju. To nije ogroman problem, ali ipak žele da budu mirni i da znaju da su kupili prave. Samo tokom razmene pomažemo ljudima da dobiju prave patike.

Šta te je motivisalo da pokreneš program provere autentičnosti na Sniker Konu?
Pre par godina smo imali jednog klinca koji je kupio par patika i ispostavilo se da su falš. Došao je kod nas plačući, tada smo shvatili da imamo problem. Na kraju smo mu to refundirali, uzeli te patike za primer onoga što treba da radimo na Sniker Konu.

Jesu li kopije stvarno veliki problem?
Na Sniker Konu to nije veliki problem. Bude par ili dva koji su kopije. Neki ljudi to vide kao priliku, kada dođeš na bilo koje mesto gde se prodaje roba visokog kvaliteta, neko će pokušati da te nasamari.

Možeš li da me provedeš kroz proces autentifikacije patike? Šta tražiš?
Jedna od prvih stvari koje radimo je da zapravo pregledamo kutiju. Kutija je dobro napravljena. Pregledamo štampu. Štampa na kutiji je veoma dobra, sve je odštampano oštro, sve je na svom mestu. Prvo to pogledamo, a onda proverimo i ostatak konstrukcije kutije. Iako je ova kutija malo pohabana, i dalje je dobra, kada je u pitanju potreban izgled. Gledamo etikete, uverimo se da se svi brojevi slažu, kao i sve ostalo.

Ponekad se ti brojevi zapravo ne slažu, ili je nešto pogrešno odštampano. Za etikete je teško reći, zato što se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da to generalno ne koristimo kao parametar, ali pogledamo broj, da bismo se uverili da je pravi.

A ovde vidim i cenu.
Da, ovo je zapravo prilično skupa patika, ima veliku vrednost. Kada neko daje pare za ovu patiku, naravno da želi da joj se proveri autentičnost. Tako da prvo pogledamo kutiju, za sada mi sve izgleda legitimno. Ali opet kažem, neko može samo da zameni patike u njoj. Tako da onda izvadimo patiku, a kutiju spustimo. Prvo gledamo izradu patike, da se uverimo da je dobra. Posle toga je omirišemo.

Malo je omirišete?
Omirišemo, ako nije bila nošena. Uverimo se da nema otrovnog lepka. Mnoge velike kompanije, naročito Najk i Adidas, više ne koriste otrovne lepkove. Ako miriše otrovno – to ne valja. To je jasan znak. Takođe gledamo i pertle i šavove. Sve deluje prilično legitimno, jednaki su. Kod nekih falsifikata, šavovi su krivi. Onda gledamo đon. Nema štamparske greške, nema iskrzanih ivica. Sve je oštro, sve je čisto. Tako da znamo da je patika u velikoj meri prava. To je lako videti. Takođe gledamo koliko dobro je zalepljena, pošto je na falsifikatima lepak ponekad malo razliven. Ako je patika loše izrađena, označe je kao „B“ klasu, i unutra stave oznaku.

Proverimo i da li je logotip dobro odštampan i zašiven. U nekom trenutku su verovatno nešto od toga počeli da rade, ali fabrike u kojima se prave falsifikati ne mogu da dostignu taj kvalitet, zato što nemaju dobru proveru i nemaju vrhunske mašine koje legitimne fabrike koriste. Legitimne fabrike ulažu milione u kvalitet proizvodnje. Fabrike falsifikata nemaju novac da ulože u proizvodnju visokog nivoa. Tako da odokativno možemo da ocenimo da li je patika prava. Ja to znam i kada je pipam, imam godine iskustva. Što je patika skuplja, sve moramo još pažljivije da pogledamo, moramo da izvadimo uložak, da pregledamo etikete i budemo sigurni da je sve kako treba. Posle svih tih provera, stavimo etiketu i kažemo da je patika original.

Znači, koristite vid, dodir, miris – ljudska čula. To znači da je moguća ljudska greška. Kako to objašnjavaš nekome ko kaže „to mi ne zvuči dovoljno dobro“?
Tražim da mi donese kopiju i pokažem mu razlike. Dok mi ne kaže da ima kopiju koja izgleda potpuno isto, onda mu kažem, „Mi smo u pravu, imamo više godina iskustva u ovome“. To je sve što možemo da kažemo, ako je uveren da su mu patike kopija, mi tu ne možemo ništa. Možemo da ga odvedemo u Adidasovu fabriku i tamo pitamo ljude da li mogu da nam potvrde.

Jesi li ikada naišao na patiku čiju autentičnost nisi mogao da potvrdiš?
Da, ponekad nam donesu patike koje su jednostavno toliko stare da nemamo sa čime da ih uporedimo. A u drugim slučajevima su to patike toliko ograničene serije, da ih mi nikada nismo imali, ili nemamo još neki par da ih uporedimo. Tako da su u pitanju ili veoma stare, ili patike napravljene u ograničenom broju pari.

Šta kažeš nekome ko opravdava kupovinu kopija tako što kaže „izgledaju isto, ali su mnogo jeftinije“?
Ta osoba je donela odluku i nema problem da kupi kopiju. Zadovoljna je njima. Ja bih lično više voleo da kupe patike koje su maznute nego potpuno kopirane. Kada kažem „maznute“, mislim na to kada neka jeftinija firma kopira dizajn. To bih mogao da kažem takvoj osobi, ali ako njoj ne smeta da kupi kopiju, mi ne možemo da je nateramo da se predomisli. Ali daćemo sve od sebe da je obrazujemo po pitanju toga zašto ne treba da kupuje kopije.

Zašto ljudi ne treba da kupuju kopije?
Nema smisla kupiti kopiju. Time podržavaš fabrike falsifikata, podržavaš prevarante i kriminalce. Kriminalne poduhvate. A ko zna šta ti tipovi rade s tim parama?

Koje su odlike dobrog kontrolora kvaliteta?
Kao što sam već pomenuo, to su ljudi sa godinama iskustva u ovom poslu. Tokom života su u rukama imali toliko patika da samo na osnovu jednog pogleda mogu da kažu, „Čoveče, to je kopija“. A da ne trepnu. To su ljudi koji su dobri kontrolori kvaliteta.

Koje patike se najviše kopiraju?
Patike iz linije Er Džordan se i dalje najviše kopiraju, zbog svoje vrednosti i dugog nasleđa. I Jezi se dosta kopiraju, zbog svoje vrednosti i ograničene serije. Dakle, Džordanke, Jezi, En-Em-Di i Ultra Busts.

Kako si razvio ove veštine i kako uspevaš da održiš korak s tržištem?
U ovom poslu sam 17 godina, godinama gledam, dodirujem i proučavam te patike. U mnogo slučajeva, kada vidiš kopiju, jednostavno znaš. Ponekad su stvarno dobro napravljene, ali onda pogledaš sve detalje.

Kako bi objasnio kulturu patika nekome ko nije u tom fazonu?
Za svakoga ko pogleda par patika i kaže, „O, bože ovo je divan dizajn“, one nisu samo funkcionalan odevni predmet, već umetničko delo. Kada to čuješ, znaš da je čovek verovatno fanatik za patike. Mi stvarno visoko cenimo patike. Ako ceniš patike do te mere da neki par staviš u vitrinu sa trofejima, definitivno si fanatik za patike.

Kako izgleda tvoja kolekcija patika?
Nekada je bila baš velika, imao sam 1300 do 1400 pari. Polako sam to sveo na 800 pari, ali kolekcija ponovo raste. U ovom trenutku verovatno imam oko 900 pari.

Da li ih sve nosiš?
Nosim verovatno 20 posto svojih patika. Ostatak tretiram kao umetnička dela.

Još na VICE:

Ove živopisne fotografije rejv scene devedesetih su sve

Rangirala sam najluđe kombinacije na beogradskoj Nedelji mode

Kako se obući za zimu na Kalenić pijaci